Vlada Srbije je na svom sajtu objavila ugovor za projekat Beograd na vodi, istovremeno najavivši postavljanje kamena temeljca 27. septembra za dve kule, dva stambena objekta i početak prodaje stanova. Generalni direktor Beograda na vodi Nikola Nedeljković izjavio je da se prijavilo više od 6.000 zainteresovanih kupaca za stanove u okviru projekta Beograd na vodi i najavio da će prodaja nekretnina početi 3. oktobra, kada će biti poznata i cena kvadrata.
Osnovni tekst ugovora je objavljen na srpskom jeziku na 69 strana, dok engleska verzija ima 259 strana sa pratećim prilozima. Vlada Srbije ima 32 odsto, a strateški partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 68 odsto učešća u vlasništvu preduzeća „Beograd na vodi”.
Kako se navodi u Ugovoru, a prenose domaći mediji, osnivački ulog strateškog partnera iznosi 22.000 evra, dok je Srbija uložila milion dinara. Ugovorne strane u projektu su Vlada Srbije, preduzeće „Beograd na vodi“ iz Beograda i „Belgrejd voterfront kapital investments“ kao strateški partner i „Al Mabar internešnel investment“ iz Ujedinjenih Emirata kao garant.
Republika Srbija se ugovorom obavezuje da izvrši, pravno i fizičko raščišćavanje zemljišta do kraja juna 2016, kao i da obezbedi u komunalnu infrastrukturu najkasnije do kraja 2019. godine. Investitor iz UAE se obavezao da obezbedi 300 miliona evra za finansiranje i to do 150 miliona kao dodatni kapital i do 150 miliona evra kroz „kamatonosne zajmove“.
U ugovoru je navedeno da će delovi zemljišta biti dati u zakup firmi „Beograd na vodi“ na 99 godina, bez naknade. Predviđeno je i da prednost pri izboru izvođača radova imaju kompanije iz Srbije, ako ponude iste uslove i kvalitet radova kao inostrane firme. U ugovoru se navodi i da su se „članovi društva (Beograd na vodi) sporazumeli da nastoje da 50 odsto projekata bude realizovano u roku od 20 godina“, a čitav projekat za 30 godina.
Inicijativa „Ne davimo Beograd“ je objavila na svom sajtu detaljnu analizu Ugovora na osnovu koje i dalje tvrdi da je sve velika prevara građana u kojoj se. između ostalo, konstatuje:
“Ukratko, ovim ugovorom postalo je jasno da je investitor u obavezi da, umesto 3.5 milijarde, uloži 150 miliona uz 150 miliona evra kredita, dok se Republika Srbija obavezuje na kompletnu pripremu terena, dodatne pozajmice, dozvoljava prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, prepušta Strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, poklanja privatnom preduzeću objekte i zemljiše, odriče se suvereniteta obavezujući se da ne menja zakone na štetu ugovora, i to sve bez ikakvih garancija da će druga strana realizovati dogovoreno.”
Nepostojeće milijarde i laži
Dobrica Veselinović iz Inicijative „Ne davimo Beograd“ kaže da je Ugovor velika prevara:
“Ovim ugovorom postalo je jasno da su građani Beograda zaslepljeni nepostojećim milijardama i besmislenim maketama, da su obmanuti lažima gradskih i republičkih čelnika i da je, zarad finansijskih interesa privatnih firmi, ustupljen najvredniji deo našeg Beograda. Mi smo analizirali Ugovor i postalo je jasno da je od obećane 3,5 milijarde investitor u obavezi da uloži samo 150 miliona uz dodatnih 150 miliona kredita Republici Srbiji. Dok se, sa druge strane, Srbija obavezuje na kompletnu pripremu terena, uključivši i raseljavanje, na dodatne pozajmice koji su skriveni troškovi Dozvoljava se prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine strateškom partneru, prepušta mogućnost da se menjaju rokovi i specifikacije i poklanjaju javne zgrade i zemljište. I ono što je najskandaloznije je da se država odriče suvereniteta, jer se obavezuje da ne menja zakone i propise koji bi bili na štetu Ugovora“, naglašava Veselinović.
Na naše pitanje da li je sasvim jasno iz Ugovora da zemljište može biti otuđeno a ne, kako su izjavljivali zvaničnici, samo ustupljeno na korišenje 99 godina, Veselinović odgovara:
”Ugovorom jenakon izgradnje odnosno dobijanja upotrebne dozovole na parcelama moguć prenos prava korišćenja na pravo svojine, bez obaveze da se plati konverzija zemljišta. Znači, ako strateški partner napravi objekte, može konvertovati pravo korišćenja na vlasništvo, uz pravo ustupanja trećim licima.”
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je na pitanje novinara vezano za ove primedbe, dao sledeći odgovor:
„Mi ne ulažemo ništa u prvoj fazi, rizik projekta je rizik investitora. Ono što je obaveza Srbije i grada Beograda je da rasčisti tu lokaciju, a mi smo za tu prvu fazu rasčistili sve“, rekao je gradonačelnik.
“Što se konverzije tiče, zemljište ispod zgrade pripada onom ko je tu zgradu napravio. Što se zakupa bez naknade tiče, mi smo dobili 32 od sto učešća u kapitalu. Ne možete imati i jare i pare. Ili prodajete zemljište, što nismo hteli da uradimo, ili dajete zemljište bez naknade, ali postajete suvlasnik preduzeća i delite trećinu profita. I mislim da je to balans u ugovoru sa Emiratima”, rekao je gradonačelnik.
Dobrica Veselinović, međutim, kaže da je zanimljivo da je najavljen kamen temeljac koji će postaviti premijer Aleksandar Vučić i direktor „IGL hilsa“ Muhamed Alabar, a da još nema dozvole za gradnju.
Ovaj ugovor je, kaže naš sagovornik iz Inicijative „Ne davimo Beograd“, suprotan javnom interesu, Srbija od njega, tvrdi Veselinović, neće imati koristi. Nejasno je kolika će biti ulaganja, kolika zarada, kada će sve biti gotovo i još je nejasnije da li će to ikada biti naše, kaže Veselinović:
“Ovaj projekat je privatni projekat, biće izgrađena ekskluzivna zona za stanovanje i najvažnije je da će se profit od projekta vratiti u privatne ruke. Ovaj projekat neće pokrenuti privredu Srbije, neće doneti obećanih 200.000 radnih mesta, već će doneti blagostanje nekolicini sumnjivih biznismena i privatnih investitora koji su u saradnji sa političarima uključenim u ovaj projekat. U ugovoru se govori da su privatne firme koje su strateški partneri pod kontrolom Muhameda Alabara mada se uvidom u dokumenta vidi da te dve firme nemaju sa njim nikakve veze. Mi mislimo da se time prikriva nejasna vlasnička struktura tih firmi i zavarava javnost sa velikim investitorom koji nema nikakve veze”, tvrdi Veselinović, koji najavljuje protest građana 27. septembra u isto vreme kada bude psotavljan kamen temeljac, ali i podnošenje krivičnih prijava i ustavnih žalbi zbog pravnih nedoslednih i kršenja zakona.
Transparentnost Srbijeje objavila da iz dokumenata nije jasno koja će biti dinamika realizacije javnih radova investitora. A jedna od kritikovanih odredaba tzv. „lex specialisa“ omogućila je da se investitor na području Beograda na vodi oslobodi naknada za građevinsko zemljište u zamenu za izgradnju objekata javne namene. Procena je bila da će to vredeti oko 33 milijarde dinara, podseća Transparentnost Srbija.
Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja, nakon čitanja Ugovora, rekao je za RSE da će biti dovoljno hrabar da javno kaže da Ugovor treba što pre raskinuti kako bi bila manja šteta po Srbiju. On ukazuje da postoji različit tekst Ugovora na srpskom i engleskom jeziku a da važi samo engleska verzija.
 
(Branka Mihajlović, Slobodna Evropa / Foto: Ognjen Zorić)