Solidarnost je najbolje alternativno društveno uređenje kada se suočimo sa autoritarnim režimima, koji između ostalog i nastaju  upravo kada nema solidarnosti, ocenjeno je večeras u Novom Sadu na tribini “Solidarnost kao ideološka pretnja”, u knjižari Zenit.

Tribina je organizovana u okviru Festivala pomirenja, a novinar i aktivista Ivan Bjelić između ostalog je ukazao da bi situacija sa protestima povodom hapšenja i držanja u pritvoru aktivista Pokreta slobodnih građana i STAV-a najbolja lekcija o tome šta je solidarnost na delu. 

On je ocenio da je vlast prvo uspela da ispinuje momenat u kojem je čitavo društvo moralo da bude solidarno sa uhapšenima, što je dovelo do toga da se od njih ograde društvene grupe koje su ideološki na istim linijama i imaju iste zahteve – smenu i promenu nenormalnosti u društvu, i da dva meseca nema reakcija. 

“Kada smo shvatili da solidarnost mora biti nešto uzajamno, a ne jednostarano, došli smo do te jedne male pobedea, a to je da su ljudi u kućnom pritvoru, iako mi to sada gledamo kao da su oni napolju”, naveo je Bjelić. 

Dodao je da je zbog uspešnosti spina režima koji je doveo do toga da različite grupe počnu da biraju bitke u kojima će učestvovati u zavisnosti od toga kako će im se odraziti na ugled, pomislio da ovo društvo možda i nije spremno za promenu.

“To se promenilo i možda je na neki način trebalo da neko pati da bi mi kolektivno shvatili da tu nešto nije kako treba i da ne pričamo o tome da je 16 ljudi poginulo, nego o tome šta je onaj pustio na Pinku”, rekao je Bjelić. 

Glumica Bojana Maljević je ocenila da je solidarnost u Srbiji pokrenulo hapšenje Ivana Bijelića jer se tada, kako je istakla, pokrenuo zaista veliki broj ljudi. 

“Istorijski  gledano, reč solidarnost je nešto što prethodi revoluciji, svakoj ikada održanoj revoluciji na svetu”, navela je ona. 

Aktivista Predrag Voštinić upozorio je da se nedostatak solidarnosti prihvata kao normalno društvo budućnosti.  

“Individualizam i ovaj neoliberalizam koji je zahvatio sve nos je dosta širok front protiv ljudi i on će biti glavni front naših borbi narednih nekoliko godina, da se iz individualizma posvetimo zajednici”, ocenio je Voštinić. 

Novinarka Dragana Prica Kovačević istakla je da je da je solidarnost nakon 1. novembra probuđena i kod lokalnih novinara, profesije u kojoj solidarnosti tradsicionalno nema, a koji su od tada pokazuju neverovatnu brigu jedni za druge. 

“Ljudi su se sada možda više pokrenuli zato što su žrtve represije bili ljudi sa kojima su mogli da se identifikuju. Studenti su bili na nekom moralnom uzvišenju i suprotstavljali se, ne kao neka opozicija ili nešto što može da se satanizuje, nego bukvalno kao naša deca, i zato su se ljudi pokrenuli”, ocenila je Prica Kovačević. 

Reditelj Aaron Landsman istakao je da u Americi pre pojave pokreta Black lives matter nije bilo mnogo solidarnosti na univerzitetima i društvu, jer su se ljudi boril za sebe i pokušavali da reše svoje probleme, suprotstavljajući se pri tom i drugim grupama, kao konkurenciji.

“Može se reći da je kapitalizam stao na put solidarnosti”, ocenio je on. 

Dodao je da je danas problem po pitanju solidarnosti sa Gazom, odnosno da se oni koji skreću pažnju na taj problem suočavaju sa institucionalnom represijom i trpe posledice, zbog čega je naredni korak uklanjanje te barijere.

(Autonomija)