Poslanici crnogorskog parlamenta usvojili su rano jutros Rezoluciju kojom se odluke Podgoričke skupštine proglašavaju ništavnim, glasovima vladajuće koalicije, opozicionog SDP-a i nekoliko nezavisnih poslanika. Dok je trajala rasprava nekoliko stotina ljudi održalo je protestnu šetnju pod sloganom „Nikad više 1918“.

Protest je organizovala nevladina organizacija „Dukljani“, sa čijeg skupa je poručeno da se „više nikad ne sme desiti da iko u Crnoj Gori slavi izdaju Crne Gore“.

Okupljeni građani su marširali crnogorskim zastavama i nosili transparente na kojima je pisalo „Nikad više 1918“, i „Crna Goro majko, rode, kolijevko od slobode“. Na jednom transparentu nalazile su se fotografije Amfilohija Radovića, Adolfa Hitlera, Vojislava Šešelja, Matije Bečkovića, Milana Kneževića i Andrije Mandića ispod kojih je pisalo „Dole fašisti“.

Sam kraj sednice parlamenta obeležio je verbalni incident između Milana Kneževića i Branimira Gvozdenovića, koji je zamalo prerastao u fizički obračun poslanika, pa je obezbeđenje moralo da reaguje, upravo zbog tog transparenta.

„Znači li da se slažete da jedna rulja mene stavlja u okvir sa Hitlerom“, rekao je Knežević, ali mu je Gvozdenović isključio mikrofon, nakon čega su „uzavrele strasti“.

Potpredsednik Skupštine Branimir Gvozdenović ocenio je tokom rasprave da je Rezolucija o Podgoričkoj skupštini veoma važan politički dokument, čija je svrha, između ostalog, da ukaže na istorijsku nepravdu nanetu Crnoj Gori pre 100 godina, kao i na posledice te nepravde. Ranko Krivokapić iz SDP-a rekao je da se 1918. desila najklasičnija aneksija jedne države.

„Nema opravdanja za odluku o poništenju Crne Gore. Dovoljno je bilo grešaka kralja Nikole, ne morate mu dodavati. Učinite barem onoliko koliko je on učinio za državu do početka 20. veka“, rekao je on.

Slaven Radunović iz DF-a smatra da je vladajuća većina predložila rezoluciju kako bi skrenula pažnju sa „svakodnevnih zaduženja i marifetluka koje priređuje crnogorskoj ekonomiji“.

Milutin Đukanović je kazao da jedna od poslednica ove rezolucije stvaranje Velike Albanije.

„Ko će vam biti saveznik, kada se to pitanje aktuelizuje a to im je strategija? Vi ste se potrudili da jedinog iskrenog prijatelja a to je srpski narod proglasite za okupatora. Delite pravoslavni narod i podstičete raskol u pravoslavnoj crkvi“, rekao je on.

U ime kluba SNP-Demos Miodrag Lekić kazao je da je tema maksimalno dramatizovana.

„Ova tema ima upotrebnu političku vrednost. Predlažem da se povuče jer ima negativne strane po odjek u Crnoj Gori, jer se njime produbljuju podele“, smatra on.

„Smatram da je Crnoj Gori napravljena velika nepravda 1918. Mora se međutim shvatiti kontekst i metež istorije“, rekao je Lekić.

U predlogu koji su potpisala 42 poslanika vladajuće koalicije navodi da je, pre, za vreme i posle Velikog rata, Crna Gora bila suverena i međunarodno priznata država, definisana Ustavom iz 1905. Ističe se i da „Podgorička skupština“, održana 1918, nije bila njena legalna institucija, niti je legitimno konstituisana na osnovu slobodno iskazane volje građana Crne Gore.

Rezoluciju kojom se odluke Podgoričke skupštine godine proglašavaju ništavnim podržala je danas Vlada, saopšteno je na njenom tviter nalogu. Rezolucija Demokratskog fronta (DF) „Nikad više 1916.“ nije uvrštena u dnevni red zasedanja parlamenta.

Demokratski front je predložio da se na dnevni red stavi rezolucija „Nikada više 1916“, kojom se, kako je rekao lider tog saveza Andrija Mandić osuđuje kapitulacija Crne Gore.

„Da otvoreno i pošteno popričamo o 1916. godini i izdaji dinastije tadašnje vlade i rukovodsta tadašnje Crne Gore koja je izdala svoj narod, vojsku, državu. Svi su oficiri, vojnici završili u nekim logorima, tamo su ih mučili, a 1918. je samo posledica jer se požnelo ono što se posejalo 1916. godine“, rekao je Mandić.

(Beta/N1)