Postojeći nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama mora se bitno unaprediti da bi građani efikasno ostvarili svoja prava, a organi vlasti bili adekvatno kontrolisani, ocenila je danas Transparentnost Srbija i ukazala da su uporedo s tim potrebne izmene drugih propisa, što sada uopšte nije predviđeno.

Kako se u saopštenju navodi, jedan od najvažnijih predloga te organizacije odnosi se na uvođenje krivične odgovornosti rukovodilaca institucija koji kriju podatke od javnosti nakon što poverenik donese obavezujuće rešenje da se oni moraju obelodaniti.

„U Krivičnom zakoniku je već zaprećena kazna zatvora od tri meseca do tri godine protiv osoba koje se ogluše o pravnosnažnu sudsku odluku, tako bi, trenutno, mogli da budu krivično gonjeni rukovodioci šest organa koji ne dostave informacije nakon presude Upravnog suda, ali ne i rukovodioci svih drugih organa vlasti koji se ogluše o konačnu odluku poverenika, što je nelogično“, navodi TS.

Po oceni TS, uvođenje krivične odgovornosti bilo bi znatno efikasnije sredstvo za otklanjanje ovog najdrastičnijeg vida kršenja prava građana, od sistema u kojem se zbog nepostupanja izriče novčana kazna koju plaća organ, a ne rukovodilac koji skriva informacije.

Pored zajedničkih predloga Koalicije za slobodu pristupa informacijama za otklanjanje šest problema u aktuelnom nacrtu, TS je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ukazala da bi pre razmatranja Vladinog predloga, Skupština trebalo da razmotri predlog za izmenu Zakona koji je još 2007. podnet u formi narodne inicijative.

Takođe je ukazano na neophodnost izmene Zakona o prekršajima, kako nesavesni rukovodioci organa vlasti ne bi izbegli odgovornost zbog nastupanja zastarevanja već posle godinu dana, ali i na potrebu da se izmene odredbe drugih zakona koje su u suprotnosti za pravilima pristupa informacijama (posebno član 45. Zakona o zaštiti konkurencije).

Pored toga, TS je predložila da se krug organa vlasti proširi tako da obuhvati ne samo preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, već i ona u kojima država ima „kontrolni paket akcija„, koja su dobila na raspolaganje javnu imovinu velike vrednosti ili je država garantovala za njihove kredite, kada ustupljena javna imovina ili kredit premašuje vrednost neto kapitala preduzeća.

Predloženo je brisanje mogućnosti da organ uskrati informacije zato što bi njihovo davanje opteretilo rad organa, jer to može biti samo razlog da se produži rok za postupanje. Pri tom pogotovo treba imati u vidu da organi vlasti sami sebe dovode u položaj da im je postupanje po zahtevima teško, jer dokumentaciju ne vode u elektronskom obliku.

U vezi sa krugom organa protiv čijih rešenja nije moguće uložiti žalbu, TS je predložila bitnu promenu – da se u slučajevima kada informaciju uskrati Generalni sekretarijat Vlade ili neka od Vladinih kancelarija i službi, te službe posmatraju kao posebni organi, a ne kao deo Vlade.

„Oni su i sada samostalni kada im to odgovora – imaju svoje razdele u budžetu, sprovode svoje javne nabavke i slično, pa jednako treba da budu samostalni i kada je reč o polaganju računa o svom radu po zahtevima građana za pristup informacijama“, dodaje se u saopštenju.

TS je predložila i mere koje bi trebalo da obezbede brže postupanje u sporovima zaštite prava koji se vode pred poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti i informacija od javnog značaja i Upravnim sudom, povećanje kazne koja se može izreći zbog nepostupanja po rešenju poverenika (sa 200.000 na dva miliona dinara), ali i dužnost organa vlasti i javnog pravobranioca da u roku od 30 dana naplate kaznu koju je platio organ vlasti od odgovornog pojedinca.

Predloženo je i preciziranje razloga i postupka u kojem Skupština može da razreši poverenika, zbog „nestručnog i nesavesnog rada“, kako bi se smanjio prostor za arbitrarnost. TS je ukazala na nužnost da poverenik daje mišljenja ne samo o nacrtima zakona koji utiču na pristup informacijama, već i o predlozima takvih zakona, kao i o inicijativama i predlozima za ispitivanje ustavnosti takvih propisa.

Kako se ističe, TS je uočila potrebu da organi vlasti urede unutrašnjim aktom postupanje u primeni ovog zakona i predložila da takvu obavezu imaju organi sa više od 50 zaposlenih.

Predlozi koje je TS dostavila ministarstvu dostupni su na sajtu TS, na stranici Inicijative i analize: https://transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_Predlozi_za_izmene_i_dopune_Nacrta_zakona_o_izmenama_i_dopunama_ZoSPIJZ.pdf i https://transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_OBRAZAC-ZA-PREDLOGE_na_nacrt_ZOSPI_pitanja_koja_se_ne_pominju_u_nacrtu.pdf

(Beta)