Kopajući zašiljenom kokardom po dubokim geološkim slojevima obnovljene revizionističke svesti, grupa kama-histeričara iščeprkala je kvislinški spis, uvijen u natrulu četničku šubaru. Dokument pod naslovom „Dozvola za ubijanje“ i podnaslovom „Kvislinško zakonopravilo“ odmah je obnarodovan, očišćen od naslaga skorele krvi i drugih restlova potisnute prošlosti i poslat u Muzej Draže Mihailovića, gde će biti izložen u vitrini za počasne eksponate i specijalne operacije.

Autentičnost iskopanog spisa nije pouzdano utvrđena, ali to nije ni previše bitno u vremenu post-istine, laži i falsifikata. U okruženju sveopšte fikcionalizacije istorije, udarničke revizije i krivotvorenja elementarnih činjenica, sadržaj kvislinškog zakonopravila deluje iznenađujuće istinito, svejedno da li je reč o stvarnom ili izmišljenom tekstu. Slovo dokumenta je možda i apokrifno, ali je njegov duh autentičan, jer predstavlja neviđen izraz kvislinške iskrenosti, kakav se može sresti još samo u uspomenama Stanislava Vinavera iz nemačkog zarobljeništva, pogotovo u onim fragmentima gde veliki pisac i prevodilac verno prenosi morbidne sanjarije svojih cimera (četnika, nedićevaca, ljotićevaca) o klanju.

§1
Dozvoljeno je ubijati lica. Dozvoljeno je ubijati lica koja nose petokraku. Na kapi ili u srcu.
Dozvoljeno je ubijati lica koja se bore protiv okupatora, jer to narušava naš sluganski identitet koji jedino u memljivoj ćeliji diše kao riba u vodi.

§2
Svaki član porobljenog naroda ima pravo da ubija i da bude ubijen, osim onoga ko je već ubijen.
On ima pravo da bude mrtav dok Firer ne odluči drugačije.

§3
Dozvoljeno je ubijati lica koja ratuju za slobodu, jer je sloboda pretežak jaram za naša slabašna pleća sviknuta na teret ropstva lakši od vazduha.
Dozvoljeno je ubijati lica koja ne pokazuju zahvalnost prema cokuli koja ih gazi i na lica im utiskuje svastiku, jer ispod tuđe čizme ima dovoljno prostora za lagodan život.
Pogotovo ako su šare na đonu malo ređe.

§4
Svaki pripadnik četničkog pokreta, svaki nedićevac ili dobrovoljac ima pravo da na svojoj duši nosi onoliko ljudi koliko može da uprti a da ne dobije kilu.
Duševne mišiće treba redovno jačati dizanjem humanih tegova (dve glave spojene butnom kosti). Kada je u top formi, kama diže stotinak ljudi iz benča.

§5
Dozvoljeno je ubijati lica koja sarađuju sa partizanima tako što u sebi misle da odvođenje Jevreja u plinsku komoru nije nešto čime se treba ponositi.
Dozvoljeno je ubijati jatake koji crvene bandite opskrbljuju provijantom i skloništem od kiše metaka.

§6
Svako ko se ne osenjuje kukastim krstom može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, ili podvrgnut medicinskim i naučnim ogledima, bilo zarad koristi ili zarad zabave nacista i nacistoida.

§7
Dozvoljeno je ubijati lica koja svojim ponašanjem provociraju na čin ubistva.
Dozvoljeno je ubijati lica koja se drže postrance. Bolje poklati te neodlučne posrance nego čekati da se odmetnu u trećeinternacionalce.
Dozvoljeno je ubijati lica koja ne mogu da se brane, jer je svemu lakše odoleti nego iskušenju.

§8
Sve vrste nasilja su dozvoljene i poželjne, jer je lice lišeno slobode izbrisano sa spiska ljudskih, poluljudskih i podljudskih bića koja životare sa druge strane rešetaka i logorske žice u spoljnom zatvorskom krugu.

§9
Dozvoljeno je ubijati lica koja ugrožavaju društveni poredak tako što ne žele nikog da ubiju. Lica koja se drže šeste božje zapovesti kao crkva vladarskog trona.
Dozvoljeno je ubijati lica koja strahuju da će biti ubijena, jer život u strepnji i drhtanju nije dostojan čoveka.

§10
Lice lišeno slobode odlukom nosioca puške stiče pravo da posluži kao zamorče u ispitivanju granica ljudske bestijalnosti. Veza između ispitivača i zamorca je neraskidiva, ali traje kratko, dok ih smrt ne rastavi.

§11
Dozvoljeno je ubijati lica bez nekog posebnog razloga, tek onako, samo zato što je to moguće i zato što vam se može. Dozvoljeno je ubijati lica koja niste stvorili po svom liku, ali ih bar možete uništiti jednim zamahom kame. Povlačenjem oroza koje traje delić sekunde učinićete kao da ih nikad nije bilo. Založite se parčetom ljudskog mesa i bićete kao bogovi.
Dozvoljeno je ubijati lica jer nema nikakvog razloga da lica ne budu ubijena.

§12
Prema licu lišenom slobode koja ne postoji mora se postupati nečovečno, uz obavezno narušavanje onoga što je ostalo od njegovog fizičkog i psihičkog integriteta i pretvaranje lica u krvavu amorfnu masu, da ga ni rođeno zrcalo ne može prepoznati.

§13
Dozvoljeno je ubijati lica jer to više nije kažnjivo, jer je vrednost čoveka svedena na razumnu meru. Sinovima ljudskim biva kao i stoci. Kako koljemo krave i ovce, tako koljemo i ljude. I svi imaju isti duh. I čovek ništa nije bolji od stoke, jer sve je taština. Samo umorstvo nije muka duhu, razbiglava je naša jedina razbibriga.

§14
Svaki podanik ima pravo na slobodan razvoj ličnosti i apsolutnu slobodu da razvija osobine koje su u skladu sa slovom i duhom Zakonika i srpske tradicije: poslušnost, podaništvo, prilagodljivost svakoj podlozi, vazalstvo i vazelinstvo, strašljivost prema jačima – surovost prema slabijima, lojalnost plemenu, laktanje, klimoglav, kukavičluk i murdarluk.

§15
Dozvoljeno je ubijati lica u kojima prepoznajete svoje lice. Dozvoljeno je pucati u svoj odraz u živom ogledalu. Dozvoljeno je ubijati braću, sestre, rođake, oblake, tek ozelenelo drveće, bagremovo cveće, busenje i stenje. Dozvoljeno je ubijati proplanak i sanak, nepokošenu travu i salivenu stravu, reku i pripeku, pitominu i divljinu, blago svetlo i neprozirnu tminu, zvezdaste pahuljice, zvezde repatice, borove iglice i krompirove klice, cijukave miševe i raspevane ševe, plahe letnje kiše, tihohođe i još tiše, u kokoški jaje, u jajetu pile, u gnezdu goluždravo ptiče.
Dozvoljeno je ubijati sve što se miče i sve što se ne miče.

§16
Svaki pripadnik niže rase ima pravo da argatuje za dobrobit više rase i da tako ispuni svoju prividnu egzistenciju smislom. Prinudni rad je dozvoljen i poželjan, jer za robove hiljadugodišnjeg kraljevstva nikakav drugi rad osim prinudnog i ne postoji.

§17
Dozvoljeno je ubijati lica u slučaju da, u slučaju da ne, kao i u slučaju da možda, u retkim slučajevima kada, u čestim slučajevima nekada, osim u slučaju da, mada.
U slučaju sa, u slučaju bez i u svakom drugom slučaju. Za svaki slučaj. U sklopu nagradne igre koju nimalo slučajno organizuje Komedijant Nesrećni Slučaj.
Dozvoljeno je ubijati lica.

§18
Svaki podanik Trećeg Rajha ima pravo na poštovanje smrti, na fizičku i metafizičku nesigurnost. Ovo pravo se nikome ne sme niti dodati, niti oduzeti.

§19
Dozvola za ubijanje izdaje se u najbližoj okupacionoj komandi. Ponesite sa sobom lične isprave i potvrdu o ličnoj ispravnosti.

(Nomad.ba/ustupljena fotografija)