Nadam se da mi čitaoci Autonomije neće zameriti što se i ja bavim Brankom Bežanov.

Bežanov ističe da pomenu Draži Mihajloviću nije prisustvovala u svojstvu zamenice predsednika Skupštine grada Novog Sada, nego kao funkcionerka Pokreta obnove Kraljevine Srbije.

Ovom distinkcijom Bežanov želi: prvo, da se odbrani od prigovora da je svojim prisustvom Skupštinu Novog Sada uvela na jedan krajnje opskuran skup i, drugo, ona tom distinkcijom želi da obesnaži zahteve za smenom sa pozicije na kojoj se trenutno nalazi.

Javna funkcija obavezuje i nosi sa sobom određena ograničenja, kojih bi funkcioneri morali da budu svesni. Funkcionerka Bežanov ne može da se „vadi“ na to da kao članica POKS-a ima pravo da svoje slobodno vreme troši kako hoće, gde hoće, na šta hoće, sa kime hoće… Funkcioneri moraju da vode računa o svom privatnom ponašanju, kako tim ponašanjem ne bi kompromitovali (evropske, recimo) vrednosti za koje se, kao funkcioneri, zalažu.

Bežanov smatra da u njenoj poseti Višegradu nema ničeg spornog i da je tamo, po njenim rečima, trebalo da bude svaki Srbin koji voli svoju otadžbinu. Stvari, zapravo, stoje sasvim drugačije – svako kome je iole stalo do otadžbine nema šta da traži na pomenu Draži Mihajloviću. Svako, naravno, ko otadžbinu shvata kao normativnu strukturu koja počiva na pravima, slobodi, jednakosti i solidarnosti sa svima koji nose ljudski lik. Ovako shvaćena otadžbina bila je milionima svetlosnih godina udaljena od Draže Mihajlovića, a ko u to sumnja, neka se obavesti kod istoričara koji su odoleli sirenskom zovu revizionizma.

Hoće li Bežanov podneti ostavku?

Kakvo pitanje. Gospođa se, verovatno, i sama pita zašto bi morala da demisionira?! I šta je, uopšte, loše u tome što je bila na pomenu Draži, kada su četnici dekretom iz kolaboracije prevedeni u antifašiste. Zar Draža nije heroj, velikomučenik i žrtva partizanskih nacional-nihilista. Sikter, što bi rekao naš predsednik. Kakva, bre, ostavka?

Na ostavci je insistirala Građanska Vojvodina. Osetljivost sa kojom ova koalicija nevladinih organizacija reaguje na važna pitanja u društvu za svaku je pohvalu. To se, međutim, ne bi moglo reći za ostale aktere. Liga je, recimo, koalicioni partner POKS-a u gradskoj vlasti. Ligaši su se ogradili od partnerkine posete četničkom skupu i sada od nje strpljivo čekaju izvinjenje za sramotu koju je nanela Novom Sadu. U maju 1975. godine, da se ne zaboravi, Novi Sad je, povodom tridesetogodišnjice pobede nad nacistima i njihovim saradnicima, proglašen gradom herojem.

Kao partija koja baštini vrednosti antifašizma, Liga bi mogla, ali neće, da dramatizuje stvari i zapreti koalicionim partnerima da će, ako zamenica Bežanov ne bude smenjena, raskinuti koalicioni aranžan i visoko uzdignuta čela sići niz stepenice gradske vlasti!?

Možda, ipak, ne treba preterivati. Liga je mlađi partner, ali je svojevrsni posednik kontrolnog paketa gradske vlasti, ipak, neko drugi i taj bi trebalo da pomogne zamenici predsednika da svoju karijeru ubuduće teče samo unutar POKS-a. Ukoliko ta mala i prijateljska pomoć izostane, biće to još jedan znak istorijske dezorijentacije i potpunog moralnog rasula ovog grada, ove vlasti i ovog društva.

(Autonomija, foto: pixabay)