Skip to main content

U BiH 4.000 ekshumiranih tela čeka identifikaciju

Autonomija 04. јул 2014.
2 min čitanja

U 11 centara za obdukciju i identifikaciju žrtava proteklog rata u Bosni i Hercegovini trenutno se nalazi oko 4.000 neidentifikovanih posmrtnih ostataka ekshumiranih u posleratnom periodu na različitim lokacijama, čiji identitet nije utvrđen DNK analizom, saznaje agencija Anadolija.

Vreće s posmrtnim ostacima, kompletnim telima ili samo pojedinim kostima, uglavnom leže na podovima centara za obdukciju i identifikaciju, od Šejkovače kod Tuzla do Visokog kod Sarajeva. Ti posmrtni ostaci, čini se, ostavljeni su na milost ili nemilost institucijama nadležnim za utvrđivanje identiteta i ukop.

Samo u Odelu za patologiju Javnog komunalnog preduzeća Gradska groblja Visoko nalazi se 1.200 posmrtnih ostataka žrtava rata u BiH (1992-1995). Ovi posmrtni ostaci su ekshumirani s različitih lokacija u BiH; u Rogatici, Višegradu, Zenici, Tuzli, Foči, Mostaru, Sokocu… No, ima tu i posmrtnih ostataka razmenjenih iz Republike Srbije i jedan deo i iz Hrvatske.

Ko i kako brine o posmrtnim ostacima

„Kod nas u mrtvačnici ima 1.200 posmrtnih ostataka koji nisu identifikovani. Ovde leže po devet ili deset godina iz nama nepoznatog razloga. Ne znamo ni ko je tačno nadležan za njih. Činjenica je da imamo Institut za nestale osobe BiH, međutim, ta institucija, iz meni nepoznatih razloga, ne funkcioniše“, kazao je Asmir Hodžić, iz preduzeća Gradska groblja Visoko u razgovoru za Anadoliju.

Prema njegovim rečima, na Odelu patologije u Gradskih grobalja Visoko još uvek se nalaze i posmrtni ostaci ekshumirani 1999. godine.

„Pošto istragu vode tužilaštva, a kako je mesna nadležnost s tih tužilaštava prešla na državno Tužilaštvo, proces identifikacija ide jako sporo. Vrlo slabo se radi na identifikacijama, slobodnu mogu da kažem da se gotovo ništa ne radi“, ističe Hodžić.

Razgovor s ekipom Anadolije Hodžić je iskoristio i kako bi apelovao za pomoć svima koji mogu da im pomognu u rešavanju ogromnih materijalnih troškova koje svi centri imaju. Pritom je podsetio i na loše uslove rada u Centru za identifikaciju Šejkovača kod Tuzle, u kojem se trenutno nalazi na stotine posmrtnih ostataka žrtava proteklog rata ekshumiranih iz masovne grobnice Tomašica kod Prijedora.

Portparolka Instituta za nestale osobe BiH Lejla Čengić, pak, kaže da su razlozi zbog kojih još nije identifikovan ovako veliki broj posmrtnih ostataka – višestruki.

Među ekshumiranim i žrtve iz drugih ratova

„Nema uzoraka krvi sa kojima bi se uporedili koštani uzorci. Naime, uzoraka krvi nema, jer su u nekim slučajevima pobijene kompletne porodice, pa nema nikoga ko bi dao krv ili porodice iz nekih razloga još uvek nisu dale krv, žive u drugim zemljama“, pojasnila je Čengić.

Kako kaže, u nekim slučajevima je reč o do te mere oštećenim, kontaminiranim posmrtnim ostacima, da nije moguće izolovati DNK iz takvih koštanih uzoraka.

„Još jedan od razloga je i taj da neki pronađeni posmrtni ostaci nisu iz proteklog rata, odnosno nisu iz mandata Instituta za nestale osobe BiH. Zapravo je moguće da je reč o žrtvama iz prethodnih ratova na ovim prostorima ili uopšte nije reč o žrtvama iz ratova“, pojasnila je Čengić.

Trenutno je u toku proces revizije u mrtvačnicama, koju provodi Institut za nestale osobe BiH zajedno s nadležnim tužilaštvima, veštacima sudske medicine, policijom i Međunarodnom komisijom za nestale osobe.

Svi imaju pravo na dostojanstven ukop

Cilj revizije je da se utvrdi stvarno stanje u centrima za obdukciju i identifikaciju i mrtvačnicama.

„Krajnji cilj je da dobijemo nove identitete, odnosno da se ti slučajevi sa posmrtnim ostacima koji dugi niz godina leže u ovim centrima, završe, odnosno da dobiju identitet kako bi se mogli dostojanstveno ukopati. Međutim, oni koji nisu iz našeg mandata, da se odvoje“, pojasnila je Čengić.

(Agencija Anadolija / Radio Sarajevo)