Danas je komemoracijom i postavljanjem “Kamena spoticanja” obeleženo 80 godina od deportacije Jevreja Zrenjanina i Banata.

Na današnji dan 1941, šlepom na reci Begej 1288 osoba otišlo je na put bez povratka. Srbija je dvadeset peta zemlja koja se uključila u projekat kojim se odaje pošta žrtvama holokausta. “Kamen spoticanja” je najveći decentralizovani spomenik na svetu.

Stolperstein, „Kamen spoticanja“, je prvo ovakvo obeležje u Srbiji koje je umetnik iz Nemačke Ginter Deming postavio ispred kuće žrtava holokausta u centru Zrenjanina. Autor rođen u Berlinu, osmislio je 1992. memorijalno-umetnički projekat u kojim se spomen obeležje – kamenje sa imenima žrtava holokausta postavlja ispred kuća u kojima su živele i iz kojih su na brutalan način odvedene.

Delo šalje poruke na nekoliko nivoa. Najpre ih umetnik sam postavlja sve vreme klečeći i time odaje počast stradalima, zatim se prolaznici saginju i čitaju imena, te se tako na nesvestan način poklanjaju sećanjima na žrtve. Postavljanjem kamena svaka nastradala osoba ima ime i prezime, nije samo broj.

U trećem paru pohabanih papuča koje su klečale po celom starom kontinentu, Deming kaže da je sam postavio 95% obeležja od ukupno 80.000: “Godine 2019. sam bio 270 dana na putu. Kada sam u Nemčkoj, godišnje svojim autom pređem 60.000km.”

Autor rođen 1947. kaže i da od sledeće godine neće više tako aktivno učestvovati u postavljanju spomen obeležja. Najupečetljivije mu bilo je postavljanje kamenja u logoru smrti u Poljskoj: ”Reč je o porodici u kojoj su roditelji stradali u Aušvicu. Deca su čudom u preživela transport. Ćerke su se našle prvi put nakon 60 godina na polaganju kamenja svojim roditeljima. Na tom kamenju rekle su da su ponovo zajedno.”

Događaju su prisustvovali preživeli dr Teodor Kovač i Ivan Ivanji, pisac i prevodilac. Ivanji je rekao da bi više voleo da na kući stoji tabla sa njegovim imenom i napomenom da je tu živeo književnik: “Ovoga trenutka, juče i sutra, deca se dave u moru. Beže od nekud; iz neke Sirije, Avganistana. Od nekud daleko, kao što je Južnoamerikancima bila daleka Srbija, Nemačka i Evropa. Sad ćete reći kakve to ima veze sa nama. To je svet govorio Jevrejima. Ovde mislim na decu koja se dave u moru sada dok mi ovde mislimo na to što je bilo. Sada mislim na one koji nikada neće dobiti nikada nikakav kamen. Za njihovu dušu.”

Deming je rekao i da je najvažniji rad sa mladima i đacima: “Oni se pitaju kako se to moglo dogoditi u Evropi pesnika i naučnika. Oni mogu da spreče da se to ponovo desi. “

U okviru komemoracije rabin Isak Asiel govoro je Kadiš, molivu za mrtve, i spušteni su venci u Begej, dok je u Muzeju orvorena izložba “Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu”.

Ivana Gordić (Autonomija)