U novom sazivu parlamenta, koji bi trebalo da bude konstituisan 8. maja, mandate će dobiti predstavnici čak 46 stranaka. To, drugim rečima, znači da će u Skupštinu ući najviše partija dosad – duplo više stranaka nego u prošlom sazivu i više od pola trenutno registrovanih stranaka (registrovano je 89). Pored toga, dvadesetak stranaka pretenduje da uđe u novu vladu.

– Paradoks je u tome što je prošle godine donet Zakon o političkim strankama i pooštreni su uslovi za registraciju, ali to nije donelo veću uređenost političke scene u Srbiji. Umesto uređene političke scene, s manjim brojem stanaka koje imaju jasnije utvrđene stavove, imamo primer ekstremne raznovrsnosti parlamenta koje unosi veliku dozu konfuzije – kaže za „Blic” Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.

Stanković kaže da ovoliko stranaka svakako ne odgovara građanima, jer postoji potpuna politička i ideološka konfuzija, a u krajnjem slučaju poreski obveznici su ti koji sve te stranke finansiraju iz budžeta. S druge strane, velikim strankama kao koalicioni partneri više odgovaraju male stranke „jer uvek mogu da ih ucene nekim novim izborima”. Posledice su, kako kaže, potpuno u službi političkih interesa, a ne građana.

– Tu postoji politički račun koji se pravi bez obzira na posledice. Izbegava se politika čistog računa. Posledica je da su vlade koje se prave zahtevne, jer moraju da budu veće, a samim tim i mnogo koštaju. A male stranke, svesne svoje privremene uloge, budući da im velike stranke daju „veštačko disanje” na izborima, ne mogu previše da rade za opšti interes, koliko za svoj lični – objašnjava Stanković.

Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, podseća da su koalicioni sporazumi velikog broja partija način da se zaobiđe visok izborni prag, što mnoge od tih partija ne bi mogle same.

Goati zato smatra da bi Srbija poput Poljske i nekih baltičkih zemalja trebalo da uvede varijabilni izborni prag za koalicije, koji bi se uvećavao za sedam procenata sa svakim novim učesnikom.

– Kada taj prag ili cenzus nije diferenciran, naravno da će se pod kišobran države skloniti mnogo više stranka. Ovako, sada imamo 20 partija u opoziciji i najverovatnije 20 u vladi, što je ekstremni višepartizam. Jer, nikakve potrebe nema ni u mnogo većim zemljama poput Nemačke da jedna vlada ima više od 15 ministarstava. Takođe, ucenjivanje malih stranaka je mnogo veće kad ih ima mnogo – kaže Goati za „Blic”.

Zasad se pouzdano zna da u parlament ulazi 250 poslanika sa 11 izbornih lista. Koliko će u parlamentu biti poslaničkih grupa, niko sa tačnošću ne može da kaže. U jednoj od dva najveće koalicije „Izbor za bolji život – Boris Tadić”, koja broji sedam stranaka, tvrde da će o tome odlučivati nakon drugog kruga predsedničkih izbora.

– Kakva će situacija biti – ne znam. Niti da li će LSV i SDPS Rasima Ljajića, koje su bile na našoj listi, ostati u poslaničkom klubu čija je okosnica DS kao i u prošlom mandatu – kaže Vlatko Ratković, poslanik DS iz proteklog saziva.

(Blic)