Organizacije civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, Kosova i Srbije, okupljene oko platforme Amplifying Voices, udružile su se kako bi obeležile 19. jun, Međunarodni dan borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima.

„Danas se okupljamo sa zajedničkom posvećenošću borbi protiv ovog užasnog zločina i u zagovaranju promena“, navodi se u saopštenju koje zajednički potpisuju „Vive Žene“ iz Tuzle, „Medica Zenica“ iz Zenice, „Medica Gjakova“ iz Đakovice, „Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava torture“ iz Prištine, kao i „Autonomni ženski centar“, „Žene u crnom“ i „Inicijativa mladih za ljudska prava“ iz Srbije.

„Razarujući uticaj seksualnog nasilja tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka u našem regionu ne sme se umanjiti. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prepoznao seksualno nasilje kao oružje rata. Žene, devojčice, muškarci i dečaci postali su žrtve ovih užasnih zločina, koji su ostavili trajne ožiljke na pojedinke/ce i društvo u celini“, dodaje se.

Takođe, navodi se da procene sugerišu kako je desetine hiljada žena pretrpelo seksualno nasilje tokom ovog perioda, ali da je pravi broj mnogo veći.

„Nažalost, tačan broj nikada neće biti poznat jer su neke žrtve ubijene, a neke preminule tokom poslednjih decenija. Mnoge preživele/i su i dalje pod uticajem traume i društvenom stigmom. Danas smo ovde, kao organizacije civilnog društva koje se ovim pitanjem bave prethodnih 30 godina, kako bismo odale priznanje njihovoj snazi i zalagale se za njihova prava“, upozorava se.

Organizacije podsećaju i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja još uvek nije sprovela opsežna istraživanja o ženama koje su preživele ratno seksualno nasilje.

„Srbija je jedina zemlja u regionu koja još uvek ne priznaje žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu kao civilne žrtve rata. Zbog toga apelujemo na državu da izmeni važeći Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih vojnih invalida i njihovih porodica, kako bi se izričito priznale one koje su preživele ratno seksualno nasilje kao civilne žrtve rata, bez obzira na njihovu nacionalnost. Takođe apelujemo na državu Srbiju da okonča nekažnjivost ovog i svih drugih ratnih zločina i da svim žrtvama i preživelima širom regiona pruži izvinjenje za zločine počinjene u njeno ime“, dodaje se u saopštenju.

U Bosni i Hercegovini, priznavanje statusa žrtve (žrtve ratnog mučenja ili civilne žrtve rata) regulisano je na tri različita načina – u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS), i u Brčko Distriktu BiH – zakonima koji su pre svega usmereni na socijalnu zaštitu žrtava kao jedne od ranjivih grupa u društvu, dodaje se.

Podseća se i da se Kosovo još uvek bori da postigne istinu i pravdu u vezi sa nasleđem zločina seksualnog nasilja u ratnim sukobima.

„U našem radu sa žrtvama seksualnog nasilja tokom rata, naišle smo na probleme koje bismo želele da uputimo Skupštini i Vladi Kosova. Naš cilj je da pokrenemo raspravu o izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-172 i Zakona br. 04/L-054, koji se odnose na status i prava palih boraca, invalida, veterana, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, žrtava seksualnog nasilja u ratu, civilnih žrtava i njihovih porodica“ stoji u saopštenju.

Dodaje se i da su nakon izmene i dopune Zakona br. 04/L-054, žene koje su preživele seksualno nasilje tokom sukoba priznate kao civilne žrtve rata, što im je omogućilo da podnesu zahtev za priznavanje njihovog statusa preživelih seksualno nasilje u ratu na Kosovu.

„Međutim, rok za podnošenje zahteva za ovo priznanje je 5 godina i već je istekao. Uzimajući u obzir prirodu i uticaj zločina seksualnog nasilja, specifične traume koje su preživele, te stigmu i isključenost sa kojima se suočavaju u svojim porodicama i zajednicama, predlažemo da se ukloni vremensko ograničenje za zahteve za priznanje“, navodi se u saopštenju.

Organizacije potpisnice saopštenja dodaju da je u ovoj borbi ogroman značaj regionalne solidarnosti, jer se na taj način šalje snažna poruka da se mogu osnažiti glasovi preživelih i zalagati se za značajne promene širom regiona.

„Kroz naše kolektivne napore, možemo stvoriti ogromnu snagu za pravdu, podršku i osnaživanje, osiguravajući da nijedna osoba koja je preživela seksualno nasilje ne ostane zapostavljena. Regionalna solidarnost je ključna u izgradnji budućnosti u kojoj je zločin seksualnog nasilja iskorenjen i gde sve pojedinke i pojedinci mogu živeti bez straha, traume i diskriminacije“, poručuju organizacije iz regiona.

(Autonomija, foto: Pixabay)