Srbija je među zemljama koje su nedovoljno transparentno donosile pakete hitnih ekonomskih i fiskalnih mera u vezi sa pandemijom koronavirusa, pokazali su rezultati međunarodnog istraživanja International Budget Partnership (IBP) iz Vašingtona, prenela je Transparentnost Srbija.

Nijedna od 120 posmatranih zemalja, prema standardima metodologije IBP, nije pokazala „suštinsku transparentnost“ pri donošenju i sprovođenju mera, a za svega četiri je ocenjeno da je otvorenost budžetskog procesa bila „adekvatna“ (Australija, Norveška, Peru i Filipini), naveli su iz TS.

Neke elemente otvorenosti imalo je 29 država, dok je „ograničenu transparentnost“ pokazalo 56 zemalja, među kojima je i Srbija.

„Minimalnu otvorenost“ u budžetskom odgovoru na pandemiju imala je čak 31 država.

Istraživanje o transparentnosti hitnih mera koje je sprovela organizacija IBP, utvrdilo je da su širom sveta rasprostranjene brojne slabosti u transparentnosti i kontroli hitnih mera, za koje se procenjuje da su dostigle 14.000 milijardi dolara do kraja 2020. godine.

Ova organizacija upozorila je da je od presudnog značaja da vlade rade odgovorno i transparentno jer ogromni budžetski izdaci za suzbijanje efekata pandemije imaju dugoročne posledice po njihove javne finansije i građane.

U Srbiji je predmet analize, kako je precizirano, bio paket fiskalnih i ekonomskih mera koje su donete od marta do septembra 2020.

Ocena o „ograničenoj transparentnosti“ odnosi se na usvajanje mera, nadzor nad njihovom primenom i kontrolu, kao i na trošenje novca i praćenje efekata i rezultata sprovedenih mera.

Srbija je najlošije ocenjena u pogledu objavljivanja informacija o javnim nabavkama, o primaocima pomoći i učinku sprovedenih mera, učešću građana kao i zbog toga što nisu vršene vanredne revizije programa pomoći.

S druge strane, jedina dobra ocena se odnosi na objavljivanje makroekonomskih podataka i budžeta u celini.

Istraživanje IBP je utvrdilo da više od dve trećine država nije odgovorno upravljalo svojim paketima pomoći u vanrednoj situaciji, a da gotovo polovina nije transparentno sprovodila javne nabavke.

Takođe, u gotovo polovini zemalja o paketima pomoći zbog krize nisu odlučivali parlamenti, već samo vlade.

Svega jedna četvrtina država je objavila izveštaje o reviziji usvojenih mera.

Ocenjujući da brzi odgovori na krizne situacije ne moraju da budu na štetu transparentnosti i odgovornosti, a posebno imajući u vidu da pandemija još nije okončana, IBP je preporučio vladama posmatranih zemalja da objavljuju mesečne izveštaje o sprovođenju paketa pomoći, podatke i analize o izvršenju budžeta i učinku preduzetih mera.

IBP je takođe preporučio objavljivanje detaljnih podataka o zaključenim ugovorima o nabavkama, uključujući i one koje su bile sprovedene po hitnom postupku.

Sve informacije treba da budu objavljene u otvorenom obliku.

IBP je predložio jačanje nezavisnih revizorskih institucija, kako bi što pre sprovele reviziju programa hitne pomoći iz budžeta i poštovanje preporuka koje revizori daju.

Nacionalni parlamenti bi trebalo da povrate, ukazano je, svoju ulogu čuvara javnih finansija, da obezbede konsultacije o sadržaju tih hitnih mera sa javnošću i svim zainteresovanim stranama, i da prate sprovođenje usvojenih mera i postupanje po revizorskim nalazima.

IBP je istakao i pojedine primere dobre prakse.

Tako su u Ekvadoru svi ugovori o javnim nabavkama u vezi sa koronavirusom dostupni na otvorenoj platformi.

Istovremeno, Jamajka je objavila već tri revizorska izveštaja o sprovođenju vladinih programa, dok su Čile i Filipini i tokom pandemije obezbedili učešće građana u budžetskim procesima.

U Nepalu je parlamentarni odbor ispitivao nepravilnosti u nabavci medicinskog materijala, a Indonezija je napravila veb-sajt na kojem se mogu videti detalji programa državne pomoći raznim akterima, infografici i zaključeni ugovori.

Ukupni rezultati za svih 120 zemalja će biti objavljeni na sajtu IBP, navedeno je u saopštenju.

(Beta)