Nešto nam sa demokratijom slabo ide, republika stalno kašlje, a ni mi se baš ne osećamo najbolje. Šta da radimo? Kakav lek da koristimo? Monarhiju, poručuje nam historik Čeda Antić. Većina naroda je, kaže on pre neki dan u listu najstarijem, za monarhiju.

Zna naš narod šta je prava stvar. Jednostavno oseća. Kako i ne bi, kad je monarhija prirodno stanje Srba, za razliku od, jelte, republike. Artificijelna i veštačka republika je, kako nas uče, od komunista, na silu i prevaru, nametnuta Srbima, pa su je oni, sve stenjući od Tita pa do Tome Nikolića, nosili ko kamen u bubregu.

U pravu je historik – svi su predsednici žudeli za jednim vrlo relaksiranim odnosom prema ustavu. Nijedan nije želeo da ga ustav ograničava, sapliće i sputava. Daleko bilo. Pa, kakav bi to predsednik bio, ako ne bi mogao da bude neodgovoran ko monarh?

Ne znam da li su ovakve ideje vršile manevre i u glavi Tomislava Nikolića. Tek, on kao da je srednjevekovni dinast – gradi crkvu, slini ikone, žvali popovima ruke i krsti se ko mahnit. To nije ponašanje koje se očekuje od predsednika republike i zato za Nikolića, ako bude ponovo kandidovan, ne treba glasati. Onaj ko, pored toga, još i drsko obmanjuje građane, taj, jednostavno rečeno, ne zaslužuje drugi mandat.

Poverenje bi trebalo ukazati kandidatu čija odanost republici, sekularizmu i ustavu ne budi sumnju, kandidatu koji se dokazao, recimo, u odbrani ljudskih prava i koji je, kao Saša Janković, izlazio na crtu moćnijima od sebe. Ne zato što je iza sebe imao još moćnije i silnije, pa mu se moglo, nego zato što je radio svoj posao. Kandidatu koji se neće primati na stupidarije o monarhiji i koji će imati pametnije savetnike od sadašnjeg predsednika. Uzgred budi rečeno, zar nije onaj Nikolićev savetnik sa beogradskog Pravnog fakulteta svojevremeno izjavio da predsednik republike priprema teren za povratak monarhije?! Jeste, izjavio je, al je, jadnik, sve to posle polizao i tumačio kao šalu malu i zezanje.

Složićemo se, nadam se, da je sadašnji predsednik republike groteskna politička figura. Njegovo je znanje oskudno, retorika nikakva, metafore bedne, a nacionalni patos u javnim nastupima – ogavan. On nema nikakvu političku ideju, pa reciklira floskule i mitove. Zazire od Zapada i rado bi sa Rusima. Ratovao bi za Kosovo, ali ne bi da ode i na njemu živi. Ne može da se odvoji od nacionalizma, pa se Srbija mora odvojiti od njega.

U suprotnom će ona većina, koju pominje historik, zbog predsednika kao što je Nikolić i zbilja poverovati da je monarhija – rešenje svih naših problema. Nikolić, Đurić, Bečić i njima slični snižavaju intelektualni nivo u ovoj zemlji do mere koja svaku glupost u vezi sa monarhijom čini ozbiljnom idejom.

A gluposti smo se doista naslušali, od toga da bi monarhija ubrzala ulazak Srbije u EU pa do toga da bi Srbija, kao monarhija, stekla ugled kakav kao republika nikad neće steći. Između toga i u međuvremenu, monarhija bi, poručuje nam veselo monarholjubivo društvo iz istorijskog budžaka, pacifikovala naše autoritarne naravi, sačuvala naš identitet, uštedela novce, eliminisala partitokratiju, produžila erekciju i muškarcima, jel, rešila sve probleme u vezi sa prostatom.

(Autonomija, photo: Matthew Henry, stock: Unsplash)