Čim se pojavila mogućnost da Skupština Crne Gore izglasa nepoverenje Vladi Spasitelja Zdravka Krivokapića, te da se premijer odvoji od fotelje koju mu je činom hirotonije dodelio lično počivši Amfilohije, možda čak i hirurškim putem, Zdravko i njegov prateći bend Ministry zaključili su da je volja naroda svetinja, te da se dotična mora braniti po svaku cenu, ako treba i državnim udarom. Narodna volja je da Zdravko & Aleksa & The Apostols vladaju zauvek i dan više, sve drugo bi dovelo zemlju do ivice propasti, apokalipse i izohipse.

Najnoviji događaji pokazali su nejasno i nedvosmisleno da se budućnost Crne Gore više ne sme prepuštati slučaju i glasačkom očaju neodgovornih poslanika. Da nema utešne mogućnosti državnog udara nožem u leđa, Crna Gora bi već odavno bila na putu u državnu zajednicu Nedođije & Provalije.

Svi bitni društveni faktori (Srpska pravoslavna crkva, Mitropolija crnogorsko-primorska, presvetli Joanikije Zdravkonosac, Sveti Sinod, Sabor SPC, patrijarh Pomfritije, crkvene opštine i opštinari, Aleksandar Vučić & Vulin, Zdravko, Krivokapić, Bratić, Vesna, Bečić, Aleksa, medijska artiljerija za specijalne operacije, Otporaši izvađeni iz penzije, putinoidni Mlađan Đorđević zvani Brale, neki popovi, izvesni crkvenjaci i ostali nezavisni intelektualci) misle kao jedan: Zdravko je put, istina i život; najveći sin napaćenog srpskog naroda u rasejanju (bez znakova navoda); pašenog nacije i ekspert za crkvene donacije; prva gracija velikosrpskih integracija; čuvar svetinja i avetinja; jedinstvo suprotnosti: veliki Srbin malog formata; baštinik slavne prošlosti i kamen temeljac svetle budućnosti; homo univerzale iz manastirske sale; čovek čije moždane vijuge obogaćene maliganima nepogrešivo trasiraju krivudavi put u Srpski svet; ukratko: politički natčovek i mentalni polubog poluteške kategorije bez kog se ne može zamisliti vladajuća kasta u Crnoj Gori.

Na okruglom stolu „Zdravko Krivokapić – juče, danas, sutra“ koji je održan u Ostrogu & Podostrogu, uz učešće najumnijih krivokapićologa iz zemlje i podzemlja, jednoglasno je zaključeno da je za spas Crne Gore sa okućnicom neophodno da se Krivokapić proglasi nacionalnim blagom i da se napiše Zakon o zaštiti Zdravka Krivokapića koji će biti usvojen prvom prilikom. Oformljena je posebna stručna komisija u sastavu mitropolit Lakomije, vladika Žbirinej i episkop Profitije koja je sočinila predlog zakona preko noći i poslala ga brzojavom u Skupštinu, Vladu i na još par mesta, pa gde prođe – prođe. Nakon donošenja Zakona o zaštiti Zdravka Krivokapića najzad će svi moći mirno da spavaju, kao zaklani & nedoklani, jer će tamo gore uvek biti neko ko brine za život i smrt građana.

§ 1. Zdravko Krivokapić se proglašava za kulturno oprem-dobro, nacionalno blago onom ko rano poludi i političku konstantu koja će narodu uvek visiti o vratu, za njegovo dobro.

§ 2.  Rezultati izbora su irelevantni za funkciju koju će obavljati Zdravko Krivokapić. Izbori se održavaju samo zato što je Crna Gora jedna osvedočeno demokratska zemlja, ali se rezultati izbora ne mogu uzimati za ozbiljno. U suprotnom, Crna Gora bi zavisila od ćudljive volje građana koji glasaju kako im se ćefne, što bi dovelo do haosa koji bi destabilizovao politički poredak u zemlji. Kao što građani ne mogu da glasaju kako im dune, tako ni poslanici ne mogu da uskraćuju jednom dato poverenje Vladi. Tu važi šahovsko pravilo „taknuto – maknuto“.

§ 3. Zdravko Krivokapić će obavljati funkciju premijera ili bilo koju drugu funkciju koja mu omogućava da drži poluge vlasti u rukama crkve i Srbije, i to doživotno, a po potrebi i duže. Njemu je vladarski položaj toliko prirastao za srce da bi, po rečima Vesne Bratić zvane Četvororučica i Alekse Bečića zvanog Crkveni Kmer, „odlazak Zdravka Krivokapića sa vlasti izazvao ozbiljne potrese u vaskolikoj Vaseljeni, ubrzao entropiju i doveo do toplotne smrti svemira dok si rek’o keks“.

§ 4. Zdravko Krivokapić će živeti u floskuli od slonovače, u posebnim uslovima koji će šašoljiti njegovo nežno biće, preosetljivo na grube slike stvarnosti koja ponekad ume da bude bolno daleko od cvetnog optimizma predizbornih spotova. Zidovi Krivokapićeve flos-kule biće ukrašeni odabranim uramljenim izjavama, mislima, maksimama, izmislicama & besmislicama Zdravka Krivokapića, koje će svakodnevno snažiti njegovu veru u sebe i beskrajne mogućnosti ljudske tuposti sa lažnom hrišćanskom pozlatom.

„To se ne može definisati zemaljskom pričom, to je u domenu metafizike. Svodite me na priču da postoji samo zemaljski svijet. To nije tačno. To što su nas tako učili 50 ili 70 godina je jedna priča”, “Znam za najmanje 20 slučajeva u kojima Sveti Vasilije i danas čuda tvori i sada tražite da uvodimo policiju da sve to zabrani. Nije to isto”, “Ako imate vjeru, nemate nikakvih problema, nećete se zaraziti pričešćem istom kašikom sa drugim vjernicima”, “Postoje mnogobrojni dokazi kada je neko rekao ako imaš vjere pomjerićeš planinu s jednog na drugo mjesto, pa se to desilo. Stvarno se fizički desilo“ – dovoljno je samo baciti ovlašan pogled na ove veleumne reči kaligrafski ispisane na „kuvaricama“ i čovek se već oseća kao mudrac spreman za maraton u ispijanju rakije, ili kao svetitelj koji se prosvetlio dok je snagom mislio premeštao brda po pejzažu.

§ 5. Narodna skupština se obavezuje da će u najhitnijem roku doneti i Zakon o odbrani i zaštiti Zdravkovog lika, dela i atletskog tela, koji će ga zaštiti od uvreda kojima ga kaljaju malobrojna medijska ogledala kojima je, iz srpskom razumu nedostupnih razloga, još uvek stalo do kletih i uvek nepopularnih činjenica. Poseban deo zakona biće brana neukusnim rimovanim pošalicama tipa: „Obožava vlast i moć, u glavi mu polarna noć“ (natpis pronađen na zidu WC-a premijerskog kabineta, inkriminisani deo zida je odvaljen i trenutno se nalazi kod grafologa na veštačenju, istraga je u toku).

§ 6. Zdravko Krivokapić mora biti zaštićen kao beli medved crne boje, jer on nije samo običan pojedinac, slamka jedna među vihorove, usamljeno ostrvo bez arhipelaga, već i glasnogovornik i eksponent vaskolikog Srpskog sveta i njegove duhovne vertikale oličene u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. „Zdravko Krivokapić“ nije ime i prezime jednog ljudskog tela, “ Zdravko Krivokapić“ je alias crnorukaške hobotnice koja uporno nastoji da razvali čitav region, u nadi da će konačno stvoriti Homogenu Srbiju. A prilično komična čovekolika jedinka zvana Zdravko Krivokapić slučajno se zatekla, sticajem nesrećnih okolnosti, na mestu provodnika sila i interesa koji kreiraju realnost Crne Gore.

§ 7. Ukoliko se desi čudo neviđeno, pa ovaj zakon ne bude primenjen u praksi, Krivokapić će, utehe radi, postati: premijer Udruženja sakupljača crnog ispod noktiju (USCIN), ministar za zelenu boju u Reformisanom numizmatičarskom društvu ljubitelja sveže odštampanih banknota (RNDLJSOB), počasni predsednik Društva za razvoj alkoholizma (DZRA), oficir za vezu između Zemlje i Neba (ZIB), patrijarh Crkve umerenog napretka u granicama zakona (CUNUGZ), predsednik Upravnog odbora Jedinice za borbu protiv sećanja na NOB (UOJZBSNNOB), direktor Crkvenog odbora za guljenje kože s leđa narodu (COZGKSLN), upravnik Odbora za pravo turšije na oljuštene paprike (OZPTNOP) i doživotni predsednik Kluba ljubitelja knjige „Svetosavlje kao filosofija života“ Justina Popovića (KLJKSKFŽJP).

(Antena M, foto: lična arhiva)