Filozof i publicista Tomislav Žigmanov smatra da razlike u shvatanju prioriteta kad je reč o vojvođanskom statutu neće radikalizovati odnose između pokrajinske i republičke vlasti. On je u izjavi za „Dnevnik“ ocenio da nesporazumi oko statuta APV unose određene napetosti na relaciji Beograd – Novi Sad, ali je ukazao na to da „iskustvo vezano za delovanje političkih stranaka upućuje da će i ’slučaj statut’ poslužiti za namirivanje nekih drugih interesa, ili, pak, biti skrajnut u drugi plan zbog nekih drugih problema, kao što je suočavanje s globalnom krizom“.
– Uostalom, pitanje sadržaja statuta ni nema neku specifičnu težinu koja bi uzrokovala neke ozbiljnije političke potrese. A kašnjenje potvrđivanja tog akta u republičkom parlamentu, kao što smo videli, ipak nije dovelo do većih napetosti između pokrajinske i republičke administracije, pogotovo što je reč o istim političkim garniturama na oba nivoa vlasti. Zato sumnjam da se njihovi odnosi zbog razlika u gledištima vezanim za statut, mogu radikalizovati u narednom periodu – kaže Žigmanov.
Komentarišući sve učestalije pominjanje mogućnosti internacionalizcije ovog pitanja, Žigmanov je rekao da čin evropskih integracija svakako uključuje i aspekte internacionalizacije, te da se to pitanje u ovdašnjoj javnosti bespotrebno mistifikuje.
– Svaki korak ka demokratskom preobražaju Srbije mora imati i određenu vrstu verifikacije u instutucijama EU i tu nije ništa nelogično. I Brisel će reagovati kad god proceni da se određeni procesi demokratizacije ne dešavaju po principima koji važe u savremenoj evropskoj praksi. A kako Evropska unija ipak počiva na principama decentralizacije i visokom stepenu autonomije regija, sasvim je normalno da određene instance EU pokazuju interes za rešavanje statusa Vojvodine – naveo je Žigmanov.
Međutim, sagovornik „Dnevnika” je uveren u to da EU neće direktnije uticati na tok usvajanja statuta APV, sem ako se u vezi s tim pitanjem ne proizvedu veći politički potresi u Srbiji.
– Ne treba zaboraviti da Brisel nije pokazivao interes ni za neke složenije probleme. Tako će i u ovom slučaju EU iskazati veće interesovanje samo u slučaju da se ozbiljnije naruši politička stabilnost u Srbiji, a to se, uveren sam, neće desiti kad je reč o vojvođanskom statutu – ocenjuje Žigmanov.
On je skeptičan i u pogledu ideja o formiranju jedinstvenog vojvođanskog političkog bloka kao odgovoru na otpore centralne vlasti rešavanju statusa Pokrajine, uz opasku da dvadesetogodišnje iskustvo na vojvođanskoj političkoj sceni pokazuje da su takvi pokušaji uvek bivali bezuspešni.
– Sumnjam da bi se danas moglo očekivati nešto više, pogotovo zbog toga što su mnogi politički akteri koji se zalažu za jačanje autonomije danas na margini političkih procesa. Uz to, niko novi, u smislu alternativne snage, u međuvremenu se nije pojavio. Tako da ne verujem da se može očekivati da će doći do ozbiljnijeg objedinjavanja vojvođanskih političkih stranaka u neku vrstu fronta za odbranu autonomije Vojvodine – kaže Žigmanov.
(Dnevnik)