Zapad je truo, dekadentan, klonuo, na izmaku i zalasku, jer tamo ljudi poštuju samo ličnu korist i neprestano jure za novcem. Tako glasi jedna od osnovnih dogmi ruske propagande koju već godinama neumorno ponavljaju kremaljski kolumnisti, TV voditelji, ideolozi, državnici, funkcioneri, takozvani mislioci i ostala posluga. Nasuprot merkantilnom Zapadu stoji Rusija, kao civilizacija odana duhovnim idealima, pre svega pravoslavlju, u njoj ljudi ne robuju stvarima, već se posvećuju nematerijalnim vrednostima.
Primera ovakvog načina razmišljanja ima bezbroj. U nedavnoj kolumni za RIA Novosti “Nema povratka. Treba li pustiti one koji su pobegli iz Rusije?”, autor Petar Akopov piše o blagodetima samoizolacije: “Zemlja se oslobađa ne samo iluzija o Zapadu, oslobađa se zapadnog uticaja, čak i šire – otuđenja, oponašanja, grčenja i ovisnosti o strancima (prvenstveno ideološkim i duhovnim). Sada imamo jedinstvenu priliku da dobijemo imunitet, da postanemo samodovoljni”. A potom proriče svetlu budućnost Rusije pod zapadnim sankcijama: “Doći će do izgradnje društva i države koja je duhovno samodovoljna, utemeljena na nematerijalnim vrijednostima, na superiornosti duha nad telom, služenja nad imovinom, bez samoponiženja i želje da se živi kao u inostranstvu”.
Mentalni zapadnjaci i ostali izdajnici
Sergej Karaganov, bivši savetnik Borisa Jeljcina i Vladimira Putina, jedan od kreatora ruske spoljne politike, u prilično somnambulnom intervjuu za New Statesman proriče propast Zapada, kao i 10.000 apokaliptičnih proroka pre njega: “Zapad se nikada neće oporaviti, ali nije važno da li će umreti: Zapadna civilizacija nam je svima donela velike koristi, ali sada ljudi poput mene i drugih dovode u pitanje moralne osnove zapadne civilizacije”.
Ruski oligarh i milioner Konstantin Malofejev smisao istorije vidi “u borbi između dva principa: civilizacije časti i civilizacije novca”, a Rusija se ne nalazi u specijalnoj vojnoj operaciji, već u “svetom ratu” koji vodi protiv “satanista i pagana”. Nedavno je otkriveno da je Malofejev bio ključni Putinov čovek za veze sa krajnjom evropskom desnicom koju je Kremlj godinama finansirao.
I sam Vladimir Vladimirovič Putin ispoveda slične ideje. U govoru koji je održao sredinom marta, šef armade ratnih zločinaca najavio je čistku izdajnika, a to su ljudi koji se “po svojoj prirodi, mentalno nalaze upravo tamo, a ne ovde, ne sa našim narodom, ne sa Rusijom”. I ruski hazjajin vidi veliki deo sveta kroz prizmu antizapadnjaštva: “Takozvani kolektivni Zapad i njegova peta kolona navikli su da sve mere prema sebi. Oni smatraju da je sve na prodaju i da se sve kupuje i zato misle da ćemo se slomiti i povući”. Čovek koji kupuje koga stigne, i u svojoj zemlji i na Zapadu, čije se bogatstvo ne može izmeriti – očigledno samerava svet koji ne razume prema sopstvenoj meri.
Zapad nikako da istruli
Nije ovakav način razmišljanja ništa novo, niti potiče od današnjih kremaljskih mislilaca pendrekom. Prezir prema propadajućem Zapadu i isticanje ruske duhovnosti bilo je opšte mesto među slovenofilskom i nacionalističkom inteligencijom Rusije u XIX veku. Dovoljno je citirati mali odlomak iz eseja Slovenofilstvo u teoriji i slovenofilstvo u životu Konstantina Leontjeva da bi taj stav postao jasan: “Slovenofili su uvek želeli nezavisnost od Zapada. ‘Zapad truli’. Slažem se, ali zašto obavezno misliti da se to truljenje ispoljava samo u bezbožnosti i racionalizmu, a da su bogoslovlje i jednakost samih građanskih prava bezuslovno dobro? To truljenje dolazi do izražaja i u jednom, i u drugom: u oblasti filosofije – u bezverju i bezbožju; u sferi države – u nestaleškom poretku i pomešanosti socijalnih tipova”.
Truli Zapad već vekovima i nikako da istruli, a dokle je stigla Rusija gledamo ovih dana uživo.
Ruske ideje o zloj zapadnjačkoj civilizaciji ogrezloj u materijalističke vrednosti i klanjanje zlatnom teletu preslikane su jedan kroz jedan u Srbiji, od XIX veka pa sve do danas. Što reče jedan romantičarski pesnik, lakonski izražavajući suštinu tih ideja: “Ne traži spasa na Zapad, / Tim svetom vlada grošićar”.
I do dana današnjeg malo se šta promenilo. Evo, pre neki dan Emir Kusturica, na dodeli svetosavske povelje, reče da je rat u Ukrajini zapravo “rat protiv pravoslavlja i svega što jedna autentična kultura predstavlja kao glavnu prepreku na putu transhumanizma”.
Za rat je kriv, naravno, zapadni svet, a ne agresorska ruska vojska koja ubija sve pred sobom. A rat protiv pravoslavlja je u osebujnom Kusturičinom umu oznaka za invaziju u kojoj jedna pravoslavna zemlja ruši pravoslavne bogomolje i ubija pravoslavce u tuđoj zemlji. Lepo kaže naš narod za ovakve mislioce: da mi je njihov mozak nedelju dana, pa da se odmorim kao čovek.
Spahijama pare i moć, mužicima bijeda i duhovnost
Kada bi čovek izvršio lobotomiju nad sobom, ostatke mozga potopio u hlorovodničnu kiselinu, a potom ih spalio – možda bi, ali samo možda, i mogao da poveruje u licemernu i tupavu kremaljsku propagandu. Svi ti ruski propovednici duhovnosti, superiornosti duha nad telom, siromaštva i nematerijalnih vrednosti – žive u običnom čoveku nezamislivom luksuzu, i to na račun sopstvenog naroda. Palate, rezidencije, vile, stanovi u najskupljim kvartovima evropskih prestonica, desetine miliona evra na računima – tako izgleda život ruskih političara i njihovih propagandista.
Dimitrij Peskov je, na primer, na venčanju nosio sat koji vredi 670.000 dolara, normalno. Pastorka Sergeja Lavrova živi u Londonu, na trulom Zapadu, u luksuznom stanu od tričavih pet miliona dolara. Njena majka poseduje nekretnine u Rusiji i Velikoj Britaniji vredne preko 13,5 milijardi dolara. Putinov glavni propagandista Vladimir Solovjov koji probi uši publici pričama o trulom i dekadentnom Zapadu – ima dve vile vredne osam miliona evra u Italiji, zemlji koja se nalazi baš na tom odvratnom Zapadu. Svi oni koji su bliski Putinu, tom velikom zagovorniku ruskog načina života i preziratelju zapadnjačkog materijalizma, žive u nadrealnom bogatstvu, dok su im deca mahom po zapadnjačkim metropolama ili se šetkaju megajahtama po svetu. Tako je to u svetu ruskih spahija: njima pare i moć, mužicima beda i duhovnost.
I pored očiglednog besmisla zvaničnog propagandnog narativa, ruski ideolozi ne odustaju. Tako je patrijarh Kiril invaziju na Ukrajinu nazvao borbom od “metafizičkog značaja”, objasnio kako se radi o “temeljnom odbacivanju takozvanih vrednosti koje danas nude oni koji imaju svetsku moć”, a to je upravo taj ogavni merkantilizam trulog Zapada. I ne samo to, patrijarh tvrdi da se Rusija bori protiv sila zla, a na njihovoj strani su sve zemlje koje organizuju Paradu ponosa, to je test provere da li je neko na strani svetla ili tame. Na drugoj strani je stara, dobra duhovnost kojom zrači rusko pravoslavlje i njegov prvi čovek, asketa i podvižnik koji raspolaže imovinom od par miliona evra.
Banda brutalnih ubica, pljačkaša i marodera
Kakva je priroda te duhovnosti i kakve vrednosti Rusija zagovara gledamo svakog dana na poprištima ratnih zločina u Ukrajini. Jedan od praktičnih delatnika ruske duhovnosti je i potpukovnik Azatbek Omurbekov, zapovednik 64. motorizovane brigade koja je bila zadužena za okupaciju Buče. Pre odlaska u rat, Omurbekova je blagoslovio mitropolit Habarovske eparhije, i poručio: “Oružje nije najvažnije. Istorija pokazuje da se većina naših bitaka vodi dušom. Uz blagoslov Svevišnjeg, nadamo se da ćemo postići ono što su činili naši preci”.
Sad čitav svet zna kako izgleda kad se rat vodi dušom. Ruski vojnici su u Buči napravili pokolj. Ubijali su cele porodice, pucali u civile na ulici i ostavljali leševe pored puta, gazili su ih tenkovima, spaljivali tela, odsecali im udove, mučili ih, silovali žene čak i pred njihovom rođenom decom, odsecali jezike ljudima, bacali ih u bunare. Uz blagoslov crkve. U borbi za duhovnost i nematerijalne vrednosti.
Ruska vojska se u Ukrajini pokazala kao banda brutalnih ubica, pljačkaša i marodera. Pljačkaju kuće, odnose belu tehniku, kompjutere, mobilne telefone, sve što im padne pod ruku. Jedan je natovario čak i kućicu za pse, da mu se nađe. U presretnutim razgovorima slušamo kako se ruski vojnici konsultuju sa suprugama u domovini šta da ukradu, šta im je potrebno za domaćinstvo. I sve to uz blagoslov ruske crkve.
Nije nam to nepoznato, isto tako su robili po Hrvatskoj i Bosni Arkanovci i ostali paramilitarci, specijalne jedinice za veš-mašine i video rikordere. Takođe uz crkveni blagoslov. Nije džabe Arkan pričao kako je njegov vrhovni komandant – patrijarh Pavle.
Država kao kriminalni klan
Eto kako izgleda borba protiv tih odurnih zapadnjačkih vrednosti, protiv imperije novca i materijalnog bogatstva, protiv odvratnih posedničkih strasti – kao besomučna pljačka, otimačina od onih koje si prethodno pobio i proterao. Potom vojnici šalju pakete opljačkane robe u Rusiji, svojima, preko kurirskih službi koje rade prekovremeno ovih dana. Beloruski novinari izveštavaju da je ruska vojska po njihovim gradovima organizovala čitave maroderske pijace na kojima rasprodaje ukradenu robu.
Tako je u gradiću Narovlja, u gomeljskoj oblasti, napravljena specijalna tržnica na kojoj lopovi prodaju raznorazne pokradene stvari: mašine za sudove, veš-mašine, frižidere, dragoceni nakit, automobile, bicikle, motocikle, posuđe, tepihe, umetnička dela, dečije igračke, kozmetiku… Ruski okupatori šalju čitave konvoje kamiona natovarenih opljačkanom robom iz ukrajinskih kuća, nešto se prodaje u Belorusiji, a nešto šalje u otadžbinu. Što bi rekao njihov car samodržac Vova za zapadnjake: “Oni smatraju da je sve na prodaju i da se sve kupuje”.
Iza uniformisanih nosilaca slavne ruske duhovnosti ostaju orobljene kuće, leševi po ulicama i dvorištima, masovne grobnice, otkinuti udovi, mrtva deca, silovane devojke i devojčice, spaljeni gradovi, porušene zgrade, zatrpani ljudi, okrvavljene dečije igračke, iskasapljeni civili, razorene crkve, granatirana pozorišta, kosturi stambenih zgrada, žive ljudske lomače, deca bez roditelja, ugljenisana tela, razoreni životi, uništena zemlja, suze, nesreća i krv. Čudna neka duhovnost, uglavnom se svodi na prisvajanje prava da nekažnjeno ubijaš i pljačkaš, bez griže savesti.
Ni po čemu se ruska država i vojska ne razlikuju od bilo koje bande razbojnika ili kriminalnog klana. Potonji su čak i pošteniji, jer svoju kriminalnu i zločinačku delatnost ne sakrivaju pod plaštom nekakve duhovnosti, metafizičke borbe dobra i zla, imperije časti i sličnih zvučnih banalnosti.
STUPS: Bestijarijum