Najveći broj vojvođanskih opština i gradova je potpuno ogoljen, sa tek par promila površine pod šumama.

Prema zvaničnim podacima, u Vojvodini je pod šumama oko 140 hiljada hektara, što je oko 6,4 odsto njene teritorije.

Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma, što je pojas širine 17 i dužine 100 kilometara, otprilike kao od Novog Sada do Subotice, objašnjavaju u Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca.

Vršački ekolozi su zajedno kolegama iz još nekoliko udruženja prikupili podatke o stanju finansiranja pošumljavanja u Vojvodini na pokrajinskom i lokalnom nivou.

„Od pokrajinskih organa i svih 45 lokalnih samouprava iz APV tražili smo dokumente u vezi pošumljavanja koje propisuju zakoni o šumama i poljoprivrednom zemljištu. Takođe smo na adrese 50 registrovanih šumskih rasadnika poslali upitnik u vezi stanja, kapaciteta i potreba. Rezultate istraživanja predstavićemo na sastanku koji će se održati onlajn, u četvrtak 23. decembra, sa početkom u 11 časova“, najavljuje Dejan Maksimović iz Ekološkog centra“Stanište“.

On podseća da šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi.

„Iako nema tačnog podatka, štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma mogu se u Vojvodini meriti stotinama miliona evra godišnje. Zato iznenađuje da vlasti na svim nivoima zanemaruju pošumljavanje u priličnoj meri, i to u dugom periodu“, kaže Maksimović.

U istraživanju pošumljenosti Vojvodine učestvovali su Ekološki centar „Stanište“, Pokret gorana Sombora, Udruženje za zaštitu šuma i udruženje „Zeleni most“.

(Danas, foto: NDNV)