Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin okomio se na opozicionare koji su na Gradskoj kući u Novom Sadu okačili transparent „Krvave su vam ruke“. Vulin nije štedeo ružne reči u uzaludnom pokušaju da spere odgovornost za zločin na Železničkoj stanici sa vlasti kojoj i sam pripada. Za Vulina su članovi Pokreta slobodnih građana „silovatelji“, „politički lešinari”, “profesionalni demonstranti koji žive od tuđeg bola” i koriste užasnu tragediju za političke ciljeve.

Par dana kasnije ponovio je napad na sve pobunjene građane koji traže pravdu za 14 nevinih žrtava rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, tvrdeći da su oni “lešinari, profesionalni demonstranti, NVO ološ”, a usput je masno slagao da će siledžije koje su rušile Gradsku kuću biti pronađene i kažnjene. Ništa od te najave se neće ostvariti, jer je policija tokom demonstracija u Novom Sadu hapsila isključivo građane koji nisu ništa ružno uradili, dok je rušilačke huligane zaobilazila u širokom luku. Razlog je jednostavan – vandali su zapravo falanga pod komandom naprednjaka, neće ljudi da hapse svoje službenike.

Približavanje Rusiji i Belorusiji

Retke trenutke koje provodi u Srbiji Vulin koristi za svoju omiljenu delatnost – satanizovanje i zastrašivanje svakog ko drugačije misli, pruža otpor naprednjačkom režimu i ne miri se sa postepenim pretvaranjem ove zemlje u diktaturu. Poslednjih dana Vulinu je bilo puno srce kad je video kako policija i parapolicija mlate i hapse demonstrante po Novom Sadu, kako privode nedužne ljude koje potom preuzimaju pokorni tužioci i sudije, da bi ih strpali u pritvor od 30 dana, uprkos svakom zakonu i zdravom razumu.

Srbija najzad počinje da liči na države u kojima Vulin rado boravi – Rusiju i Belorusiju, što u njemu izaziva neskriveno zadovoljstvo i napade radosti. Takav je to primerak ljudske vrste: raduje se samo tuđoj patnji, samo režimsko nasilje nad pobunjenim građanima može da mu ogreje dušu. Vulin svako malo skokne u zemlje koje su se odavno obračunale sa opozicijom, slobodom govora, drugačijim mišljenjem, osnovnim ljudskim pravima i ostalim izmislicama trulog Zapada.

Nedavno je bio u trodnevnoj poseti Belorusiji, pre toga je boravio na samitu BRIKS-a u Kazanju, zajedno sa još troje ministara, a pre toga je svaki čas putovao u Rusiju, gde se viđao sa najvišim političkim zvaničnicima, uključujući i Putina, kao i predstavnicima bezbednosnih službi, prevashodno Federalne službe bezbednosti, naslednice zloglasnog zločinačkog KGB-a.

Ujedinjeni u progonu opozicije

Prilikom posete Belorusiji, Vulin se sastao sa Lukašenkovim ministrom unutrašnjih poslova Ivanom Kurbakovim i dogovorio zajedničku obuku policije Srbije i Belorusije. Komični detalj sa tog dogovora je što obuhvata i zajedničku obuku u oblasti borbe protiv terorizma, a Belorusija, kao vazal Rusije, upravo pomaže terorističkim akcijama Kremlja.

U Rusiji se Vulin sastajao sa sa direktorom Spoljne obaveštajne službe te zemlje Sergejom Nariškinom i direktorom Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovim. Tim povodom Vlada Srbije izdala je saopštenje u kom se kaže da su Vulin i Nariškin razgovarali o “daljem unapređenju i jačanju saradnje struktura bezbednosti dveju zemalja”, a sa Bortnikovim o “nastavku saradnje bezbednosnih struktura Srbije i Rusije i suočavanju sa zajedničkim izazovima”.

U prevodu na srpski, bezbednosne strukture bratskih zemalja neće raditi ono što im je posao koji predviđaju zakoni, već će nastaviti sa progonom opozicionara, političkih aktivista, slobodnomislećih pojedinaca i svih drugih građana koji bi mogli da ugroze diktatorsku vlast Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

Naslednici sovjetskih čekista pohvalili su srpskog podanika za dosadašnji rad. Nariškin je istakao napore Aleksandra Vulina koji je, obavljajući funkcije ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije, “uticao na razvoj dobrih odnosa srpskih i ruskih službi”, a Bortnikov je zahvalio Vulinu na “profesionalizmu i dosadašnjem doprinosu unapređenju saradnje srpskih i ruskih službi”. To bi u prevodu na srpski trebalo da znači da je srpska BIA pala pod upravu FSB-a, ili da bar radi za interese strane službe.

Srpsko-ruska saradnja

Kako ta saradnja konkretno u praksi izgleda videlo se 2021. godine, kad je Vulin bio ministar policije. U maju te godine ruski opozicionari su u Beogradu održali sastanak. Tokom boravka u glavnom gradu bili su praćeni i prisluškivani, a Vulin je, po svedočenju Vladimira Kara-Murze, otputovao u Moskvu i o tom sastanku obavestio ondašnjeg prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa. Tom prilikom Vulin je Patruševu predao transkripte razgovora ruskih opozicionih aktivista, a potom je jedan od njih uhapšen – Andrej Pivovarov. Nešto kasnije, uhapšen je i Kara-Murza i osuđen na 25 godina robije. Srećom, obojica su oslobođeni u avgustu ove godine, u najvećoj razmeni zarobljenika između Zapada i Rusije još od vremena Hladnog rata.

Vulin i Patrušev su 2020. dogovorili zajedničku borbu Srbije i Rusije protiv obojenih revolucija, pa su formirali i radnu grupu koja treba da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i slobodne novinare. Nakon toga, Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Vlade Srbije počela je proveru finansiranja grupe nevladinih i medijskih organizacija i pojedinaca.

Zvanični razlog je bio utvrđivanje da li narečeni sumnjivci “imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca”. Stvarni razlozi ove operacije bili su progon i zastrašivanje kritičara Vučićevog režima, po tom kriterijumu su se i našli na listi za proveru, nikom nije padalo na pamet da proverava poslovanje “Informera” ili TV Pink. Javnost se tada pobunila i suprotstavila progonu po ruskom modelu, pa je operacija neslavno propala.

Odlikovanje od FSB-a

Vulin je za verno služenje ruskim službama adekvatno nagrađen. Početkom ove godine direktor FSB-a Aleksandar Bortnikov odlikovao je Vulina u Moskvi Ordenom za saradnju ruske Federalne službe bezbednosti. Dakle, Vulinova odanost naslednici zloglasnog NKVD-a i KGB-a dobila je i zvaničnu potvrdu, čovek koji je u Srbiji bio na najodgovornijim državnim funkcijama dobio je odlikovanje od strane tajne službe. I nikom ništa, to je prošlo bez nekih burnijih reakcija, iako bi ovakav presedan trebalo da predstavlja alarm za uzbunu. Međutim, u srpskoj javnosti kao da su se svi pomirili sa robovanjem Kremlju, kao da je to nekakva neizbežna sudbina, a ne plod odluke naprednjačkog režima sa Aleksandrom Vučićem na čelu.

Pritom, Vulin mirno izjavljuje kako “u Srbiji i dalje postoji antivladin potencijal, ali je situacija u zemlji trenutno mirna i stabilna, delom zahvaljujući i ruskim obaveštajnim službama”. Dakle, ruske službe kontrolišu stanje srpskog društva. Da li je Srbija postala ruska gubernija, a da nas o tome niko nije obavestio?

Svakakvih čuda je bilo u istoriji ove nesrećne zemlje, ali da u Vladi stoluje osoba koja otvoreno radi za drugu državu i još se hvali time, to se nije događalo ni u najmračnijim danima srpske povesti. Nije teško zamisliti šta bi se desilo nekom ministru u epohi socijalizma da je dobio orden od KGB-a, samo što je takva situacija posve nezamisliva, to prevazilazi najluđu maštu pisaca špijunskih romana. Ali ono što bi u književnom delu delovalo neubedljivo, nemoguće, pa čak i glupo – u našoj takozvanoj stvarnosti je notorna činjenica na koju se malo ko obazire. Dubina naše propasti je gotovo nesaglediva, da bi se zavirilo u taj mračni ponor treba imati čelične živce i jak želudac.

Srpska verzija Ježova i Berije

Zato nikog ne treba da čude scene koje ovih dana gledamo po novosadskim ulicama. Navodni policajci u civilu koji premlaćuju mirne demonstrante, navodni pripadnici BIA-e koji kidnapuju aktivistkinje i odvode ih u nepoznatom pravcu, ne dozvoljavajući im da pozovu advokata ili porodicu, hapšenje nekadašnjeg potpredsednika Pokrajinske Vlade Gorana Ješića zbog napada na službeno lice koje se nije legitimisalo i više podseća na nekog kriminalca nego na policajca – sve su to regularne pojave u državama koje Vučiću, Vulinu i ostalim totalitarcima služe kao uzor. Juče u Moksvi i Minsku, danas u Novom Sadu, a sutra u celoj Srbiji.

Nije Aleksandar Vulin ponovo ušao u Vladu slučajno. Vučić je bio primoran da se privremeno odrekne svog najvernijeg saradnika nakon što se Vulin našao na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država. Ministarstvo finansija SADa uvelo je Vulinu sankcije zbog navodne umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu drogom, ali i zbog veza sa Rusijom i širenja malignog ruskog uticaja. Vučić je kratko držao Vulina na ledu, da bi ga ponovo ubacio u Vladu, čime je jasno pokazao put kojim želi da vodi Srbiju.

Taj put ne vodi u Evropsku uniju, već u suprotnom smeru, ka zemljama BRIKS-a, ka Rusiji, Belorusiji i sličnim despotijama. Naprednjački režim želi da od Srbije napravi diktaturu u kojoj nema mesta za demokratske institucije, za poštovanje zakona, vladavinu prava, za slobodu govora i mišljenja, za kritiku vlasti i postojanje opozicije. Na tom nečasnom poslu najverniji saradnik mu je upravo Vulin, čovek koji se otvoreno divi Josifu Visarionoviču Staljinu, a životna želja mu je da postane srpska verzija Nikolaja Ježova ili Lavrentija Berije. To je čovek koji bi najradije sve slobodne i nepokorne građane strpao u Gulag, jer u totalitarnoj državi kakvu priželjkuje ima mesta samo za poslušnike, mužike i robove.

(Al Jazeera, foto: Gradski.me)