"Ispred zgrade suda neko je danas ostavio 15 belih ruža za 15 žrtava. Vesić, Tanasković i ostali uhapšeni borave u luksuznom pritvoru, aktivisti i studenti nisu te sreće"
U Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu danas je počelo saslušanje uhapšenih zbog urušavanja nadstrešnice zgrade Železničke stanice, kada je poginulo 15 a veoma teško povređeno dvoje ljudi.
Kako je javio RTS, dvanaeatoro privedenih nalaze se u policijskoj stanici u Radničkoj ulici u Novom Sadu. Neki od njih dovedeni su jutros u Tužilaštvo radi saslušanja.
Nije poznato da li će svi biti saslušani danas, nakon čega će sud odlučiti o eventualnom pritvoru.
Ispred zgrade suda, gde je još u toku saslušanje Gorana Vesica i ostalih uhapšenih, neko je danas ostavio 15 belih ruža za 15 žrtava.
Tužilaštvo je u četvrtak popodne saopštilo da je uhapšeno 12 osoba, a da jedno lice nije dostupnom našim organima gonjenja.
Među privedenima su i bivši ministar Goran Vesić, bivši direktori Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan, kao i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski. Uhapšeno je i nekoliko inženjera, projektanata i nadzornika.
Za funkcionere luksuzan pritvor, za studente i aktiviste neka druga priča
Kako piše Nova.rs, oni se nalaze u novom policijskom pritvoru u Radničkoj ulici, u PU Stari grad. Za razliku od privedenih funkcionera, studenti i aktivisti, koji su protestovali i koji su hapšeni jer su protestovali, nisu imali priliku da budu smešteni u ovakvim ćelijama.
(Pritvor u novoj zgradi PU Stari grad, print screen 021.rs)
Nova zgrada policijske stanice „Stari grad“ u Novom Sadu otvorena je krajem prošle godine, nakon dve godine nakon što je prethodni montažni objekat srušen. Objekat je otvorio tadašnji ministar Bratislav Gašić, a kako je ranije portal 021.rs pisao, iz budžeta Grada i Republike je dato gotovo 162 miliona dinara.
Reč je o modernoj stanici, ističe za Nova.rs novinarka Ana Lalić.
„Za razliku od ministra u ostavci Gorana Vesića, svi studenti, aktivisti i opozicioni političari koji su uhapšeni ovih dana u Novom Sadu nisu imali tu privilegiju da budu smešteni u ovakve ćelije. Oni su, uključujući i mene, zatvarani u metalne boksove u podrumu zgrade policije u Ulici Kraljevića Marka, bez ikakve ventilacije, prozora, a kamoli okrečenih zidova. Umesto kreveta u njima se na zidu nalazi uska metalna površina, bez madraca, sa par prastarih, smrdljivih ćebadi koje ne želite ni da dodirneta, a kamoli da se njima pokrijete“, ističe ona.
„Tik pored “kreveta” se nalazi metalna wc školjka bez poklopca, u kojoj se nivo prljavštine podigne do ivice izlivanja ukoliko bilo ko u susednoj ćeliji pusti vodu. O mirisima je neugodno i pisati… I poslednji preostali “komad nameštaja” jeste još kamera u uglu. Bukvalno ste hermetički zatvoreni i zvučno izolovani, bez ikakvog prozora i svetla, zbog čega potpuno gubite pojam o vremenu. Posledice boravka tamo, i to samo na jednu noć, su zaista traumatične. Ja od tada, recimo, imam problem da se vozim liftom, jer sam svaki put na ivici klaustrofobije“, kaže novinarka Ana Lalić.
(Autonomija, Nova.rs, foto: Autonomija, 021)