Kipar je decenijama bio omiljeno mesto za štednju ruskih poslovnih ljudi i za korumpirane ruske zvaničnike da sklanjaju svoju dobit, a kao i svi štedni ulozi na Kipru i njihovi su podložni porezu koji se uvodi u okviru sporazuma o evropskoj pomoći Kipru da bi izbegao bankrot, piše agencija AP.
Prema sporazumu sa EU, da bi dobio 10 milijardi evra Kipar treba svim građanima koji na svojim računima imaju manje od 100.000 evra da naplati jednokratni porez od 6,75 odsto, a na veće bankarske depozite porez od 9,9 odsto.
Rusi drže oko 19 milijardi dolara u štednji na Kipru, uglavnom preko kompanija koje su tamo osnovali, prema navodima bonitetske agencije Mudis (Moody’s).
Ruske banke su takođe imale oko 12 milijardi dolara uloženih u kiparskim bankama krajem prošle godine i pozajmile su kiparskim kompanijama ruskog porekla oko 40 milijardi dolara, dodaje agencija AP.
Poslednje dve decenije ruski biznismeni više su voleli da stavljaju svoju štednju van zemlje, delimično da izbegnu političku nesigurnost i korupciju u Rusiji. Kipar nudi korporativni porez od 10 odsto i relativno stabilnu političku situaciju.
Kipar se takođe smatra jednom od glavnih destinacija za pranje novca. Mnogo je bezbednije za korumpiranog ruskog zvaničnika da drži prihod od nelegalnih aktivnoti u inostranstvu i da krije informacije o svojoj imovini dalje od očiju ruskih bankarskih regulatornih organa, navodi AP.
Ruski zvaničnici procenili su da je prošle godine oko 49 milijardi dolara, što je jednako 2,5 odsto ruskog bruto nacionalnog dohotka, ilegalno prebačeno na strane račune.
Veruje se da obični Ruši, srednja klasa, ne drže novac na Kipru, već u svoj zemlji, piše AP.
Pored toga, Kipar je takođe od Rusije uzeo zajam 2011. od 2,56 milijardi evra, za koji bi sada želeo da odloži otplatu.
Po mišljenju ruskih zvaničnika, ukoliko bi Kipar blokirao tokove novca zbog krize to bi moglo da zaustavi i otplatu duga Rusiji.
Kipar takođe traži novi zajam od dve milijarde evra od Rusije i ruski predsednik Vladimir Putin rekao je ranije da bi Rusija bila spremna da pomogne Kipru pošto bude ugovorio paket pomoći sa EU.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je prošle nedelje da bi Rusija u zamenu za zajam mogla od Kipra da traži informacije o kiparskim kompanijama koje su registrovali Rusi.
Ruski predsednik Vladimir Putin danas je kritikovao odluku o oprezovanju štednih uloga na Kipru kao „nepravednu, neprofesionalnu i opasnu“, preneo je njegov portparol.
(Beta-AP)