Tvit Vjerice Radete je sraman i ogavan; njega je mogla da napiše samo primitivna i osoba u brutalnom, čeonom sudaru sa elementarnom pristojnošću i humanošću.

Šta učiniti sa Radetom?

O tome su se u javnosti, ovih dana, mogle čuti razne ideje. Jedni traže da se Radeta smeni sa mesta potpredsednice Skupštine, drugi da joj se oduzme poslanički mandat, treći da joj se sudi, četvrti da joj se zabrani učešće u javnom životu i davanje bilo kakvih izjava. U javnosti je pominjana i odgovornost ministarke pravde i tužiteljke za ratne zločine. A ni EU, u svemu, nije ostavljena po strani.

EU nije pomenuta slučajno. Ona poseduje realan uticaj na srbijansku vlast, ali je potpuno naivno očekivati da će ga ona iskoristiti zbog nekog tvita. Kosovo je sasvim nešto drugo. Radetina objava je, dakle, naša interna stvar.

U reakcijama predstavnika režima uočljiva su dva stava – u prvom se Radetin tvit osuđuje, u drugom realativizuje.

Za Maximusa u pitanju je neprimeren i neljudski komentar. Po rečima Maje Gojković, tvit ne odražava vrednosti koje zastupa Skupština. Za Zoranu Mihajlović Radetina objava je znak da radikali ne znaju za sramotu, jer da znaju ne bi vređali preminule. Problem je, međutim, što se već u sledećem koraku početni, kritički stav relativizuje, obesmišljava i potire kao u, na primer, besmislenom fraziranju Eni Brnabić o tome kako je Srbija, uprkos postojanju radikalizovanih pojedinaca, primer zajedničkog života svih građana i svih manjina ili se, kao na primeru Vučića i Martinovića, preusmerava protiv onih koji traže Radetinu smenu, zato što pre toga nisu reagovali na izjave Sulejmana Ugljanina i činjenicu da je Naser Orić i dalje na slobodi.

Treba li podržati predlog demokrata da se Radeta smeni sa pozicije potpredsednice skupštine? Naravno da treba. Politika je oficijelna slika društva, pa ako objave ljudi sa vrha političke hijerarhije, poput Radetinog, ostanu bez reakcija, a ove bez učinka, to, onda, šalje poruku da je reč o politički necivilizovanoj republici i nekrofiliji sklonoj zajednici.

Jasno je da bez podrške naprednjaka nema smene Vjerice Radete. Za naprednjake stvar je već sada passe, ona je apsolvirana samom Vučićevom osudom. Fingiranom, dakako.

Upitajmo se: Ako je objava necivilizovana i neljudska, ako dovodi u pitanje autoritet i dostojanstvo skupštine, u čemu je, onda, poenta u Vučićevom pominjanju Ugljanina, a Martinovićevom Orića?

Poenta je u diskvalifikaciji onih koji, pored verbalne osude, još traže i smenu Vjerice Radete. Čak i kada osuđuje istu stvar, režim nastoji da što jače naglasi razliku u odnosu na opoziciju. Pa tako eksponenti režima osuđuju tvit motivisani brigom za očuvanje dostojanstva skupštine, nivoa javnog saobraćanja i elementarne ljudskosti, dok su pristalice opozicije, eto, vođene prizemnim interesima i vlastohlepljem; a pored toga su još i licemerne, i neodgovorne.

Politički kalkulus naprednjaka je očigledan – njima nije potreban sukob sa radikalima, njima su potrebne usluge radikala u daljem ponižavanju skupštine i satiranju opozicije. Cena radikalskih usluga bit će isporučena u vidu daljeg rasta primitivizma, političke nekrofilije i sadizma.

Šta, dakle, preostaje demokratama, nakon što njih predlog u skupštini ostane bez podrške?

U tom slučaju njihov je zadatak da i dalje oštrom moralnom i političkom osudom reaguju na svaki skandalozan tvit ili iskaz Vjerice Radete, ali i svih njoj sličnih, te da ih sve skupa suočavaju sa moralnim i političkim konzekvencijama.

Radeti ne treba, kako je to u jednom trenutku predloženo, zabranjivati da daje izjave, nego na njene izjave, kada su uvredljive i sramotne, treba promptno i odlučno reagovati i insistirati na odgovornosti. Pristalicama demokratije mora biti jasno da liberalne slobode omogućuju i nemoralne iskaze, ali i žestoke reakcije na njih.

Reakcije su važne. One su znak da smo kao pojedinci sačuvali sposobnost moralnog suda i da ne pristajemo na ulogu plastične mase. One treba da nas trgnu i opomenu da, nasuprot upornoj režimskoj narkozi, sudbina društva zavisi od nas i da nas navedu ona onu vrstu političkog ponašanja koja će likove poput Radete, Martinovića, Brnabićke, Vučića i njima sličnih, ostaviti izvan svake skupštine, i svake vlasti.

(Autonomija / foto: Beta)