Osamnaest žena je u porodičnom, odnosno partnerskom okruženju, ubijeno u Vojvodini u dve protekle godine, a samo lane je zabeleženo čak 3.427 zahteva policiji za zaštitu od porodičnog nasilja, u kojima su žrtve najčešće žene. Ovo su podaci za koje postoje pisani tragovi, a ovim brojkama, sasvim sigurno (jer su mnogi od nas svedoci toga) treba dodati i one slučajeve nasilja nad ženama čiji krici u pomoć nisu zabeleženi u nadležnim službama. Ovi podaci izneseni su u okviru Izveštaja o poštovanju ljudskih prava Pokrajinskog ombudsmana tokom protekle godine.

– Nasilje nad ženama u porodici veoma je rasprostranjeno u Vojvodini, a samo četvrtina zlostavljanih je poslednji slučaj nasilja prijavila policiji – iznosi zamenica ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. – Prema istraživanju “Krivično pravni odgovor na nasilje u porodici – pravosudna praksa u Vojvodini” u više od 80 odsto slučajeva, žrtve nasilja su žene između 33 i 48 godina. Bezmalo 40 odsto njih su zlostavljanje doživele u braku, a 70 odsto žena je nasilje, najčešće fizičko, trpelo i pre braka. Nasilnik je u 79 odsto slučajeva bio sadašnji ili bivši muž ili partner. Među malobrojnima kojima je izrečena kazna njih 94 odsto su bili muškarci između 33 i 48 godina. Preovlađuju oni koji ranije nisu osuđivani. Zbog nedostatka dokaza u 66,7 odsto slučajeva je odbačena krivična prijava! Tužilac, pak u gotovo 80 odsto slučajeva nije razgovarao ni sa oštećenom niti sa onim protiv koga je odneta krivična prijava! Slučajevi su vuku po sudu najmanje pola godine, aproces često traje i čitavu godinu! Među izrečenim sankcijama preovlađuju mere upozorenja, odnosno uslovne osude. Kazna je izrečena svakom petom počiniocu, a sud je u 90 odsto slučajeva pronašao olakšavajuće okolnosti!

Stravična je činjenica i alarmantno saznanje da je nasilje u slučajevima koje su okončali ubistvom prijavljivano mnogo pre tragičnog ishoda; skoro sve žrtve su se za pomoć i zaštitu obratile policiji ili centru za socijalni rad jer je do tragičnih posledica najčešće dolazilo nakon višegodišnjeg maltretiranja i torture. Većina od 16 ubijenih žena potiče sa sela, dok je njih šest živelo u gradu. Najstarija ubijena žena je imala 81, a najmlađa 25 godina!

– Saznanja kazuju da su žene trpele dugogodišnje nasilje svojih bračnih ili vanbračnih partnera i da se o tome najverovatnije znalo. Nasilje je možda u nekom trenutku i prijavljivano institucijama, ali o tome u većini slučajeva nema pouzdanih podataka, niti ima podataka kako su te institucije postupale ukoliko su dobile prijavu žrtve, ili nekog drugog ko je znao za nasilje – kaže Danica Todorov. – Pokrajinski ombudsman je, u nastojanju da dođe do odgovora da li su žene prijavljivale nasilje i šta su nadležni preduzimali, od policijskih uprava tražio da navedu kako su žene ubijene, da li je neka žena pre ubistva prijavljivala to i da li je postojala procena opasnosti nasilja po život. Od Centra za socijalni rad tražen je i odgovor da li ih je policija obaveštavala o prijavljenim slučajevima. Dobili smo podatke da je jedna od žrtava čak šest puta prijavljivala nasilje policijskoj stanici! Policija je podnela krivičnu prijavu samo u jednom slučaju, dok u ostalim slučajevima nije poznato kako su postupili, jer u odgovorima to nije navedeno! Tri žene su ubijene vatrenim oruđjem, devet ih je ubijeno hladnim oružjem, najčešće nožem. Ostala ubistva bila su posledica premlaćivanja!

Bačka Palanka: Jedan ginekolog na 24.740 žena!

U siromašnoj i u svakom pogledu zapuštenoj zemlji primitivan odnos prema ženama, kao i često nemaran stav žena samih prema sebi, ogleda se i u mnogim drugim oblastima, kojima se bavio Pokrajinski ombudsman.
Zdravstvena zaštita žena u Vojvodini daleko je ispod savremenih standarda. Zabrinjavajući podaci o broju namernih prekida trudnoće, nekorišćenju kontracepcije, broju obolelih žena od raka grlića materice, posledica su zapostavljanja preventivne zaštite, nedovoljne dostupnosti ginekološke, inače primarne, zdravstvene zaštite.
Službe za zdravstvenu zaštitu žena postoje u svim okruzima u Vojvodini, ali je nedovoljan broj lekara. Ginekologa ima ukupno 120, a ima 856.924 žene starijih od petnaest godina. Prosečno u Vojvodini jedan ginekolog obezbeđuje zdravstvenu zaštitu za 7.141 ženu! U zapadnobačkom okrugu je još gora situacija – odnos žena prema broju pacijentkinja je jedan prema 9.470! U pojedinim domovima zdravlja stanje je alarmantno – u Bačkoj Palanci ima 24.740 žena na jednog ginekologa! Mamografija je i dalje nedovoljno dostupna u Vojvodini, dok ginekološki pregledi žena s invaliditetom nisu svuda dostupni. Najčešće navođen problem, po istraživanju ombudsmana, je nedostatak novca (27 odsto), nedostatak medicinske opreme (27 odsto), zastarelost opreme (33 odsto) i nedostatak leakara (34 odsto).

Pokrajinskom ombudsmanu odgovorilo je 10 od 12 centara za socijalni rad, Sombor i Kovačica nisu dostavili podatke. Na osnovu dobijenih odgovora zabeleženo je da centrima nije prijavljivano nasilje, niti su imali saznanje da su žrtve prijavljivale nasilje, te je tako izostala i podrška u podnošenju tužbi ili pomoć da se izađe iz nasilnih veza. Policijske uprave nemaju običaj da centrima za socijalni rad prijavljuju slučajeve ubistava.

Iako podaci kazuju da je u odnosu na prethodnu godinu u 2012. godini gotovo dvostruko manje zahteva policiji za zaštitu zbog nasilja u porodici, realan broj je mnogo veći:

– Imamo razloga da tvrdimo da je brojka od 3.427 zahteva za intervencijom policije mnogo veća, jer nam Policijska uprava u Pančevu uopšte nije dostavila podatke, a policija u Novom Sadu nije navela broj zahteva jer, kako su naveli, ne vode evidenciju na takav način – navodi Danica Todorov.

Najugroženije žene zaposlene u prodavnicama

Vojvođanke su najčešće diskriminisane uznemiravanjem na radnom mestu i prilikom zapošljavanja. Diskriminacija se retko prijavljuje iz straha za radno mesto, zbog mogućeg pogoršavanja uslova na poslu, ali i zbog nepoznavanja mogućnosti zaštite. Pokrajinski ombudsman je po predstavkama koje je primio došao do podatka da privatni poslodavci uglavnom ne poštuju obaveze prijavljivanja na osiguranje, uplatu doprinosa i isplatu zarada. Najviše su ugrožene žene u prodavnicama. Njih poslodavci u velikom broju slučajeva djavljuju sa osiguranja iako im nije prestao radni odnos, te im preko tekučeg računa isplaćuju samo deo zarade, ostatak im daju u gotovni i to neredovno! zaposlenim se daju vrednosne potvrde, koje poslodavci ne prikazuju kao ni kao prihod ni kao rashod, već u okviru otpisa robe. rezultat toga su manje uplate doprinosa za obavezno socjalno osiguranje, manje godina penzijskog staža. Nije retko da zaposlene žene rade bez prijave i osiguranja, mesecima ili čak godinama iščekuju obećanu prijavu, a ne obraćaju se inspekciji rada. Ima slučajeva da se žene pod pretnjom otkaza primoravaju da potpišu da su primile zaradu koja im nije isplaćena.

Ona dodaje da po pojedinačnim predstavkama, prilikom žalbi na nasilje, zaposleni u institucijama često postupaju pod uticajem sopstvenih predrasuda i ne koriste u potpunosti nadležnosti službi u kojima rade. Centri za socijalni rad retko postupaju po službenoj dužnosti. Uz to, kazne su vrlo blage, a sudski procesi spori. Sve to ohrabruje nasilnike, koji, pokazala su istraživanja, nasilje najčešće ponavljaju i više od deset puta!

Žene, u isto vreme, i pored većini dostupnih edukacija i sve više akcija za osvešćivanjem da nasilje ne treba trpeti, u velikom broju slučajeva, ćutke trpe maltretiranja iz straha, ekonomske zavisnosti i tvrdih patrijaralhalnih shvatanja okoline.

Branislava Opranović (Autonomija)