Bio je novembar 2021. kada je na uglu Stražilovske i Maksima Gorkog položen kamen temeljac za novu zgradu pravosudnih organa u Novom Sadu. Gradnja je formalno završena u maju 2024. godine, nakon produžetka prvobitno dogovorenog roka za skoro godinu dana. Upotrebna dozvola izdata je tek krajem jula ove godine, dok se preseljenje dela sudija i tužilaca iz objekta u Sutjeskoj 3 očekuje tek u prvom kvartalu naredne godine, navode za VOICE u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, koja je gradnju nove novosadske Palate pravde finansirala sa 13 miliona evra iz pretpristupnih fondova.

Šta je tačno dovelo do produženja roka i višemesečnog čekanja na upotrebnu dozvolu, ni danas nije potpuno jasno. Firma „Jadran“ d.o.o, glavni izvođač radova, u odgovoru za VOICE nije precizirala sve razloge kašnjenja. Međutim, javno dostupna dokumentacija ukazuje da gradnja nije tekla glatko, a građevinski stručnjaci sa kojima smo razgovarali tvrde da papiri otvaraju prostor za „ozbiljnu sumnju da nešto nije bilo u redu“. I to – od temelja.

Protesti građana i prvi problemi još pre gradnje

Pre nego što su radovi uopšte počeli pobunili su se stanari okolnih zgrada. Leto 2019. obeležila su negodovanja zbog planirane seče drveća, gradnje masivne zgrade, i to na uglu dve uske i saobraćajem opterećene ulice, ali i zbog izgradnje podzemne garaže, takođe za potrebe suda, a na mestu jedine veće zelene površine u okolini.

Posle pritiska javnosti postignuto je kompromisno rešenje. Garaža je smanjena za nekoliko metara, a građanima su predstavnici Grada obećali da će od planiranih 15 stabala biti posečena samo četiri.

Godinu dana kasnije izdati su lokacijski uslovi, a u oktobru 2020. i prva građevinska dozvola. Radovi počinju 2021. godine. Prema podacima iz Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP), izvođač u septembru 2022. prijavljuje završetak temelja. Međutim, taj postupak se obustavlja i mesec dana kasnije menja se građevinska dozvola. Izvođač potom, četiri meseca kasnije ponovo prijavljuje završetak temelja.

Promena dozvole posle završenog temelja?

Zašto je građevinska dozvola menjana dve godine nakon izdavanja prve i nakon što su temelji, kako je navodio graditelj, završeni, iz dostupne dokumentacije nije jasno, ukazuje za VOICE građevinski inženjer Danijel Dašić. On dodaje i da deo dokumenata u CEOP bazi uopšte nije dostupan.

„Tu je najbitniji Izvod iz separata projekta za građevinsku dozvolu sa specifikacijom posebnih delova objekta od septembra 2022. godine. U tom dokumentu bi trebalo da budu svi odgovori šta je i zašto menjano“, navodi Dašić.

On dodaje da su pravila za izmenu građevinske dozvole vrlo jasna. Ona se menja kada se na objektu radi nešto suštinski novo, što se ne može podvesti pod postojeću dozvolu poput promene visine, površine ili kada dođe do neke arhitekturne promene.

“Obično se to radi kada se dodaje neki ekstra deo ili sprat i to onda ne može pod staru dozvolu, pa se radi aneksiranje i nova dozvola, koja mora da predstavlja realan odnos onoga što će biti izvođeno. Ovde je čudno to što su i prema jednoj i prema drugoj dozvoli svi gabariti zgade nepromenjeni” kaže Dašić.

Inženjer Dašić uočava da su u izmenjenoj dozvoli iz 2022. godine menjani projekat arhitekture i projekat konstrukcije. To je, priča on, i logično, ukoliko je promena samog objekta bila u obimu koji zahteva izmenu postojeće građevinske dozvole.

“Ono što nije logično u ovoj celoj priči je da je promenjen i projekat pripremnih radova, i to godinu dana nakon prijave radova i mesec dana nakon prijave završetka izrade temelja” zaključuje Dašić.

„Podzemne vode, peskovito tlo i komšije na samo pola metra“

Iz firme „Jadran“ su za druge medije navodili da su se tokom gradnje suočili sa mnogobrojnim izazovima, ali da su oni uspešno savladani.

„Najveći izazov na projektu bio je sam početak građenja. Podzemne vode su na tri metra ispod terena, najbliži komšija na 57 centimetara od budućeg objekta i peskovito tlo do 22 metra ispod nivoa terena“, izjavila je u junu ove godine za portal gradjevinarstvo.rs Tamara Slavić, rukovodilac projekta iz kompanije „Jadran“.

„Ceo inženjerski tim na projektu uložio je velike napore da ispita sve parametre, optimizuje dobijena projektna rešenja i omogući da se objekat bezbedno gradi, od svoje kote fundiranja na deset metara ispod površine terena do njenog vrha na oko 30 metara iznad“, rekla je tada ona.

Slavić je za sajt koji piše o građevinskim projektima naglasila i da su stabilnost zgrade i bezbednost susednih objekata bili „imperativ tokom celog procesa, te da su sve tehničke mere pažljivo planirane i sprovedene kako bi se obezbedila potpuna kontrola uticaja na neposredno okruženje“.

Na pitanja VOICE-a da li je, pored toga, bilo i drugih prepreka koje su dovele do skoro godinu dana produžetka roka za gradnju, iz „Jadrana“ nismo dobili konkretan odgovor.

„Usled određenih funkcionalnih izmena u projektu, kao i usled ugovorenih naknadnih radova u objektu, rok za izvođenje radova produžen je na maj 2024. godine (rok za završetak prvobitno ugovorenih radova bio je jun 2023. godine). Uobičajeno je u građevinskoj industriji da dolazi do pomeranja rokova usled dodatnih ugovorenih radova“, navodi se u pisanom odgovoru Tamare Slavić.

Ona tvrdi da je „Jadran“, kao generalni izvođač, ispoštovao sve prvobitno ugovorene, kao i naknadno ugovorene radove „u skladu sa predviđenim rokovima“ i da je u maju 2024. objekat predat investitoru, uz uvođenje u garantni period.

„Za objekat je dostavljena sva neophodna dokumentacija, završen je tehnički prijem sa pozitivnim mišljenjem komisije i dobijena je upotrebna dozvola. Objekat je sa svim elektro i mašinskim sistemima u aktivnom režimu rada i njime upravlja korisnik, odnosno Ministarstvo pravde Republike Srbije“, navodi Slavić.

Meseci čekanja na dozvolu

Zgrada je, dakle, prema podacima CEOP-a, od novembra 2024. priključena na komunalnu i drugu infrastrukturu, dok je upotrebna dozvola izdata tek krajem jula ove godine, skoro devet meseci kasnije.

U tom periodu, među zaposlenima u pravosudnim organima i stanovnicima okolnih zgrada kružile su nezvanične priče da je tokom gradnje dolazilo do problema, posebno sa rešenjem prilaza podzemnoj garaži za policijska vozila koja dovoze pritvorenike.

„Dok je trajala gradnja, svašta se moglo čuti, i od ljudi iz kvarta i od službenika sudova i tužilaštva. Između ostalog, da je nastao problem sa nagibom prilaza u garažu za policijska vozila, da su radovi zbog toga jedno vreme stajali i da se tražilo rešenje. Da li je to zaista tako i da li je rešenje pronađeno, nama medijima nikada nije potvrđeno“, kaže novinar novosadskog portala Razglas Žarko Bogosavljević.

On dodaje da, pošto za sada ne postoje dokazi da je zgrada potencijalno bezbednosno opasna, ostaje i drugo moguće objašnjenje za čekanje na upotrebnu dozvolu.

„Možemo da sumnjamo da se dugo čekalo i zato što je objekat u potpunosti završen samo nekoliko dana posle urušavanja nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Nakon što su videli kako su prošli oni koji su požurivali radove na stanici, moguće je da niko nije hteo tako olako da stavi svoj potpis na ovaj javni objekat“, kaže Bogosavljević.

Decenije čekanja na novosadsku Palatu pravde

Moguće preseljenje sudija i tužilaca u neku novu zgradu priča je koja je mnogo starija od gradnje takozvane “staklene zgrade” na uglu Stražilovske i Maksima Gorkog.

Da sudijama i tužiocima nedostaje adekvatan prostor, govori se još od vremena Jugoslavije, podseća novosadski novinar portala „Razglas“ Žarko Bogosavljević.

„Pitanje gradnje objekta u kojem bi bile sve novosadske sudije i svi tužioci ponovo se otvara posle demokratskih promena, negde 2005/2006. godine, kada smo pozvani na konferenciju za novinare na kojoj je rečeno da je postojeća zgrada odavno prevazišla potrebe Novog Sada“, priča Bogosavljević za VOICE.

Prvi konkretniji koraci učinjeni su koju godinu kasnije, 2008. godine. Tadašnji gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić (kadar Demokratske stranke) i ministarka pravde Snežana Malović potpisuju Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Grada Novog Sada o zajedničkom investiranju u izgradnju objekta za rad gradskih i pravosudnih organa.

Plan je bio da se, umesto oronule zgrade u Radničkoj 2, u kojoj su tada bile smeštene Gradska uprava za socijalnu i dečju zaštitu i Uprava za urbanizam, izgradi „kapitalni objekat“ od 20.000 kvadrata, u koji bi bili smeštene sve gradske službe i svi sudovi.

Do 2009. godine izabrano je idejno rešenje, očekivalo se raspisivanje tendera i početak radova. Kako je kasnije objašnjavao bivši gradonačelnik Pavličić, ceo proces je „usporila globalna ekonomska kriza“. Usledila je i najava izmene Plana detaljne regulacije, ali se umesto toga desila promena vlasti u Novom Sadu. Na čelo grada dolazi Miloš Vučević iz Srpske napredne stranke.

Od „kapitalnog objekta“ do prodaje atraktivnog placa

Parcela u Radničkoj 2, tik uz SPENS i nedaleko od postojeće zgrade sudova i tužilaštava, ubrzo više nije bila predviđena za pravosuđe.

Urbanistički plan menja se 2019. godine, a ta parcela je, prema pisanju Radija 021, već naredne godine prodata privatnom investitoru za oko 600 miliona dinara, za izgradnju stambeno poslovne zgrade.

Paralelno sa tim postupkom traži se nova lokacija za zgradu pravosudnih organa. Gradska vlast odlučuje da za to ustupi obližnju parcelu, na uglu ulica Maksima Gorkog i Stražilovske, predaje je Republici Srbiji, odnosno Ministarstvu pravde, kako bi se od novca iz IPA 2017 fonda Evropske unije izgradila nova Palata pravde.

Na pitanja redakcije VOICE o eventualnim problemima pri izgradnji spusta u podzemnu garažu nisu odgovorili iz Ministarstva pravde, kao ni iz kabineta gradonačelnika Novog Sada.

Iz Delegacije Evropske unije u Srbiji za VOICE navode samo da su „građevinski radovi na novoj zgradi suda i tužilaštva izvedeni u skladu sa srpskim građevinskim standardima i zahtevima“ i da će, „u skladu sa uslovima projekta finansiranog sredstvima EU, Delegacija pratiti dalje dinamike i stavljanje zgrade u funkciju“.

EU može da kontroliše novac, ali ne i kvalitet gradnje

Delegacija Eropske unije u ovom slučaju, međutim, ima vrlo ograničene nadležnosti. Kako pojašnjavaju za VOICE, mehanizmi kontrole tiču se pre svega praćenja toka novca, a ne direktne provere kvaliteta izvedenih radova.

To je precizirano i Zakonom o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Srbiji u okviru IPA 2, podseća istraživač portala European Western Balkans Aleksandar Ivković.

„Na papiru, postoje mehanizmi koje bi EU mogla da aktivira ako su njeni interesi ugroženi. Postoje primeri kada je ona to i činila u drugim zemljama, tako da to nije samo mrtvo slovo na papiru. Ali, da li je to dovoljno efikasno za sve slučajeve, to nisam siguran. Bilo bi potrebno analizirati sve, od slučaja do slučaja, da bismo videli da li bi ti mehanizmi možda mogli i morali da se unaprede“, smatra Ivković.

„Jadran“ – jedan od omiljenih izvođača države?

Za razliku od dela građana Novog Sada koji su sa rezervom gledali na radove u svom komšiluku, država očigledno ima poverenja u firmu „Jadran“. To pokazuju mnogobrojni veliki, često državni, projekti na kojima je ova kompanija angažovana poslednjih godina.

Prema javno dostupnim podacima, „Jadran“ je čest pobednik tendera koje raspisuju državne institucije. Samo u 2025. godini zaključili su 64 ugovora ukupne vrednosti veće od 150 miliona evra, pokazuje portal javnih nabavki. Na tim tenderima nastupali su samostalno ili kao deo konzorcijuma.

Poslove su im, između ostalih, poveravali Ministarstvo odbrane, Elektromreža i Elektroprivreda Srbije, Infrastruktura železnice Srbije i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Na mnogim od ovih tendera „Jadran“ nije imao konkurenciju, odnosno bio je jedini ponuđač.

Kompanija je angažovana širom zemlje, ali i u Novom Sadu. Ove godine dobili su, između ostalog, posao održavanja mostova „na osnovu pregleda i ocene stanja“, vredan više od milion evra, koji im je dodelila Gradska uprava za građevinsko zemljište.

Sa grupom firmi učestvuju i u energetskoj sanaciji Istraživačko-tehnološkog centra. Ugovor vredan više od 400.000 evra dodelio im je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

Transparentno, a ipak mnogo nepoznanica

Uz sve, kako izvođači radova navode, prepreke i izazove, ugao Stražilovske i Maksima Gorkog buduća je adresa novosadskog Osnovnog i Višeg suda, kao i Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva. Prema podacima iz upotrebne dozvole na više od deset hiljada kvadrata nalaze se dve podrumske etaže, suteren, prizemlje i šest spratova.

Budući da zgrada sada ima sve neophodne dozvole, ostaje otvoreno pitanje zašto je potrebno čekati sledeću godinu da se pravosudni organi u nju i usele.

„To zaista zbunjuje, jer je to već ozbiljan period, ako je objekat formalno dobio dozvolu. Možda postoji logično objašnjenje, ali ono bi moralo da bude javno i jasno saopšteno, budući da je reč o zgradi kroz koju će dnevno prolaziti veliki broj građana“, ocenjuje građevinski inženjer Danijel Dašić.

Iz novosadskog Višeg suda za VOICE su kratko odgovorili da je „u toku tehnička organizacija preseljenja u koordinaciji sa Ministarstvom pravde, koje se očekuje tokom naredne godine“.

Prema ranijim izjavama bivše ministarke pravde Maje Popović, opremanje zgrade obaveza je Ministarstva pravde i za to je iz budžeta Srbije izdvojeno oko 950.000 evra. Za sada, iz Ministarstva, nema preciznih informacija ni o dinamici opremanja, ni o tačnom datumu useljenja.

Vanja Đurić (VOICE)