Ljudi moji, kakva je to samo biografija! Treba je izu?avati na fakultetima i akademijama svih vrsta, po gradivu iz udžbenika koji bi pripremili probrani stru?njaci uglednog Instituta za istraživanje ruda i gubljenje vremena.
I zar takva biografija, politi?ka i javna, da neslavno potamni zbog tamo neke – tetke? I to ne ?ak njegove nego ženine mu. Kao da je on kriv što ima ženu, a žena ima tetku, a tetka ima pozamašan višak keša? Uostalom, možda biste ga i vi imali – mislim, višak – da živite ?ak u Kanadi, dakle, dovoljno daleko od uticaja našeg junaka na vaše finansijsko, mentalno, zdravstveno i svako, hm, drugo stanje.
Zar da ga, dakle, izgubimo baš sad, kad bi mogao najviše da nam pruži? Hm, ?ega da nam pruži? Iskreno, nemam pojma, nisam primetio da nam je ikada išta „pružio“, osim samog sebe – a to nije vrednost koju bi bio u stanju izmeriti makar i najoštrookiji mikroskop – ali mora da ima nešto, ina?e ne bi valjda tako dugo opstajao na vrhu, u svakom periodu u kojem je Srbija na dnu? To valjda zna?i da mora da ima nekih kvaliteta; e sad, to što su ti kvaliteti sasvim nevidljivi oku obi?nog smrtnika, druga je stvar.
Mogao bih da nastavim ovako do kraja teksta, ali ne?u, malo mi je žao njegovog glavnog junaka. Ne zato što bi on takvo sažaljenje ikada bilo ?ime zavredeo: tip je jedna od maskota epohe u kojoj su bezvredni-ali-zato-štetni isplivali na površinu, i ne samo da su isplivali, nego gledaju da udave sve što nije po njihovoj minornoj meri. Niko ne zna ko je zapravo ?ovek, po ?emu je zna?ajna njegova uro?ena, smešnjikava bezna?ajnost, iz kojeg je mutlaka izronio i ko ga je izronio, šta ume da radi (da piše, govori i misli – ne ume, mada stalno iznova pokušava, s grotesknim rezultatom; da radi nešto drugo od merljive koristi – ne zna se ni da je pokušao; da u?estvuje u svakoj sramoti ove zemlje u poslednjih dvadeset i kusur godina – to vaistinu ume, ali nije baš da to spada u plemenite veštine), ukratko: nepoznato je zašto ga izdržavamo sve ove godine, pošto je bilo kakav javni rashod usmeren ka njemu ekvivalent, recimo, osnivanju Fonda za uzgoj i unapre?enje polja ambrozije. A fakat je da ga izdržavamo, nekad direktno (kad je na državnim jaslama, dakle, kad god najgori zasednu Srbiji na grba?u), nekad indirektno. U oba slu?aja, masno ga pla?amo da ne radi ništa, i to samo kad imamo sre?e; kad je nemamo, onda nešto radi, pa se onda prisetimo zašto je mnogo bolje za sve kad ne radi ništa.
I tako je to taljigalo s njim sve dok mu se nije dogodila Tetka, i dok se nije ufa?lovao u sopstvene nebuloze pokušavaju?i da Tetku nekako objasni, što mu nije išlo od ruke jer su Tetke prili?no neobjašnjiv fenomen, naro?ito kad su u Kanadi, pa ih treba posetiti bar dvadeset i tri puta ne bi li od njih bilo neke vajde.
Bog zna kako ?e se to s njim a glede Tetke završiti, ali teško da može da pro?e tek tako. Sad ?e, dakle, svi sko?iti na njega, možda i njegovi – ako Gospodar proceni da mora da ga se reši, bar privremeno – pa ?e ga možda ritualno politi?ki pogubiti, brižljivo ukiselivši njegovu glavu, tako da može da vaskrsne kad zatreba; ne bi bio prvi.
Ali, zašto kažem da mi je pomalo žao da se ovoliko bavim(o) njime? Zbog jedne inherentne nepravde upisane u ovaj slu?aj, kakav god on bio, i kako god se pravno i politi?ki raspleo, ili ne raspleo. Nije to nepravda prema njemu kao takvom: da je po zasluzi, ovo je još i najmanje što bi ga snašlo. Nepravda je ovde drugo ime za nesrazmer.
Kupio je, dakle, taj nesre?nik, navodno se zove Vulin, nekakav stan na beogradskoj Zvezdari, od 106 kvadrata, za skoro ?etvrt miliona evra, pa sad jadan za ogromnu ve?inu te svote ne može da dokaže odakle mu, nego petlja s tom nesre?nom Tante, ?ekaju?i neki spasonosni Kukuriku. Šta god tu bilo posredi, mutno ili ?isto, legalno ili ne, ne nadaje li vam se taj Vulin pomalo kao pacer, s obzirom na ekipu u kojoj se našao (a kojoj i pripada)? Bolji igra?i od njega rešili su to mnogo pre, mnogo bolje i sasvim legalno, ma koliko besramno.
Pogledajte, recimo, Vu?i? Aleksandra. Nije li taj, kao junoša od dvadeset i devet godina, od države Srbije – od ovoga koji piše i od svakoga ko ovo ?ita, i od svakog prolaznika kojeg vidite gledaju?i kroz prozor (ako niste Tetka u Kanadi) – dobio na poklon stan?ugu od zaboravio sam ve? koliko, ali svakako više od tih više nego komotnih vulinovskih 106 kvadrata? Za koje je zasluge dobila od svih nas na poklon ta mala radikalska šteto?ina tu imovinu vrednu nekoliko stotina hiljada evra? A pri tome sve papirološki ?isto, nema potrebe za Tetkama i drugim mitskim bi?ima! Ili, pogledajte Nikoli? Tomislava, u svetu realnih biografija opisivog jedino kao polupismena radikalska zamlata iz Kragujevca: nije li nare?eni, istom prilikom kad i Vu?i?, usred bombardovanja 1999, fasovao na poklon od svih nas još ve?u nekretninu? Za šta ta?no smo mu se odužili tim kraljevskim darom? A od tada do danas, li?no mu se i porodi?no blago samo dramati?no uve?avalo, a da vam niko ne ume re?i na osnovu kojih to kvaliteta, postignu?a i zasluga? Da nije dobio Nobela za književnost, patentirao ajfon koji se puni na baterije pogonjene ajvarom, izumeo lek protiv dijabetesa? Ko su uopšte ti Ljudi Bez Svojstava, zašto ih mi obilato dotiramo kroz život kada su njihovi društveno daleko najkorisniji dani života oni u kojima nisu radili baš ništa? Što je u Vu?i?evom slu?aju, doduše, dobar deo života.
I onda, možeš misliti, Tetka najve?i problem. Ako postrada, Vulin ?e biti izložen usekovaniju za primer ostatku kohorte, kao ?ist pacer.
(Autonomija – foto: Filip Petronijevi?)
STUPS: Gnezdo orlovo