Pokazalo se s prvim danim avgusta da politika i matematika u Novom Sadu izgleda nisu u najboljim odnosima, jer da jesu već bi do sada, kako je gromoglasno najavljivano, skopile veliki dil i promenile izbornu volju građana glavnog grada Vojvodine. U momentu kada se činilo da je sve gotovo, SPS je izdao saopštenje da „u ovom trenutku ne postoji kvalifikovana većina za promenu vlasti u Novom Sadu”. Uz matematiku koja im je pomrsila račune, kanda su se socijalisti malo i uzjogunili i pobesneli zbog silnih pretnji nadobudnih naprednjaka, koji su im poručili da se ne igraju jer će posledice nesaradnje osetiti i tamo gde se ne nadaju!

I dok SPS poručuje da socijalisti nemaju (?!) najvažniju ulogu u ujdurmi upodobljavanja vlasti (naprasno zaboravljajući Bajatovićeve izjave o nužnosti promena), Branka Bežanov, predsednica odborničke grupe “Svi za Novi Sad” – koja bi, ako bi se priklonila novoočekivanoj koaliciji SPS i SNS, mogla igrati ključnu ulogu u prekomponovanju novosadske vlasti – ocenjuje da su socijalisti ovim zaokretom potvrdili da još nisu spremni da izađu iz gradske vlasti.

Šta je Dačić smislio i hoće li igranje na dve stolice uskoro zameniti jednom, znaće se, saopštavaju naprednjaci u liku Igora Mirovića, krajem avgusta, jer oni neće imati strpljenja u beskraj! Čeka se, veli Mirović, i povratak nekih odbornika sa godišnjeg odmora!

Na mogućnost da se rešenje za „prekompoziciju” vlasti ostvari kupovinom odbornika, novosadske demokrate poručuju da su njihovi odbornici „tvrd orah” i da neće popustiti pritiscima i pretnjama, dok potpredsednik SPO Aleksandar Jugović “mudro” iznosi da “SPO neće saradjivati sa SNS u većoj meri nego što to na lokalnom nivou već čine druge partije, a pre svega DS!”

I dok se Dačić igra, zbraja i premišlja, SPO se na lokalu iznenada setio decentralizacije Novog Sada, i to u saradnji sa Romskom demokratskom partijom (s kojom je nakon izbora oformio u parlamentu glavnog grada Vojvodine odborničku grupu “Svi za Novi Sad” iako su Vukovi sledbenici na izbore izašli sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine). SPO je decentralizaciju izvukao kao belog zeca iz šešira osrednjeg mađioničara lokalnog cirkusa, kako bi njome ucenio sadašnju gradsku vlast. Po principu, ako se ne slažete s našom idejom, mi ćemo pokušati sa suprotnim taborom, pa možda oni budu imali razumevanja, što bi moglo da rezultira podrškom za promenu vlasti u Novom Sadu, čime se iz redova srbijanske vlasti prethodnih nedelja bahato pretilo.

– Prvo ćemo s gradonačelnikom Pavličićem razgovarati o programskim ciljevima naše odborničke grupe “Svi za Novi Sad”, da se naš grad decentralizuje, da pojedini delovi grada postanu opštine… Nadam se da ćemo naći zajednički jezik o ovim pitanjima koja su ključna za ravnomeran razvoj grada – poručio je predsednik GO SPO Vladimir Jelić.

Da je akcija prekrajanja izborne volje Novosađana (o čemu se posle Dinkića oglasio i SPS) bila dobro usaglašena potvrdio je početkom nedelje, samo nekoliko dana nakon Jelićeve izjave, i Miloš Vučević, šef novosadskih naprednjaka. Od centrale stranke novosadski SNS je zatražio da pritisne gradski SPS da što pre izađe iz vlasti koju je nakon izbora formirao sa Ligom i DS. Naprednjaci ne bi bili to što jesu da nisu nastavili radikalsku praksu i otvoreno pretili socijalistima šta će im se desiti ako ih ne poslušaju. Ako SPS i dalje bude podržavao DS gradonačelnika i predsednicu Skupštine, ligašicu, SNS traži od svojih beogradskih gazda da ne dozvole socijalistima da učestvuju u repubičkim ustanovama, institucijama i preduzećima koji su na teritoriji Novog Sada, a to su “Srbijagas” i “Elektrovojvodina”, poručio je Vučević.

– Gospodo iz SPS nemojte da se zavitlavate oko vlasti u Novom Sadu i sebi dajete za pravo da ponižavate SNS! Imaćete silne probleme na republičkom nivou – naljutio se i zagrmeo je i Đorđe Višekruna (SNS), poput pravog radikala, koji je dobro savladao Šešeljeve lekcije o ponosu i ponižavanju!

Ako pretnje uspeju, a postoji mogućnost da hoće, jer su važne i skupe fotelje u pitanju, i socijalisti odustanu od saradnje sa demokratama i ligašima, onda bi SNS zajedno sa SPS, DSS, Dverima i Romskom demokratskom partijom (plus još ponekog odbornika) formirao novu gradsku vlast. Ili bi bila u pitanju drugačija kompozicija vlasti, zavisno od odabrane taktike.

Odbrana izborne volje

Predsednica Skupštine Novog Sada Aleksandra Jerkov izjavila je da će u slučaju da dođe do prekomponovanja vlasti u Novom Sadu ta stranka pozvati Novosađane ali i pravosudne organe da brane izbornu volju birača.

– Liga socijaldemokrata Vojvodine to već čini u Zrenjaninu i radićemo tako gde god do takvih slučajeva dođe. Ali, u tom slučaju u odbranu izborne volje treba da se uključe i nadležni organi: policija, tužilaštvo, sudovi… Jer, tako nešto ne dešava se bez korupcije, pretnji, ucena i kupovine odbornika – poručila je Jerkov.

Za poslušnost i saradnju svako bi, razume se, bio nagrađen. Postoji opcija da se naprednjaci za podršku oduže DSS-u tako što će im ustupiti dugo sanjano Vučevićevo (SNS) mesto predsednika Skupštine ( prvobitna ideja je bila naslediti tatu Vučevića). DSS se za sada smeška, i razume se, traži još: oni žele da se smeni i direktor “Vodovoda” Branko Bjelajac (LSV) i na posao u to gradsko javno preduzeće vrati dvadesetak otpuštenih radnika iz redova Koštuničine partije.

U celoj ujdurmi bez skrupula nekako se ovih dana pritajio Mlađan Dinkić, koji je, zapravo idejni tvorac prekomponovavanja vlasti u vojvođanskim gradovima, besan što njegovi Ujedinjeni regioni Srbije – i pored velike akcije i pokušaja da objasni biračima nužnost regionalizacije Srbije, ali na njihov način – nisu prešli cenzus na izborima ni za novosadsku, ni za vojvođansku skupštinu. Njegov borbeni duh, hrabrost i vrcava ideja pokoravanja neposlušnih u Vojvodini mogli bi biti nagrađeni tako što bi Romska demokratska partija postala kolektivni član URS-a! Sve bi se, dakle uklopilo u “decentralizaciju”, Srbije ili Novog Sada, svejedno.

Šta će od tvrde odluke i recepta za nepotkupljivost ostati ako se ipak desi prekomponovanje vlasti po modelu sadašnje još uvek opozicije o novosadskom parlamentu, pokazaće se tokom avgusta, dok teku sve žešće pripreme za prvu septembarsku sednicu kada bi akcija trebalo da bude i zvanično overena u Skupštini Novog Sada.

Igor Mirović, nekadašnji radikal i glavni operativac u vreme gradonačelnice Maje Gojković samouvereno poručuje da je stvar sa novom koalicijom rešena i da se “već obavljaju pojedinačni razgovori s nekim odbornicima”. Kojim se alatima vode pojedinačni razgovori, svima je jasno. Jer, za novu, veliku vladajuću koaliciju valja pribaviti, po svaku ceni i svim sredstvima, glasove svih preostalih izvan koalicije DS i LSV kako bi se osigurali da tokom skupšinskog rada ne propadne glasanje ako neko eventualno dobije kijavicu.

Za to vreme, sve bleđi gradonačelnik Igor Pavličić sa godišnjeg odmora naivno pojačava sopstvene izjave kako on veruje svojim koalicionim partnerima i bez priziva garantuje da preletača, pojedinačnih ili kolektivnih, sigurno neće biti, jer iza njih stoje potpisi onih u čiju izdaju sada sumnja. Sve dok se ne vrate odbornici sa godišnjih odmora i dok se ne otvori kesa i ne vidi ima li u njoj, pored Srbijagasa, Elektrovojvodine, ZIG- a… – i nešto keša.

Branislava Opranović (Autonomija)