Nađa Bobičić iz Centra za ženske studije upozorila je da su na prostoru bivše Jugoslavije, ali i globalno, dominantne desničarske politike koje društva vode u uništenje, te da revolucija i borba za društvo soilidarnosti više nije jedna od, već jedina opcija.

“Kakav to svet nam nude desničari: proksi ratove, ratove u Evropi Africi, Aziji…, ekološku katastrofu, obespravljivanje žena, gejeva, ovakvih i onakvih… Nude konstatni strah, doslovce nude apokalipsu. A šta mi nudimo? To da svima bude bolje, da imamo pristup zdravstvu, obrazovanju, da se družimo, razmenjujemo znanja, solidarnost…”, istakla je Bobičić na tribini „AFŽ – za šta su se borile, šta danas živimo?“ održanoj sinoć u u prostroijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Novom Sadu, u okviru inicijative za uspostavljanje regionalne ženske antifašističke mreže.

Ukazujući na to da su globalni pokreti loši a količina ratova nenormalna, ocenila je da jedina opcija solidarnost, “jer druga predstavlja uništenje”.

“Ako će iko da sprovodi tu revoluciju, iako se oslanjamo i na sve mlađe i mlađe generacije, ali treba i da im pomognemo, da ne padne sve na njih, to moramo biti mi, srednje i starije generacije”, poručila je, dodajući da uzore za delovanje svakako treba tražiti u antifašistčkom pokretu žena, koji su formirale komunistkinje i borkinje Drugog svetskog rata.

Ona je naglasila da današnji trenutak nalaže da se sagleda protiv kakvog fašizma se danas borimo, ali i za šta se borimo.

“Mi danas imamo primere u Srbiji da žene moraju da plaćaju kazne jer su gađale jajima mural ratnog zločinca, imamo negiranje ratnih zločina, imamo fejk ratove… AFŽ nije bio skup samo feminsitkinja, odvojen od politke, već pokret koji su predvodile komunistkinje, čija ideja je bila borba za socijalizam kao jedino uređenje u kojem je moguća i najšira ženska emancipicija. I to treba da bude lekcija i za sve današnje progresivne politčke aktere”, poručila je Nađa Bobičić.

Političarka iz Severne Makedonije Sanela Skrijelj kazala je da je potrebno povratiti veru da žene mogu da izdejstvuju promene, što, kako je navela, potvrđuju i bitke koje su vodile žene AFŽ i borkinje iz Drugog svetskog rata.

“Njihova borba za radnička ženska prava i protiv patrijarhata omogućila je emancipaciju žena, ali i naših društava, za koju se mi ponovo moramo boriti. Borba koju smo mi u Severnoj Makedoniji vodili poslednjih godina zbog ograničavanja prava na abortus potvrđuje da se iznova moramo boriti za stečena prava”, istakla je ona.

Dodadala je da se teren za urušavanja prava žena priprema dugi niz godina, paralelno uz pokušaje istorijskog revizionizma, te da stalno jačaju grupe koje to zagovaraju, kao i uticaj crkve koja konstantno proziva žene da su odgovorne zbog pada nataliteta.

“Današnji prikriveni fašisti govore o nekakvom nacionalističkom antifišizmu, što je šizofreno, a to koriste kao oružje za širenje mržnje protiv različitih. Mi smo izloženi porukama i retorici koja nas tera da mrzimo sve što je drugačije i različito”, upozorila je ona, poručivši da se to ne može svesti pod mantru o slobodi mišljenja, jer “nije isto zalaganje za to da svi imaju prava, i zalaganje za to da se nekom ukidaju prava”.

Političarka iz Bosne i Hercegovine Aida Koluder-Agić rekla je da je BiH društvo u procesu zaceljivanja, između ostalog zbog posledica trauma ratnog silovanja kojem su bile izložene žene, a koje su i dalje diskriminisane u delovima tog društva.

“Mi imamo i decu koja su rođena zbog silovanja i koja dugo nisu bili tretirana kao žrtve rata. U entitu RS i dalje su nevidljivi. Žrtvama treba pravda kroz zakonodovastvo i istina u smislu istinskog kajanja i suočavanja, i ne može bit rehabilitacije bez toga. A u stvarnosti imamo sve suprotno od toga”, naglasila je ona.

Navela je da je za zločin ratnog silovanja osuđeno nešto više od 30 zločinaca u Hagu, a da je procena Ujedinjenih nacija da je bilo između 20 i 50 hiljada slučajeva ratnog silovanja.

Dodala je da je onemogućen i zahtev žrtava za reparacije od Srbije.

Aktivistkinja iz Slovenije Tonja Jerele upozrila je da se zbog pasivnog odnosa suštinski gube stečena prava žena, malo po malo.

“Kod nas, srećom, crkva nema veliki uticaj, ali oni prave organizacije takozvanih prolajfera koje nisu direktno vezane za crkvu, a koje zagovaraju ukidanje abortusa. Uvek treba imati u vidu da se prava lako gube i zato ne treba da budemo pasivne, treba da reagujemo na to što se dešava, da se ne bismo probudile obespravljene”, poručila je.

Tonja Jerele istakla je i da upravo u AFŽ-u, koji je jedini primer ženskog pokreta koji je aktivno učestvovao u antifašističkoj borbi, nasleđe na koje se treba osloniti.

“U to nasleđe svakako spadaju i prava koja su izborile, od reproduktivnog prava do prava glasa, što je veoma proširilo granice sloboda žena. I to je veoma značajno uticalo na formiranje društva. Zastupale su i promišljale jako progresivne ideje, koje su objavljivane ne samo u naučnim studijama, već u magazinima, štampi. A danas u magazinima čitamo rubrike ‘Kako možemo njega zadovoljiti’”, ukazala je ona.

Diskusiju u NDNV-u moderirala je novinarka Tamara Srijemac.

Tribinu je partizanskim pesmama “otvorio” Ženski a cappela trio Rođenice – koje izvode pesme ruralnih krajeva sa prostora bivše Jugoslavije.

Aktiviskinje ženske antifašisitčke mreže posetile su danas i spomenik Sloboda na Fruškoj gori, gde su odale počast palim borcima Drugog svetskog rata.

Inicijativa za uspostavljanje regionalne ženske antifašističke mreže pokrenuta je u okviru obeležavanja 80-godišnjice osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, 6. i 7. decembra 2022. godine u Bosanskom Petrovcu i Bihaću.

U stvaranju mreže učestvuje više od 100 aktivistkinja, političarki, istraživačica, umetnica, radnica… iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije. ”, navodi se u pozivu na tribinu.

(Autonomija)