Naravno, Srbija treba da se izgra?uje kao slobodno i otvoreno društvo. U takvom društvu vlast je odgovorna, gra?ani aktivni, prava i slobode zašti?ene, granice otvorene, tržište lišeno barijera, pa svako ko želi može zainteresovanoj publici predstaviti svoje proizvode, svoju kulturu, potencijale i resurse. Ovo važi kako za uli?ne svira?e iz Perua, tako i za bosanskohercegova?ki entitet ?iji su inicijali identi?ni sa srbijanskim.

Ne znam da li se Dani Srpske organizuju u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji… Ako je, doista, re? o predstavljanju RS, o upoznavanju sa potencijalima i želji za saradnjom ovog dela Bosne i Hercegovine sa drugima, što su sve i nominalni ciljevi manifestacije Dani Srpske u Srbiji – onda nema ni jednog razloga da se sli?ne manifestacije ne organizuju i u republikama bivše Jugoslavije. Ukoliko se, pak, Dani Srpske organizuju samo u Srbiji, to onda zna?i da se na privrednu saradnju, kulturnu razmenu i mazohisti?ko pentranje po planinama mora gledati kao na manje važne, sekundarne stvari. Manje važne u odnosu na želje, snove i fantazije Milorada Dodika; sekundarne, u odnosu na simboli?ku ekonomiju srpskog iredentizma u BiH.

Da se razumemo – niko kome je stalo do mira, privrednog uspona, pristojne gra?anske egzistencije, punog frižidera nove veš mašine ili sunca tu?eg neba, nema ništa protiv toga da preduzetnici iz RS i RS sara?uju i sklapaju razne poslovne aranžmane. Problem, me?utim, nastaje onog trenutka kada se privredna, kulturna, nau?na ili sportska saradnja koristi za plasiranje ideja koje sa pomenutim kooperacijama nemaju ama baš nikakve veze.

Ja ne želim da se odreknem svog sna, izjavio je Milorad Dodik na sve?anom otvaranju Dana Srpske, sna u kojem su RS i RS u državnom i politi?kom smislu jedno. Jedan narod. Jedno pismo. Jedan jezik. Jedna vera. Jedna crkva. Jedan patrijarh. Jedna duša. Jedno srce. Jedna himna. Jedna zastava. Jedni inicijali. Jedan vo?a. Jedna država. Ima li i?eg normalnijeg i prirodnijeg od toga? Od pada u snažan bratski zagrljaj? Od istoetni?kog sjedinjenja? Od zajedni?kog života u jednom plemenskom šatoru? Pod jednim zakonom. Jednom blagajnom. Jednim kazanom.

Ima, naravno, a to je da RS i RS nastave da funkcionišu i dalje kao dva potpuno razli?ita politi?ka entiteta, da odustanu od snova, okrenu se realnosti, posvete rešavanju problema koji otežavaju život gra?anima i okanu se politike koja uznemirava ceo region.

Interesantno je da niko, od na skupu prisutne srbijanske politi?ke kreme i pavlake, nije reagovao na Dodikovu provokaciju. To odsustvo reakcije dovodi u sumnju privrženost Srbije Dejtonskom sporazumu, o?uvanju teritorijalne celovitosti BiH i stabilnosti regiona. To, dalje, zna?i da Srbija nije u stanju da na?ini radikalni otklon od imperijalne politike koja je, teže?i državnom ujedinjenju svih Srba i preraspodeli teritorija, gurnula region u nepotreban, krvav i besmisleni rat.

Preduzetnicima nisu, po mom sudu, potrebne manifestacije tipa Dani Srpske u Srbiji, pa treba porazmisliti o njenom ukidanju. Preduzetnicima su potrebni povoljni, stabilni i predvidljivi uslovi za biznis i poslovnu, prekograni?nu saradnju, što manja državna intervencija i nikakav plasman neekonomskih ideja, odnosno stavljanje preduzetništva u njihovu funkciju. Takve su manifestacije potrebne politi?arima, koji realizaciju svojih snova finansiraju tu?im, a ne svojim novcem. Ne samo novcem, nego i životima.

(Autonomija)