Profesorka, prevoditeljka i teatrološkinja Mirjana Miočinović preminula je u 89. godini.

Nekadašnja profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, teatrološkinja i prevoditeljka preminula je u Beogradu, posle duge i teške bolesti, objavila je nova.rs.

Mirjana Miočinović rođena je u Beogradu 23. decembra 1935. godine, gde je diplomirala na Filološkom fakultetu, na smeru za Opštu književnost sa teorijom književnosti.

Studirala je i na Sorboni i stekla diplomu Savremene francuske književnosti. Magistrirala 1963, a doktorirala 1975. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom: Pozorišne teorije Antonena Artoa.

Radila je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu kao asistentkinja od 1964. do 1972. godine, potom na Akademiji za pozorišnu umetnost od 1972. do 1980. kao docentkinja, a do 1991. kao vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Predavala je Istoriju jugoslovenskog pozorišta i drame.

U znak protesta protiv rata na tlu bivše Jugoslavije daje ostavku na mesto redovne profesorke Univerziteta umetnosti u Beogradu i odlazi u prevremenu penziju, a ostavku u pismu dekanu Fakulteta dramskih umetnosti 9. oktobra 1991. ovako obrazlaže:

„Suočena sa užasnim razaranjem zemlje koju i dalje smatram svojom domovinom, sa divljačkim rušenjem najvrednijih spomenika kulture u čijim su okvirima nastale i one duhovne vrednosti o kojima predajem na ovoj školi, s neizmernim ljudskim stradanjem, a svesna činjenice da u tome i kao žrtva i kao rušitelj ima krupnog udela i narod kome sama pripadam, vođena dubokim osećanjem ogorčenosti i stida, ja Vas obaveštavam da u ovakvim okolnostima ne mogu i ne želim da držim nastavu na Fakultetu koji nije našao načina da se svemu tome usprotivi.

Jedina je žena među osnivačima Beogradskog kruga, angažovane grupe intelektualaca koja je održavala tribine subotom na kojima se razgovaralo o uzrocima rata u Jugoslaviji, kritički analizirala uloga srpske strane, suprotstavljajući se ratnoj politici i preispitujući ulogu intelektualaca u vremenu rata.

Mirjana Miočinović bila je prva supruga Danila Kiša, s kojim je u braku provela gotovo dve decenije. I nakon odlaska u penziju predano se bavila književnom ostavštinom Danila Kiša i priređivanjem njegovih sabranih dela. Sa kolegama sa Katedre za Opštu književnost beogradskog Filološkog fakulteta, čiji je Danilo Kiš bio prvi diplomirani student, ustanovila je godišnju nagradu za najbolji seminarski rad, koja nosi ime pisca.

U otvorenom pismu gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu iz Srpske napredne stranke, u junu 2019. godine zahtevala je da se „bespogovorno povuče odluka“ kojom se Danilu Kišu posthumno dodeljuje titula počasnog građanina Subotice, poručujući da su Skupština Subotice i gradonačelnik Laban „nepomirljiva suprotnost svega što predstavlja Danilo Kiš svojim delom i životom“.

Nedavno je u izdanju Arhipelaga objavljeno novo, dopunjeno izdanje knjige Danila Kiša „Iz prepiske„, koju je priredila Mirjana Miočinović, gde se na na više od 630 strana nalaze pisma književnika prijateljima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima.

Autorka knjiga: „Eseji o drami“, „Rađanje moderne književnosti – Drama“, „Surovo pozorište“, „Moderna teorija drame“, „Pozorište i giljotina“, „Nemoć očiglednog“.

Prevela je sa francuskog i ruskog jezika dela Lotreamona, Antonena Artoa, Žerara Ženeta, An Ibersfeld, Florans Dipon… Pisala je za „Vidike“, „Delo“, „Književnost“, „Scena“, „Vreme“, „Peščanik“…

Bila je članica Udruženja književnih prevodilaca Srbije, a ovenčana je Sterijinom nagradom za teatrologiju, Sterijinom nagradom za naročite zasluge i Lovorovim vencom za životno delo koju dodeljuje Pozorišni muzej Vojvodine.

(N1/Nova.rs)