Izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević izjavila je da izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici u parlamentu Crne Gore pokazuju „nivo njihove manipulativnosti“ jer se tom rezolucijom jasno apostrofira individualna krivica za genocid i ni u jednom segmentu nema izjednačavanja nijednog naroda kao genocidnog.

„U pitanju je njihov pokušaj da povrate uticaj u Crnoj Gori da bi od nje napravili ono što su napravili u Republici Srpskoj – da imaju pod kontrolom tu teritoriju“, rekla je Uljarević za N1 i dodala da pošto im to ne uspeva dolazi „provala besa i agresije iz Srbije“.

Ocenila je i da predstavnici vlasti u Srbiji na Crnu Goru gledaju kao nedozrelu, nedovršenu državu kojoj Srbija treba da uredi određene stvari unutar sistema. Ističe i da situacija u Crnoj Gori – pandemija, ekonomski problemi, uz rast nacionalističkog, klerikalnog izraza, kreiraju vulnerabilnost koju neko sa strane pokušava da iskoristi.

Smatra i da Vučić ima dosta problema, bez obzira na to što u drugi plan stavlja neuspeh da „ispregovara jasan odnos sa Kosovom“ i da je „iza svega samo plan da se skrene pogled sa problema“ koje Srbija ne može da reši.

Uljarević je rekla i da je ne čudi što smo došli do ove tačke u odnosima Srbije i Crne Gore iako to izgleda vrlo radikalno – iz prostog razloga što Vučić ne gleda Crnu Goru kao suverenu i nezavisnu dražvu, već teritoriju nad kojim želi da ima politički i drugi vezani uticaj.

„I kada god oseća da taj uticaj nije u srazmeri sa onim što je uložio na različite načine i u različite aktere dolazimo do zatezanja odnosa“, kaže.

„Talas kritika iz Srbije nepravedno zapljusnuo Crnu Goru“

Ona ocenjuje i da je talas kritika iz Srbije po usvajanju rezolucije „poptuno nepravedno zapljusnuo Crnu Goru jer je u pitanju rad crnogorskih institucija u okviru onog što je njihovo ustavno i zakonsko ovlašćenje.

Komentarišući odgovor Vučića da su se u Crnoj Gori umešali u srpske stvari jer raspravljaju o Srebrenici, Uljarević navodi da Srebrenica nije pitanje rezervisano samo za raspravu u Srbiji. I drugi parlamenti u Evropi, kako podseća, razgovarali su o njemu, a i EP je doneo rezuluciju koja osuđuje genocid u Srebrenici, i nju je ratifikovala i Crna Gora, ali tada nije bilo reakcije iz Srbije.

Povodom natpisa tabloda iz Srbije bliskih vlastima o Crnoj Gori, kaže da ta njihova prizemnost ne treba da služi na ponos ni onom kog podržavaju, ali i da kontraproduktivno deluje po projektovane ciljeve u Crnoj Gori.

„Nad ovim se zgražava najveći deo Crne Gore i to je nešto što nas je podsetilo koliko se ne poštuju crnogorske institucije od srbijanskih vlasti i medija, a ako se ne poštuju institucije, onda se ne poštuje ni Crna Gora“, kaže.

„Patrijarha i mitropolita ‘poneo’ prethodni period“

Povodom izjava crkvenih velikodostojnika, patrijarha Porfirija i mitropolita Joanikija, koji su takođe kritikovali usvajanje rezolucije, Uljarević ocenjuje da je „njih prilično poneo prethodni period u kom su crkveni velikodostojnici zauzeli neprimereno važno mesto u društveno političkom životu Crne Gore.

„Kao da su zaboravili da je Crna Gora ustavom definisana kao građanska država“, rekla je Uljarević i dodala da bi „korisnije bilo i za SPC da se velikodostojnici više bave verskim pitanjima“.

„Nadam se da će shvatiti da njihove intervencije nemaju pravog učinka, a neće doprineti ni njihovom pozicioniranju kao ljudi od integriteta“, kaže.

Na konstataciju da je „na talasu crkve“ Zdravko Krivokapić došao na vlast i pitanje koliko je to mešanje bilo primereno, Uljarević kaže da – misli drugačije.

„Ja mislim drugačije o tome kako je došlo do tih promena. Čvrsto verujem da su građani glasali protiv DPS, birajući ono što je trenutno bilo na ponudi“, rekla je Uljarević i dodala da je uticaj crkve tu bio „samo jedna kap u čaši nezadovoljstva, pre svega socijalno ekonomskog“.

Sve jeste, kako dodaje, kulminiralo usvajanjem zakona o slobodi veroispovesti.

„Većina u Crnoj Gori osuđuje genocid“

„Ali na litije su išli i ljudi koji nisu vernici, niti su svi išli da bi branili svetinje, već da bi pokazali otpor prema prethodnom režimu. Istina je da je Krivokapić bio izbor SPC i da je uz blagoslov pokojnog mitropolita Amfilohija došao na tu poziciju i ne možemo da znamo kakve dugove ima“, rekla je Uljarević ali je naglasila da je jedan od dobrih predloga Krivokapića bila smena ministra za ljudska i manjinska prava zbog negiranja genocida u Srebrenici.

„Postoji mnogo stvari s kojima se ne slažem koje radi ili govori aktuelni premijer, ali sve što radi u delu otklona prema crkvi podržavam snažno“, rekla je Uljarević podsećajući da je Krivokapić premijer države crne Gore, koja je i multikonfesionalno društvo.

Smatra i da Krivokapić nije bio svestan kakvu lavinu će izazvati priča o rezoluciji.

„Po mom sudu, njemu je dosta stalo do podrške SPC, a to nisu stvari sa kojima sam saglasna. Uverena sam da nije bio svetsan lavine koja će uslediti ali dobro je što je ostao dosledan da se odluka sprovede“, rekla je Uljarević.

Naglasila je i da su lideri tri koalicije još u septmebru prošle godine potpisali koalicioni sporazum čiji principi se preslikavaju i u glasanje u rezoluciji o Srebrenici.

„Ta rezolucija odraziila je i stavove građana – istraživanja javnog mnjenja pokazale su da većina stanovnika Crne Gore osuđuje genocid u Srebrenici i da su dominantno opredeljeni prema EU i žele učlanjenje u EU“, rekla je Uljarević.

(N1, Foto: Antena M)