Brojni vojvođanski poljoprivrednici, prevareni su i oštećeni u aferi zbog koje su pretprošle godine uhapšeni članovi optužene organizovane kriminalne grupe i bivši direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, a sada je pred njima još gori scenario – preti im se oduzimanjem njiva, kuća i drugih nepokretnosti.

Najpre su, kao žrtve grupe optužene za kriminal organizovan oko Fonda i unutar njega, ostali bez kredita koje dodeljuje ova pokrajinska institucija, odnosno bez sadnica voća i vinove loze. Sada, dve godine nakon otkrivanja afere i podizanja tužbi, Fond od poljoprivrednika traži da vrate pun iznos kredita sa kamatom, iako su prevareni i nisu videli ni sadnice ni novac. Tuži ih za nenamensko trošenje kredita. Sve se to dešava dok traje krivični postupak protiv bivšeg direktora Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandra Bogdanovića i optužene organizovane kriminalne grupe.

Kako su poljoprivrednici prevareni?

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede godinama unazad raspisuje konkurse za dodelu povoljnih kredita, najpovoljnijih u Srbiji (kamata je jedan odsto na godišnjem nivou). Između ostalog, zajmovi se daju i za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda.

Mahinacije su se, kako se navodi u naredbi o sprovođenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal, dešavale u periodu od 2017. do 2021. Tadašnji direktor Aleksandar Bogdanović potpisivao je kredite u iznosu od 40.000 evra za sadnice voća i grožđa, po uobičajenom principu – taj novac išao je na račune firmi, dobavljača, a one bi poljoprivrednicima obezbeđivale sadnice za podizanje višegodišnjih zasada. To ne bi bilo sporno da su poljoprivrednici zaista mogli sami da biraju dobavljače. Jedini način da se poljoprivrednicima odobri kredit od 40.000 evra bio je da dobavljač bude onaj koga predloži neko iz optužene organizovane kriminalne grupe. Zapravo, jedini način za dobijanje tih zajmova bio je da kao dobavljača poljoprivrednici izaberu neku od firmi čiji je vlasnik ili zakonski zastupnik bio Vukašin Milošević ili njegova majka Ljiljana Milošević, članovi organizovane kriminalne grupe protiv kojih je pokrenut krivični postupak.

Do poljoprivrednika je na različite načine dolazio njihov saradnik Saša Komlenić, koji je nastupao ispred tih firmi. Svi oni su, kako je saopštio MUP, uhapšeni u aprilu 2022. godine zbog  sumnje da su malverzacijama na štetu Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede protivpravno prisvojili 62,3 miliona dinara.

A od oštećenih poljoprivrednika koji nisu videli ni novac niti su im ikad isporučene sadnice, Fond sada traži da vrate kredite s kamatom. Kako je obezbeđenje tih kredita bilo hipoteka, tako je sada moguće da će poljoprivrednici ostati bez stanova, zemljišta i druge založene imovine. Prema saznanjima VOICE-a,, trenutno je u toku više postupaka radi naplate po tužbama Fonda. Fond je u periodu od 2017. do 2021. godine isplatio na račun spornih firmi, to jest dobavljača, ukupno 112,1 milion dinara.

Pare zagarantovane ako odaberu pravog dobavljača

Nekoliko vojvođanskih poljoprivrednika, od kojih se sada traži da vrate pare Fondu, opisalo je u razgovoru za VOICE isti scenario – garantovano im je da će proći na konkursu i dobiti kredit ako izaberu predloženog dobavljača. Redom ističu da nisu imali nameru da učestvuju ni u kakvim malverzacijama, odnosno da su hteli sadnice kako i jeste po konkursu, a ne novac.

Poljoprivrednik Milan Boltić nam je rekao da je Sašu Komlenića upoznao u februaru 2019. godine, u kafiću, i da je od tada sve krenulo kako ne treba.

„Razmišljao sam tada o tome da se vratim na selo i dignem voćnjak ali u tom momentu nisam imao registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Komlenić mi se predstavio kao čovek koji mi preko svojih poznanika i prijatelja može pomoći da dobijem kredit u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede. Ali pod uslovom da bude upisana hipoteka i da dobavljač bude firma Agropastis. Hipoteka je stavljena na porodični stan u Novom Sadu, a kredit je išao na mog ujaka jer ja nisam imao gazdinstvo, a on jeste. Kredit Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede izgledao je kao najbolje rešenje i način da po povoljnim uslovima nabavim sadnice i započnem proizvodnju. Dogovorio sam se s ujakom da mi ustupi zemljište na korišćenje kada kredit bude odobren. Ujak je bio u Fondu, potpisao je papire koje su mu dali i od tada nismo imali nikakve informacije o kreditu. Kad god sam zvao Fond, rečeno mi je da je direktor na odmoru, na putu, na sastanku“, ispričao nam je Boltić.

Saznavši da je Fond prebacio kredit na račun firme Agropastis, koja je navedena kao dobavljač, Boltićevi su angažovali advokata i podigli tužbu.

„Nakon toga, Vukašin Milošević, vlasnik Agropastisa, odlučio je da preuzme hipoteku, te je na meni nepoznat način izdata brisovna dozvola i naš stan je oslobođen tog tereta. Kako je moguće da nam je skinuta hipoteka – ne znam. Praktično su preuzeli odgovornost na sebe. Više nismo imali kontakt ni sa Miloševićem, ni sa Komlenićem, ni sa Bogdanovićem, povukli smo tužbu. Sadnice nisam dobio niti sam dobio novac od kredita tako da su ceo iznos oni zadržali za sebe, što potvrđuje i to što su preuzeli hipoteku. Ali, sada Fond tereti ujaka za kredit od 40.000 evra iako zna šta se sve desilo, gde su pare završile“, kaže Boltić.

Sagovornica VOICE-a S. I. imala je isto iskustvo. I ona naglašava da je njenoj porodici jedina namera bila da dobije sadnice preko konkursa, ali to se nije desilo.

Dobili su, kako kaže, od poznanika Komlenićev broj, stupili su u kontakt s njim. Obećao im je da će im pomoći da dobiju kredit Fonda za razvoj poljoprivrede od 40.000 evra, pod uslovom da firma Agropastis dobavljač „jer su oni u priči sa Fondom i Aleksandrom Bogdanovićem“.

„Dostavili smo mu dokumentaciju, potpisali ugovor sa Fondom i čekali sadnice. Već je prolazilo optimalno vreme za sadnju, a nikakvu informaciju o kreditu nismo mogli da dobijemo. U novembru nam je Komlenić rekao da je kredit odobren ali da para nema jer se čeka da prethodni korisnici vrate svoje zajmove. Došlo je i proleće, i korona i sledeća godina. Tek tada saznajemo da je novac odavno prebačen na račun dobavljača a mi sadnice nikad nismo dobili. Kada se novac prebaci firmi – dobavljaču podnosilac zahteva za kredit mora da potpiše otpremnice, da se vidi da je preuzeo robu. Mi ništa nismo potpisali niti su nas ni Fond ni dobavljač obavestili o tome. Što je najgore, imali smo poziv sa skrivenog broja, zvali su nas predstavnici Fonda da zakažu kontrolu na licu mesta, da obiđu parcelu na kojoj je trebalo da bude podignut zasad. Prilikom obilaska tražili su da potpišemo unapred sačinjenu izjavu da nismo posadili sadnice i namenski trošili kredit, ali na to nismo pristali“, kaže S. I.

Međutim, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede obavestio je ovo gazdinstvo o jednostranom raskidu ugovora. U dopisu se navodi da Fond zahteva povraćaj „iskorišćenog kredita u celosti, s kamatom obračunatom od dana puštanja kredita, uključujući i grejs period“.

„Na osnovu izveštaja o terenskoj kontroli konstatovano je i utvrđeno da sredstva koja su data za kredit nisu namenski utrošena, sadnice ne postoje i nisu zasađene na površini koja je bila predmet nadzora. S obzirom da su sredstva preneta na račun dobavljača vi ste kao korisnik kredita preuzeli sve rizike vezane za nabavku sadnica“, naveli su iz Fonda.

„Fond može sada da nam uzme zemlju ako ne vratimo novac. A to je 40.000 evra plus kamata. Šta će se desiti u krivičnom postupku? Tužilaštvo ne gleda na nas kao na oštećene. Idemo da svedočimo protiv optuženih a terete nas da vratimo nešto što nismo dobili. Imali smo potpuno poverenje u institucije, nismo ni pomislili da neko hoće da nas prevari. A vođeni smo ranijim iskustvom, kada smo kupovali traktor sve je išlo preko predstavnika firme koja je dobavljač tih traktora. Predstavniku firme dali smo sve dokumente, on je „papirologiju“ završio umesto nas, to nam je veliko olakšanje. Ali, ovog puta smo prevareni“, kaže naša sagovornica.

U slučaju ovog gazdinstva, kao i kod većine prevarenih poljoprivrednika, hipoteka je ostala upisana tako da im sada preti i oduzimanje nepokretnosti koje su navodili kao zalogu. Reč je o zemljištu koje je glavni izvor prihoda ove porodice.

Sagovornici VOICE-a tužili su Fond kako bi se utvrdila ništavost ugovora o kreditu, a Fond je tužio njih radi isplate duga, odnosno celog iznosa kredita sa kamatama. U nekim slučajevima u prvostepenom postupku sud je presudio u korist Fonda i sada se, nakon žalbe poljoprivrednika, čeka reč Apelacionog suda. Poljoprivrednici ocenjuju da je zabrinjavajuća odluka prvostepenog suda jer je, kako kažu, jasno da se njome štiti i favorizuje Fond, koji bi se na kraju mogao i dvaput naplatiti – i od okrivljenih i od poljoprivrednika.

Ko su sve dobavljači

Dobavljači na čije je račune Fond za razvoj poljoprivrede prebacivao novac na ime kredita su firme Agropastis, Pastis Concept, Milconecting, Rasadnik Maya Concept M&N… Ako je kredit išao preko tih firmi bio je u iznosu 40.000 evra. Ukoliko bi se kao dobavljač pojavilo drugo pravno lice, iznos kredita bi bio manji ili bi poljoprivrednik bio odbijen za dodelu zajma. Prema onome što smo čuli iz razgovora za sagovornicima, poljoprivrednicima koji su konkurisali za kredite, u Fondu je postojao unapred sastavljen ugovor u kojem je već bio upisan naziv dobavljača. Kod mnogih korisnika kredita čak ni dokumentacija potrebna po konkursu nikad nije kompletirana. Neki od njih potvrdili su za VOICE da u njihovim predmetima nije postojao ni zahtev za kredit.

Novac je puštan na račun dobavljača i pre odluke Saveta o dodeli sredstava i pre zaključenja ugovora o kreditu.

Tokom 2017. godine direktor firme Milconecting bio je Vukašin Milošević. Takođe, bio je direktor firme Pastis Concept. Njegova majka Ljiljana Milošević 2019. godine osnovala je firmu Agropastis, a 2021. postala je direktorica Rasadnika Maya Concept M&N. U 2021. Agopastisu je 2019. godine od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede leglo blizu 32 miliona dinara. Ipak, kako se može videti na sajtu Agencije za privredne registre, u aprilu 2022. godine ova firma otišla je u stečaj. Agropastis novac je pozajmljivao upravo Ljiljani Milošević, Saši Komleniću i firmi Pastis Concept. Pastis Cocept, Milconecting i Maya Concept otišli su u prinudnu likvidaciju i brisani su iz registra APR.

Ove firme, prema saznanjima VOICE-a, nisu imale nijednu ulaznu fakturu za sadnice niti je postojala realna mogućnost da isporuče robu. Ni cene na računima nisu odgovarale realnoj vrednosti sadnica nego su bile višestruko više.

U ovim malverzacijama učestvovali su i pojedini korisnici kredita protiv kojih se takođe vodi postupak. Naime, navedeni dobavljači su u pojedinim slučajevima nakon uplate kredita dobijeni iznos uplaćivali na račun poljoprivrednika, ali umanjen za 20 do 30 odsto.

DRI: Fond nema pravo da objavljuje konkurse za kredite

Državna revizorska institucija (DRI) skrenula je pažnju Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede da nema dozvolu za obavljanje kreditnih poslova.

„Odredbama Zakona o bankama regulisano je da se niko osim banke ne može baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom“, navodi se u izveštaju DRI o reviziji finansijskih izveštaja Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za 2018. godinu.

Pomenimo, jedan od nalaza DRI je „da u svim zaključenim ugovorima o kreditima nije naveden naziv dobavljača koga je odabrao učesnik konkursa, tekući račun za uplatu sredstava, niti su navedene profakture po kojima treba da se vrši plaćanje, a koja predstavlja deo konkursne  dokumentacije. Prezentovane prijave za konkurs ne sadrže u svim slučajevima naziv dobavljača koga je izabrao korisnik kredita, datum predračuna niti iznos profakture, odnosno nije naveden iznos traženog kredita, potpis podnosioca prijave i datuma prijave, niti postoji dokaz da su sve prijave evidentirane u knjizi ulazne pošte“. Dodaje se i da je Fond pustio u tečaj 27 kredita, bez odluke Saveta u ukupnom iznosu od 67.470 hiljada dinara, što nije u skladu sa propisima.  

Fond bez odgovora

VOICE je poslao pitanja Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u vezi sa tužbama koje su stigle na adrese oštećenih poljoprivrednika. Zanimalo nas je zašto je Fond jednostrano raskinuo ugovore sa prevarenim poljoprivrednicima i kako ih tuži zbog nenamenskog korišćenja kredita ako zna da oni ni na koji način nisu mogli da utiču na isporuku sadnica, to jest da sadnice nikada nisu dobili. Takođe, pitali smo za ukupan iznos koji Fond potražuje na osnovu tužbi i kako šalje tužbe dok traje krivični postupak. Odgovore nismo dobili.

Slađana Gluščević (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)