prvo, položaj Srba u susednim zemljama je pitanje sa kojim se, pre svega, moraju baviti države u kojima Srbi žive. Ne vidim zašto bi se tim Srbima, ho?u re?i stranim državljanima, Srbija bavila više nego što se njima bave Francuska ili, na primer, Trinidad i Tobago;

drugo, u samoj Srbiji postoje daleko ve?i i ozbiljniji problemi od položaja Srba u regionu. Spisak tih problema je malo poduži i zapo?inje sa izneverenim nadama, pa se nastavlja sa sve dubljom socijalnom polarizacijom, a završava sa uništenim institucijama i proteranom vladavinom prava;

tre?e, sa istim problemima sa kojima je suo?ena Srbija, suo?ena je i ve?ina okolnih država, pa su za bolji položaj Srba u njima daleko zna?ajnije investicije u vladavinu prava, nego u izgradnju, recimo, sportske dvorane;

?etvrto, za sve bi Srbe, kako one u Srbiji, tako i one izvan nje, bilo mnogo bolje kada bi se država bavila ozbiljnijim problemima – neki od njih su gore navedeni, a brigu oko izdavanja novina na srpskom jeziku u Bugarskoj, ili ve? nekoj drugoj susednoj zemlji, prepustila na volju samim Srbima. Ako smatraju da je to opravdano i potrebno, oni bi mogli sami, bez ikakvog državnog tutorstva, svoje donacije upla?ivati u za to unapred i precizno odre?ene svrhe;

peto, problem je, me?utim, u tome što se deklaraciji o opstanku srpske nacije ne prilazi sa moralne, nego sa etni?ke pozicije. Ponosimo se, kaže Aleksandar Lupus Maximus, što smo pripadnici istog naroda;

šesto, mislio sam da smo Vu?i? i ja pripadnici istog naroda, ali sada vidim da Novak ne spada u narod kojim se Lupus Maximus ponosi, nego Milorad Dodik. Jednu stvar treba naglasiti: Ako Novak ne spada u narod, a Dodik, recimo, spada, onda u Srbiji ne postoji narod. Postoje samo plemena, odnosno etni?ke zajednice;

sedmo, zagovornici deklaracije njeno donošenje pravdaju potrebom zaštite srpskog etnosa, jer su njegova prava napadnuta, njegov se identitet podriva, tradicija obezvre?uje, itd. Ta retorika neodoljivo podse?a na retoriku koja je predhodila ratnim sukobima;

osmo, u toj se retorici, doduše, još uvek ne spominju granice, što ne zna?i da se one, u jednom trenutku, ne?e uvesti u javni govor. U zajedni?koj konferenciji za medije, od pre neki dan, pomenuto je o?uvanje nacionalne geografije. Nisam siguran šta to zna?i, ali sam prili?no siguran da Maximus, kada je izgovorio te re?i, nije mislio na glasilo udruženja National Geographic;

deveto, nepotrebno zaoštravanje odnosa sa susednim zemljama navodi na zaklju?ak o Vu?i?evoj spremnosti da još agresivnije i „radikalskije“ zaigra na nacionalnom terenu, kao rezervnom, u slu?aju da njegova politika po?ne ozbiljno da kašlje i o?ekivani efekti sve ?eš?e izostaju;

deseto, deklaracija o opstanku srpske nacije potrebnija je Vu?i?u (i Dodiku) nego Srbima u regionu. Srbima je, od jalovih deklaracija, potrebnija prosperitetna privreda, vladavina prava i pristojna gra?anska egzistencija. Na žalost, njihova indivualna dobrobit ?esto je žrtvovana zarad opstanka nacije, a oni sami koriš?eni kao instrument pogrešnih politika;

Na kraju, vra?am se na po?etak. Nije klju?no pitanje da li nam je potrebna deklaracija o opstanku nacije. Klju?no pitanje, nakon svega što nam se u vezi nacije krajem veka dešavalo, glasi: ko ?e nas zaštiti od zaštitnika nacije?

(Autonomija/Foto: Beta)