Iskopavanje litijuma ne može se sprečiti, ali je neophodno ograničiti kompanije koje se bave njegovom eksploatacijom da ne nanose štete životnoj sredini i pronaći alternative koje će zaista omogućiti da se sprovede održiva tranzicija sa fosilnih goriva, ocenjeno je na tribini iz ciklusa „Ekološki pokreti i društvena kritika“.  

Na tribini, na kojoj je predstavljen slučaj Čilea, inače najvećeg svetskog proizvođača litijuma, o borbi za očuvanje područja u pustinji Atakama i načina života starosedelaca govoriili su aktivista iz Čilea Huan Donoso i rediteljka Alina Huarez iz Meksika.

Zainteresovani su mogli da vide i deset kratkih edukativnih filmova koji su rađeni s ciljem da se šira javnost upozna s posledicama iskopavanja litijuma, ali i mogućm alternativmaa koje bi učinile čitav ovaj proces održivim.

Oni su deo grupe aktivista koji u Srbiji borave i koji će se u narednih desetak dana sresti sa aktivistima iz Gornjih Nedeljica, gde će snimati drugi deo svog dokumentarnog filma u kome se paralelno prikazuju iskustva Čilea i Srbije.

„Moj cilj je da podignemo svest o tome ša se dešava po ovom pitanju, da animiramo ljude da budu aktivni, da ih inspirišemo. I ja sam postala aktivistkinja zahvaljujući dokumentarnim filmovima koje sam gledala. Mi snimamo flmove i želimo da izazovemo diskusiju o tome šta i kako da promenimo i da li je takva promena moguća“, rekla je Huarez.

Donoso je kazao da je njihov cilj edukacija ljudi koji treba da donesu odluke o tome šta žele na osnovu činjenica, da se smanji korupcija koja je neminovna u tom procesu.

Oboje smatraju da bi lokalne zajednice morale najviše da se pitaju, jer su njihovi životi najviše izloženi posledicama.

„Za mene je važno pitanje ko će voditi tu tranziciju ka obnovljivim izvorima. Ko će se obogatiti, ko će voditi taj razvoj, želimo da postavimo sva ta pitanja, pre nego što nudimo odgovore jer ih nemamo“, rekao je Donoso.

Dodao je da je posledica iskopavanja litijuma nestašica vode i njeno zagađenje, budući da se u procesu iskopavanja koristi u ogromnim količinama, a to opet uništava prirodnu ravnotežu zbog koje starosedeoci, koji uglavnom žive u tim krajevima gde se iskopava litijum, imaju problem da se i dalje bave poljoprivredom i uzgajaju životinje jer i sami ostaju bez pijaće vode.

Aleksandar Matković iz EKO Društvene akcije rekao je da je poseta aktivista iz drugih delova sveta koji nas upoznaju sa svojim iskustvima, deo stvaranja šire mreže aktivista, s ciljem razmene znanja i  umrežavanja aktivista iz Srbije i perifernih zemalja sveta pogođenih eksploatacijom litijuma.

On je za 9. jul je planirano potpisivanje takozvane Jadarske deklaracije o međunarodnoj solidarnosti protiv iskopavanja litijuma.

Dalibor Stupar (Autonomija)