Vest da će se Saša Janković kandidovati za predsednika Srbije, funkcioneri naprednjaka su dočekali sa likovanjem. Već mesecima, kaže Zorana Mihajlović, govorimo da će Janković biti predsednički kandidat. Sada bi, poručuje, Janković morao da podnese ostavku.

Ostavku? Zbog čega? Predsednički izbori još uvek nisu raspisani, a Janković se još uvek nije kandidovao. Kad se kandiduje, neka tada podnese ostavku.

Šta dokazuje, ako išta dokazuje, Jankovićevo priznanje da će se, kada tome dođe vreme, kandidovati na predsedničkim izborima? Samo to da je spreman da sa kandidatom naprednjaka, ma ko to bio, uđe u borbu za glasove birača. Kao građanin, a ne kao republički ombudsman.

Zorana Mihajlović u priznanju vidi dokaz Jankovićeve nemoralnosti. Janković je, smatra ona, konstantno zloupotrebljavao funkciju zaštitnika građana. Ministarka, izgleda, nema nikakvih dilema da će Janković nastaviti sa opisanim ponašanjem.

U čemu je naprednjački problem sa republičkim ombudsmanom? U tome što nisu uspeli da ga pretvore u legitimacijsku instancu svog autoritarizma.

U očima režima, Jankovićeva uloga zaštitnika građana je uvek bila sporna. Kad je ukazivao na propuste u radu uprave nikada to, kažu, nije činio u cilju zaštite prava građana, nego zato da bi podrivao i ocrnio njihovu vlast. Svoj stvarni opozicioni rad je uporno prikrivao nezavisnošću institucije. Vešto je skrivao politički identitet i građane neprestano držao u zabludi. Sada je to, konačno, priznao i mora podneti ostavku.

Nema sumnje da bi se ostavci Saše Jankovića najviše veselili naprednjaci. Nema, takođe, nikakve sumnje da će naprednjaci gledati da, posle Saše Jankovića, na poziciju zaštitnika građana dovedu nekoga ko će sa manje kritičnosti gledati na njihovo upravljačko umeće. Naprednjaci misle da su zaslužli konstruktivnijeg zaštitnika građana, a građani, verujem, boljeg predsednika Republike od sadašnjeg.

(Autonomija)