Diskriminacija LGBTQ zajednice u regionu i dalje postoji, trans i interseksualne osobe su uglavnom nevidljive za zakonske okvire, a promene u društvu zavise od uzora ponašanja kojem su građani izloženi, rečeno je danas na konferenciji o ljudskim pravima organizovanoj u okviru manifestacije Beograd Prajd.

Učesnici konferencije istakli su da 2023. navršava 75 godina od potpisivanja Povelje o ljudskim pravima, ali da je svet još daleko od ispunjavanja cilja da svi imaju zagarantovana ista prave bez obzira na versku, seksualnu ili nacionalnu pripadnost.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da u Srbiji ne postoji zakon o istopolnim zajednicama, iako je izrađen nacrt, kao i da nema regulisanih prava transrodnih i intereseks osoba, ali da postoji svest da taj zakonski okvir treba kreirati.

„Pitanje istopolnih zajednica, transrodnih i interseks osoba nije samo pitanje zakona već izgradnje kulture ljudskih prava, međusobnog uvažavanje razlika i širenja kulture poštovanje ljudskog dostojanstva svake osobe bez obzira na razlike“, rekao je ministar.

Dodao je da zakonske norme menjaju neke društvene odnose, ali da se mora dugoročno razgovarati o predrasudama, govoru mržnje i diskriminaciji.

Stalna kordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakop istakla je da je važno da niko ne bude izostavljen iz zakona i pozvala građane da u javnosti šire pozitivan narativ o LGBTQ populaciji i da ne veruju u štetne predrasude.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David rekla je da transformacija društva ima veze sa uzorima i iznela primer kako su u njenoj zemlji poznate trans osobe ili gej parovi uticali na građane.

„Uzori su važni za promenu svesti, za nas se uživanje ljudskih prava za LGBT zajednicu podrazumeva“, rekla je Ben David i istakla da je Švedska najveći donator LGBTQI plus zajednici, kako glasi njen puni naziv.

Švedska ambasadorka je dodala da je civilno društvo „žila kucavica“ društva i usmerava društvo na važna pitanja koja su ponekad bolna, ali uvek dobra za društvo.

I ambasadorka Belgije Keti Bugenhaut je istakla da su za njenu zemlju ljudska prava fundamentalna, a ne „nešto što ti daje vlada“.

Dodala je da je Belgija još 2006. godine dozvolila usvajanje dece istopolnim parovima, pa se ipak i sad dešava da neko trpi diskriminaciju, te da se na pitanju prava manjina mora mnogo raditi.

Na današnjoj konferenciji biće reči o nevidljivosti interseks osoba pred zakonom kao i o tome da li je zpadni balkna spreman na pravno prepoznavanje roda bazirano na samoodređenju.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

(tekst i foto: Beta)