Nakon otkrivanja spomenika kralju Petru, neki su građani, a bit će da su u pitanju besposleni i autonomaštvom zatrovani omladinci, prelepljivali table na novosadskom Trgu republike. Stari naziv – Trg republike je, na radost vojvođanskih autonomaša, prelepljen novim – Trg republike Vojvodine.

Ništa novo: u ovoj su zemlji imena ulica, trgova i gradova područje ideoloških borbi. Stari naziv smeta rojalistima, bizarnoj i dezorijentisanoj sekti monarholjubitelja; drugi je u skladu sa ideološkim potraživanjima vojvođanskih federalista.

Prelepljivanje tabli nije prošlo bez reakcija gradske vlasti. Prvi do Glavnog je, recimo, taj čin okvalifovao kao nekulturan. Tu kvalifikaciju je, međutim, pratila izvesna nedoumica – na koga li je Prvi do Glavnog mislio? Da li baš na nezaposlenu omladinu ili na sve one koji su, bilo kada, prelepljivali table sa nazivima ulica?

Ako je o ovome drugome reč, onda se kvalifikacija nekulturan odnosi i na Glavnog, na Vučića, jel’te. On je, kao što je poznato, onomad prelepljivao table sa imenom Zorana Đinđića. Tada je Đinđić važio za izdajnika, a Glavni za ljutog radikalskog jurišnika. Prvi je pokušavao da iz ljudi izvuče ono najbolje i podstakne ih da se menjaju, drugi je sve činio da produži život onom najgorem u njima i onemogući bilo kakvu promenu. Prvi je Srbiju video na zapadu, drugi se tome žešće protivio.

Danas Vučić parafrazira Đinđića, poziva se na protestantsku etiku i oslanja na Maksa Vebera. On može, na primer, da podržava ministre policije i finansija, ali ne može da očekuje da ga ljudi uzimaju za ozbiljno kada govori o protestantskoj etici. Plagirane doktorske radnje i protestanska etika, to, jednostavno, ne ide.

Vratimo se na Trg i akciju autonomaške omladine. U prelepljivanju tabli naprednjački gradonačelnik vidi politički stav, a u našoj demokratiji svako, jel, ima pravo da iskaže svoj stav. Pod uslovom da to čini na pristojan i kulturan način. Nije kulturno, smatra Prvi do Glavnog, politička uverenja iznositi preko tabli sa imenima ulica, kao što nije kulturno ni iznositi politički stav sasvim drugačiji od stava vlasti. I to vlasti koja se toliko trudi oko Vojvodine, da će ova uskoro ostati i bez imena. Pošto je već ostala bez subjektiviteta, kese i ustava.

Dakle, ne bi me iznenadilo da akcija autonomaške omladine sutra dobije svoju ideološku repliku u akciji rojalista za promenom imena trga. Ako je već kralj tu zašto se, onda, trg ne bi nazvao imenom ideološkog uljeza? Zašto se ne bi preimenovao u Trg kralja Petra? Zar to ne bi bio sasvim logičan i prirodan zahtev? Sad, pošto je komunizam uništen, Jugoslavija razorena, a republika kidnapovana od strane pretadorskih elita!?

Priznajem da mi se ideja da se na Trgu republike podigne spomenik kralju čini ekstremno glupom. Priznajem i da sam se potrudio da na internetu pronađem fotografije spomenika. Našao sam i nalazim da je konj odličan. On može da ostane, a konjanika treba vratiti za Beograd.

(Autonomija)