Sve što radi naš predsednik, sve je the best. Plate nikad nisu bile veće. Srbija nikada nije bila više uvažavana. Političko okupljanje nikad nije bilo masovnije.

Eto, baš takvo će biti okupljanje 19. aprila. Biće to najveće okupljanje Srba u poslednjih pedeset godina. Sve što u ovoj zemlji uporno odbija da misli, doći će u petak ispred Skupštine da učini duboki naklon gospodaru i poljubi ruku.

Vođa računa da će se u petak ispred skupštine skupiti sto hiljada njegovih pristalica. Sto hiljada primeraka jednog te istog odsustva smisla, vizije i odgovornosti sasvim je dovoljan broj da se na osnovu njega izvedu odgovarajući zaključci. Recimo, da je nacija dosegla onaj stepen zrelosti kada joj je jedan mozak sasvim dovoljan.

Uostalom, skup u petak se i ne organizuje iz pedagoških razloga, zato da bi se SzS pokazalo kako se organizuju skupovi podrške. Ne, skup se organizuje zato da bi se Srbi ujedinili i postrojili iza jedne politike. Podrazumeva se da je to Vučićeva politika; sve ostalo je toksično buncanje, ludilo i raspad.

Vođa je ovih dana zaposednut trijumfalnim raspoloženjem. On likuje, jer u SzS nema, kako kaže, ni snage, ni pameti. Da se više ne bi brukali i ponižavali, on im nudi častan izlaz, plus besplatnu umrlicu u Dnevniku.

Sada je, konačno, došao trenutak kada treba pružiti šansu i naprednjacima lojalnoj opoziciji. Ona već dugo sedi u predsoblju i čeka priliku da politički, ekonomski, kulturno i seksualno unapredi sistem u kome imamo zadovoljstvo da živimo.

Unapred se radujem izdašnoj porciji halucinacija i stidnih vaši.

Na skupu u petak učestvovaće i mađarski ministar spoljnih poslova. Sergej Trifunović i ostali, a njemu slični, treba da znaju da su Mađari komšije i prijatelji, a ne uljezi.

Da li iko normalan može da zamisli skup, a da na njemu ne učestvuje i Mile Bandera? Naravno da ne. Mile je sastavni deo skoro svakog dešavanja u ovoj zemlji. On ide uz svaki skup kao senf uz viršlu. Da nema Mileta, ne bismo znali da vođa ima rezervnu, zagraničnu armiju podržavalaca, što skupu u petak daje i svečani karakter svesrpske manifestacije.

Naš vođa je dija(bo)loški tip. On je spreman da razgovara sa građanima, ali ne i sa njihovim stranačkim predstavnicima. On poseduje istančan moralni osećaj – ne želi da razgovara sa Obradovićem, Đilasom i Jeremićem, jer su fašisti i lopovi, ali hoće da razgovara sa čovekom koga mediji neprestano apostrofiraju kao ratnog zločinca. Sa Tačijem želi da razgovara, jer to od njega zahtevaju interesi Srbije. Šta se, međutim dešava sa tim interesima kada treba razgovarati sa predstavnicima SzS? Gde tada nestaju ti interesi, to nikom nije jasno.

Čak ni gvozdenoj lejdi srpske digitalne politike Ani Brnabić.

(Autonomija, foto: Beta)