Dok su ruski tenkovi i kamioni tutnjali u blizini njihovog sela, ukrajinski tinejdžer i njegov otac su krišom lansirali svoj mali dron u vazduh.
Ukrajinski dečak je postao heroj nacije, nakon što je koristeći svoj dron-igračku otkrio rusku vojsku koja se kretala prema Kijevu i koja je zahvaljujući njemu uništena.
Radeći kao tim, snimili su fotografije oklopne kolone koja se kretala prema Kijevu i odredili njene koordinate, brzo prenevši vredne informacije ukrajinskoj vojsci.
U roku od nekoliko minuta, napadnute su neprijateljske snage.
Petnaestogodišnji Andrej Pokrasa i njegov otac Stanislav su za ovo proglašeni herojima nacije.
Čitavu nedelju nakon početka invazije 24. februara, njih dvojica su ponavljali letove dronom, rizikujući da budu zarobljeni ili još gore da ruske trupe postanu svesne njihovog izviđanja.
„Ovo su bili neki od najstrašnijih trenutaka u mom životu. Oružanim snagama smo dali fotografije i lokaciju“, ispričao je Andrej.
Njegov otac je rado prepustio pilotiranje dečaku.
„Mogu da upravljam dronom, ali moj sin to radi mnogo bolje. Odmah smo odlučili da će to učiniti“, rekao je Stanislav Pokrasa (41).
Nisu sigurni koliko je ruskih ciljeva uništeno koristeći informacije koje su im dali. Ali, videli su razaranja koja su nastala na ruskom konvoju kada su kasnije leteli dronom preko ugljenisanih kamiona i tenkova u blizini grada zapadno od Kijeva i izvan strateški važnog autoputa koji vodi do glavnog grada.
„Uništeno je više od 20 ruskih vojnih vozila, među kojima su i kamioni za gorivo i cisterne“, rekao je Stanislav.
Dok su se ruske i ukrajinske snage žestoko borile za kontrolu nad periferijom Kijeva, ukrajinski vojnici su konačno pozvali porodicu Pokrasa da napusti svoje selo, koje su ruske trupe potom zauzele.
Pošto su svi odrasli muškarci do 60 godina po nalogu vlade morali da ostanu u zemlji, stariji Pokrasa nije mogao da se pridruži ženi i sinu kada su pobegli u susednu Poljsku.
Vratili su se pre nekoliko nedelja, kada je Andrej završio školsku godinu.
„Bio sam srećan što smo nekoga uništili. Srećan sam što sam doprinio, što sam mogao nešto da uradim. Ne samo da sedim i da čekam“, dodao je Andrej.
(Anadolija)