Haški Tribunal jutros je po drugi put oslobodio bivšeg vođu OVK Ramuša Haradinaja krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 1998. godine.

Zajedno s Haradinajem, tadašnjim zapovednikom albanske paravojske u području Dečana, oslobođeni su i njemu tada potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj.

Haradinaj (44), Baljaj (41) i Brahimaj (42) bili su optuženi za ubistva, okrutno postupanje i nehumane postupke, kao kršenje zakona i običaja ratovanja u improvizovanom zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana.

Baljaj je u to vreme predvodio specijalnu jedinicu te paravojske, a Brahimaj je komandovao logorom u Jablanici.

Na teret im je bilo stavljano zlostavljanje i mučenje 16 zarobljenika u Jablanici, kao I ubistvo najmanje osmorice zarobljenih, od kojih su dvojica bili Srbi, a ostali Romi I Albanci. Ti zločini, po optužnici, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata.

Obrazlažući presudu, predsedavajući sudija Bakone Moloto iz Južne Afrike rekao je da je utvrđeno da „ne postoje verodostojni dokazi da je Ramuš Haradinaj znao za zločine u Jablanici“, niti da ih je naređivao ili podsticao.

Pretresno veće utvrdilo je da je većina od 16 zarobljenika u Jablanici bila prebijana I mučena, i da je jedan – Albanac Skender Kući – umro od posledica prebijanja, ali da ne postoje dokazi o odgovornosti optuženih.

Trećeoptuženi Brahimaj je za prebijanje i mučenje zarobljenika u Jablanici bio proglašen krivim posle prvog suđenja i odslužio je kaznu od šest godina zatvora.

Dokazi koje je tokom suđenja prezentiralo tužilaštvo, po presudi, nisu bili dovoljni za utvrđivanje da su u rukama OVK bili ubijeni srpski policajac Nenad Remištar, zatim Ivan Zarić i Romi, Burim Bejta i Agron Beriša, te Albanci Uka Redžepaj, Nesret Aljaj i Pal Krasnići.

Njih niko – pošto su ih odveli pripadnici OVK – nije više video žive, a Krasnićijevo telo s ranama od metaka bilo je pronađeno u septembru 1998. u kanalu kod Radonjićkog jezera, nedaleko od Jablanice i Haradinajevog štaba u selu Glođane.

Kao nedokazan, sudije su odbile i navod optužnice da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uklanjanje nealbanskih civila i Albanaca koje je OVK smatrala nelojalnim.

„Naprotiv, dokazima je utvrđeno da je Haradinaj, kada je saznao za pritvaranje i zlostavljanje Skendera Kućija, otišao u Jablanicu i sa Nazmijem Brahimajem razgovarao o njegovom oslobađanju, rekavši da se ‘takve stvari ne smeju dešavati više zato što štete našoj stvari'“, rekao je sudija Moloto.

Nazmi Brahimaj je rođeni brat Ljaha i, prema presudi, zajedno su učestvovali u prebijanju i mučenju zarobljenika. Kući je kasnije prenet u bolnicu gde je umro, utvrđeno je presudom.

U presudi je navedeno i da je Haradinaj oslobodio svedoka optužbe koga je prethodno oteo Ljah Brahimaj, koji je inače ujak Haradinaja.

Za drugooptuženog Baljaja, veće je, takođe, utvrdilo da nije dokazano ni da je bio u Jablanici, niti da je znao za zločine.

Iskaz jedinog svedoka koji je tvrdio da je bio očevidac kada su Baljaj i Brahimaj u prisustvu Haradinaja u Jablanici mučili i zlostavljali Zarića, Bejtu i Berišu, sudije su odbacile kao nepouzdan, naglasivši da je on više puta menjao iskaz i protivrečio sam sebi i drugim svedocima.

Na kraju ponovljenog suđenja Haradinaju, Baljaju i Brahimaju, u junu ove godine, tužioci su zatražili da svim optuženima bude izrečena kazna od „najmanje“ 20 godina zatvora. Odbrane su zatražile da oni budu oslobođeni.

Prvi put, Haradinaj je bio oslobođen u proleće 2008, zajedno sa Baljajem, a Brahimaj je zbog zločina u Jablanici osudjen na šest godina zatvora.

Dve godine kasnije, žalbeno veće Tribunala naložilo je da suđenje bude ponovljeno po znatno užoj optužnici zbog toga što na prvom procesu nisu bila saslušana dvojica svedoka koja su odbila da daju iskaz, a koje je tužilaštvo smatralo ključnim.

Ponovljeno suđenje Haradinaju i saoptuženima počelo je u avgustu 2011., a poslednji svedok optužbe saslušan je u aprilu ove godine u potpunoj tajnosti.

Tužioci su tog zaštićenog svedoka, pod pseudonimom PW-80, zajedno sa Šefćetom Kabašijem, smatrali ključnim. Njihovo odbijanje da svedoče na prvom suđenju Haradinaju 2007. bilo je osnovni razlog za ponavljanje procesa.

Kabaši je, međutim, ponovo odbio da svedoči na početku novog suđenja u avgustu prošle godine. I Kabaši i PW-80 bivši su pripadnici OVK koji su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili u logoru Jablanica.

Jedini svedok optužbe koji je tvrdio da je bio očevidac zlostavljanja i ubistva zarobljenika u prisustvu Haradinaja i saoptuženih, u sudnici je više puta menjao iskaz, protivrečno opisujući događaj.

Tokom ponovljenog suđenja, tužioci su pred sudije izveli 12 svedoka, a još 44 izjava svedoka su u spis uveli u pisanom obliku. Nijedan od optuženih nije izvodio dokaze odbrane, pošto, po rečima Haradinajevog branioca, nisu imali od čega da se brane, uvereni da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu.

Na kraju prvog suđenja po mnogo široj optužnici, Haradinaj i Baljaj su 2008. bili oslobođeni krivice, a Brahimaj je osuđen na šest godina zatvora i tu kaznu je, u međuvremenu, izdržao.

Usvojivši žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, apelaciono veće Tribunala naložilo je, krajem jula 2010, da suđenje bude ponovljeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice, ograničenih na zločine u Jablanici.

Haradinaj je bio uhapšen u Prištini, 20. jula 2010. i prebačen u pritvor Tribunala. Drugooptuženi Baljaj je u Sheveningen prebačen iz zatvora na Kosovu, gde je služio kaznu na koju je osuđen pred lokalnim sudom.

Delimično ponavljanje suđenja, žalbeno veće Tribunala naložilo je zato što na prvom procesu nisu bila saslušana dva ključna svedoka, PW-80 i Šefćet Kabaši, koji su odbili da svedoče zato što su bili „uznemiravani“ i „zastrašeni“.

Na zastrašivanje i uznemiravanje svedoka na Kosovu, ukazalo je i raspravno veće u prvostepenoj presudi u kojoj je naznačeno i da su počinjeni zločini nad nealbancima i Albancima koje je OVK smatrala nelojalnim, ali da nije dokazana krivica Haradinaja I Baljaja.

Haradinaj se, uoči prvog procesa, u proleće 2005. bio dobrovoljno predao Tribunalu, odmah pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova, na koju je bio izabran kao lider Alijanse za budućnost Kosova. U junu te godine, Tribunal ga je pustio na privremenu slobodu i omogućio mu da „u ograničenoj meri“ javno nastupa kao političar.

Prvo suđenje Haradinaju i saoptuženima je počelo 5. marta 2007., a prvostepena presuda izrečena je 3. aprila 2008. godine. Tužioci su pred sudsko veće tokom procesa izveli 81 svedoka, a dvojica su odbila da svedoče uprkos obavezujućem nalogu suda.

Optuženi se ni tada nisu branili.

(Beta)