Nezadovoljni reakcijom vlasti na dvije tragedije koje su početkom maja zadesile Srbiju – masakra u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i pucnjavi u okolini Mladenovca, u kojima je život izgubilo 17 osoba – građani Srbije izašli su na ulice Beograda i drugih gradova.

Okupljajući se (do sada samo u Beogradu) u tri navrata, desetine hilljada građana tražilu su donošenje niza mjera kojima bi se zaustavila promocija nasilja u javnom prostoru, ali i smjene funkcionera.

Najmasovnije proteste u posljednjih 20 godina podržale su i brojne javne ličnosti, oglašavajući se na svojim društvenim mrežama i pozivajući sugrađane da im se pridruže u protestnoj šetnji.

Među prvima je to uradio glumac Nikola Kojo, pozivajući na protestnu šetnju putem svog Twitter profila, uz poruku: “Ne mora kome je dobro i kome ne smeta ili uživa u svemu ovome”.

Prelomni trenutak

Njegov kolega Branislav Trifunović u razgovoru za Al Jazeeru kaže da je veliki broj njegovih prijatelja i kolega izašao na proteste, a da izuzetak neće biti ni naredni protesti koji su zakazani za 27. maj.

“Čini se da se građanska svest jeste probudila jer je ogroman broj ljudi na ulici”, kaže Trifunović. “Ti ljudi su svesni šta se dešava i shvataju da je ovo prelomni trenutak, valjda je dosta više maltretiranja, ponižavanja, straha, besa i nervoze”.

Pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo ističe da su protesti protiv nasilja neminovno i protesti protiv sistema i vlasti.

“Ili još preciznije – ljudi su ustali jer sistem i nemamo, imamo samo vlast. Ko god se zavaravao da nije tako, sad je bolno priveden istini. Tuga, bes i osećaj nemoći spojili su se u nešto što više ne izgleda nemoćno”, kaže Marčelo.

‘Višestruko opravdani protesti’

Protesti su višestruko opravdani, ocjenjuje u razgovoru za Al Jazeeru teatrolog i univerzitetski profesor Ivan Medenica, dodajući da građani Srbije već godinama trpe “medijsko, psihološko i druga nasilja”.

“Taj ‘sistem nasilja’ projektovao je režim i on ima svoju logistiku, u rasponu od državnih i paradržavnih, tabloidnih medija do kriminalnih i navijačkih grupa, a sve uz ‘blagoslov’ SPC-a i nacionalno osvešćene ‘elite’. To je isti onaj sistem nasilja koji se iz Beograda ranije emitovao širom Jugoslavije, a sada je opisao pun krug i počeo da deluje ka ‘unutra’. Njegova svrha je bila i ostala da se, brigom za naciju i državu, te borbom protiv njihovih ‘neprijatelja’, vrši pljačka i lično bogaćenje”, smatra Medenica.

Podsjećajući da na demonstracijama nema nikakvih stranačkih, a malo i bilo kakvih drugih ideoloških obilježja, zaključuje da je riječ o “pravim građanskim protestima”.

“Osećam, iako nemam nikakve materijalne dokaze, da su nacionalističke grupe i stranke shvatile da im ovde nije mesto”, kaže Medenica.

Komentirajući aktivizam umjetnika i kulturnih radnika, podsjeća da oni svojim prisustvom i izjavama mogu pružiti podršku protestima, jer su njihova vidljivost i javni utjecaj, po definiciji, veći. Dodaje da, također, i u svom radu mogu biti provokativniji, subverzivniji, smjeliji…

“Protesti su sada u fazi, što je jako dobro, da se ljudi ne plaše i da se otvoreno podsmevaju režimu i njegovoj propagandi. Smeh je odličan teren i materijal za razne umetničke poteze. Ovo sve više liči na proteste iz 1996/97. i to je jako dobro iz više razloga, a pre svega zbog toga što je onda donelo rezultate, pa se nadamo da će i sad”, mišljenja je Medenica.

Posljedice ‘nakaradnog sistema’

Sličnog je mišljenja i reditelj Kokan Mladenović koji kaže kako vjeruje da pozorište treba biti nemirna savjest svakog društva i ukazivati na sve devijacije i probleme sa kojima se jedno društvo suočava. Dodaje da su devijacije sa kojima se suočava srpsko društvo “tako ogromne da se na njih prosto ne može i ne sme ćutati”.

“Mi već decenijama živimo jednu ogromnu istorijsku zabudu, živimo falisifikate sopstvenih novih istorija, i sad su ti računi počeli da pristižu sa kamatom”, kaže Mladenović u razgovoru za Al Jazeeru.

“Ne možete imati državu koja glorifikuje ratne zločince, čija je vlast saučesnik i pomagač ratnim zločincima, izvršiocima strašnih planova ‘90-ih, ne možete lagati čitav jedan narod o njegovoj nakaradnoj i strašnoj ulozi u ratovima ‘90-ih, ne možete 200 metara od škole u kojoj se desio jezivi zločin imati mural sa likom Ratka Mladića, srpskog heroja, a ustvari čoveka odgovornog za ubijanje preko 8.000 ljudi u Srebrenici… Sve to čini jedan nakaradni sistem koji vodi u katastrofu i katastrofe su, naravno, počele da se dešavaju”, dodaje.

Protest “Srbija protiv nasilja” ne smatram političkim, nastavlja Mladenović, već “možda poslednjim trenutkom za Srbiju da postane zemlja normalnih vrednosti”.

“Za mene nije krucijalno pitanje da li će ova vlast otići, jer bi morala da ode, nego pitanje sa koliko hrabrosti će neki drugi ljudi započeti graditi istinski građansku Srbiju ili ćemo ponovo živeti neku farsu od demokratije”, ističe.

Vučićev (kontra)miting

Umjesto odgovora na zahtjeve opozicije i građana koji su izašli na proteste, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je kontramiting 26. maja u Beogradu.

Sedmicu nakon najave “najvećeg skupa ikada u Srbiji”, kako ga je sam nazvao, na mitingu svoje Srpske napredne stranke (SNS) u Pančevu rekao je da je od “sestrinskih službi sa istoka dobio informacije da su protesti ‘Srbija protiv nasilja’ pokušaj obojenih revolucija”.

U međuvremenu je i jedan od čelnika vladajuće Srpske napredne stranke, Darko Glišić poručio glumcima kojima se ne sviđa režim da „idu negde drugde da glume“.

Dok je za proteste protiv nasilja rekao da ih predvode propali političari, „čudi ga što neki glumci idu na proteste rame uz rame sa onima u čije vreme se u filmove i serije ulagalo 119 puta manje nego danas“.

„Neke znam lično, bili su dužni i ružni, zarađivali na kašičicu u vreme bivše vlasti, a u vreme, kako kažu ‘diktature’, snimaju po šest ili sedam serija mesečno. A ne valja vam Vučić, malo vam je 119 puta više ulaganja, gadna vam je država, gadan vam je režim? Nemoj da glumite, idite negde drugde pa glumite“, poručio je Glišić.

Građani ucijenjeni da dođu na Vučićev skup

U međuvremenu, u javnost su izašla brojna svjedočenja građana – mahom onih kojima posao ovisi o podršci SNS-u – ucijenjenih da izađu na Vučićev kontramiting.

“Nije to ništa novo, navikli smo na to da se prave spiskovi po državnim preduzećima i privatnim firmama koje podržavaju vlast”, kaže Trifunović. “Želeći da dokaže da i on ima ogromnu podršku, Vučić ne preza od toga da podmiti što više ljudi, koga god može. Veliki dio njih će sesti u autobus i doći u Beograd da bi dobio dnevnicu, ti ljudi će biti dovedeni… To je jednostavno jedan igrokaz koji služi samo njemu i njegovim glasačima.”

“U Srbiji je napravljen jedan šašavi sistem vrednosti, sistem poltronstva, sistem partokratije, sistem u kojem se ljudi prodaju za jednu dnevnicu… Taj prekarijat je doveden do izgladnjivanja bukvalno, ljudi se trpaju kao robovi u neke autobuse i idu tamo gde treba da idu”, dodaje Mladenović.

Očekuje da će i to biti razlog još većeg bunta nezadovoljnih građana.

“Uostalom, svojevremeno smo preživeli Miloševićev kontramiting, mi koji smo bili na ulicama s druge strane, pa ćemo preživeti i ovaj. Nadam se da će političke posledice po onog ko organizuje kontramiting biti iste kakve su bile po Miloševića”, ističe.

Marčelo smatra da je dovoljno pogledati snimke iz Pančeva.

“Neće ni ti ljudi trpeti poniženje zauvek, jer ovo sada je najogoljenija ilustracija kako ih predsednik doživljava: on skupom želi da pošalje sliku šta je on narodu, ali slika svedoči šta je narod njemu”, ističe Marčelo.

Medenica ističe da je veoma važno istrajati na svim zahtjevima protesta, a naročito onim koji se tiču nacionalnih frekvencija za elektronske medije i rad Regulatornog tijela za elektronske medije (REM).

“Kada bi se mediji oslobodili, onda bi se i u celoj Srbiji znalo ono što se zna u Beogradu. Ovako dolazimo do jedne štetne i opasne polarizacije na Beograd i nekoliko većih gradova, pre svega u Vojvodini, i ostatak Srbije”, kaže.

“Ne mogu da osuđujem ljude iz malih sredina ako popuštaju pod pritiscima vezanim za njihovu egzistenciju. Ali, je važno da bar znaju širi kontekst, da budu svesni da pristaju zato što osećaju da moraju, a ne zato što je ispravno tako postupati. Onda kada budu imali širu sliku, ja se nadam da će i oni imati više hrabrosti da pruže otpor, iako je, zaista, ljudima iz manjih sredina neuporedivo teže nego nama iz Beograda”, zaključuje Medenica.

(Al Jazeera, foto: N1)