Telo Saveta Evrope u svom izveštaju savetuje da srpske vlasti obezbede punu i delotvornu primenu svih mera zaštite žrtava tokom istraga i sudskih postupaka za sve oblike nasilja obuhvaćene Istanbulskom konvencijom. Takođe savetuje vlastima u Srbiji da obezbede zaštitu žrtava od zastrašivanja, odmazde i ponovne viktimizacije, dodajući u izveštaju da jeste učinjen neki napredak kad je u pitanju ova tema.

Pružanje podrške, zaštite i pravde žrtvama nasilja nad ženama u Srbiji tema je novog izveštaja koji je objavila nezavisna Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO).

Izveštaj obuhvata dešavanja od objavljivanja GREVIO osnovnog evaluacionog izveštaja o Srbiji u januaru 2020. i procenjuje mere koje su srpske vlasti preduzele u cilju sprečavanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici, sa fokusom na žrtve, nudeći predloge za dalje unapređenje situacije.

Kako se navodi, vlasti se posebno pozivaju da prošire preventivne mere, podizanje svesti, obuke, specijalizovane službe podrške i da obezbede odgovor organa reda zasnovan na traumi na sve oblike nasilja nad ženama, i van okvira nasilja u porodici – uključujući rano i prinudno sklapanje brakova, seksualno nasilje i uznemiravanje, kao i digitalnu dimenziju nasilja.

Iako se pozdravljaju napori na usklađivanju zakonodavnog i političkog okvira sa standardima Istanbulske konvencije – posebno donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine, koji uvodi definiciju nasilja nad ženama u skladu sa Konvencijom – GREVIO sa zabrinutošću primećuje da je ustavna žalba faktički suspendovala primenu Zakona, čime je usporeno donošenje i sprovođenje politika u borbi protiv nasilja nad ženama prema Konvenciji, stoji u saopštenju.

Na nivou politike, usvajanje sveobuhvatne Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025 predstavlja značajan korak napred, navodi se u izveštaju. Međutim, strategija nikada nije operacionalizovana, niti su usvojeni akcioni planovi potrebni za njenu primenu.

Održavanje zamaha koji je doneo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine, pohvaljen u GREVIO osnovnom izveštaju, ogleda se u nastavku obaveznih obuka za profesionalce, uključujući sudije i tužioce, a pozdravlja se i plan da se obuke prošire na digitalnu dimenziju nasilja nad ženama. Među obećavajućim inicijativama u prevenciji su napori da se poboljša pohađanje škole među romskim učenicima, posebno devojčicama, kao i uspostavljanje onlajn platforme za roditelje, decu i nastavnike radi prijavljivanja incidenata nasilja, navedeno je.

Povećano učešće žrtava na sastancima lokalno uspostavljenih koordinacionih grupa predstavlja pozitivan razvoj. Kada je reč o gonjenju, relativno visoke stope osuđujućih presuda za seksualno nasilje i uznemiravanje sugerišu da vlasti ulažu napore u efikasnu primenu relevantnih krivičnih odredbi, navodi se u izveštaju i dodaje da hitne zaštitne mere koje obezbeđuju udaljavanje počinioca iz zajedničkog doma pružaju ključnu zaštitu žrtvama nasilja u porodici.

Međutim, uprkos napretku u Srbiji, GREVIO je identifikovao oblasti koje zahtevaju hitno delovanje vlasti.

Potrebne su, kako navode, preventivne mere za osporavanje stereotipnih stavova o ulogama žena i muškaraca u društvu i za rešavanje svih oblika nasilja nad ženama, uključujući njegovu digitalnu dimenziju, čije su pojedine manifestacije – poput zloupotrebe slika – poslednjih godina u Srbiji u porastu. Takođe, napori na podizanju svesti i sistematska i obavezna obuka uvedena Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici ne obuhvataju druge oblike nasilja nad ženama.

U oblasti zaštite, nedostatak resursa otežava efikasno pružanje i opštih i specijalizovanih usluga podrške, navodi se u saopštenju. Štaviše, strogi zahtevi za licenciranje skloništa za žrtve porodičnog nasilja, kojih ionako ima ograničen broj, nameću dodatna opterećenja tim službama i doveli su do toga da neka funkcionišu bez zvaničnih licenci. Centri za upućivanje žrtava seksualnog nasilja trenutno su koncentrisani u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, dok u ostatku zemlje nisu uspostavljeni, navodi se u izveštaju.

Ključno pitanje u sistemu građanskog prava jeste nedovoljna pažnja koja se posvećuje bezbednosti majki i dece u odlukama o starateljstvu i pravu na viđanje. Retko se nalaže nadzirano viđanje za nasilne roditelje, a mere zaštite za majke često se ne proširuju i na njihovu decu.

U oblasti krivičnog gonjenja, niske stope prijavljivanja odražavaju nepoverenje u sposobnost sistema krivične pravde da zaštiti žrtve, naročito među Romkinjama i devojčicama. Stope odustajanja od postupka za dela vezana za nasilje nad ženama ostaju visoke, a presude često nose blage kazne, uključujući i slučajeve femicida, stoji u izveštaju.

Hitne zaštitne mere se sistematski primenjuju, ali kada pređu u dugoročne mere zaštite, one se, kako navode, ne sprovode efikasno. „Ovaj proces bi trebalo bolje pratiti, uključujući i putem elektronskih sredstava, a kršenja bi trebalo sistematski sankcionisati kako bi mere imale odvraćajući efekat. Procesne mere usmerene na sprečavanje ponovne viktimizacije i zaštitu dostojanstva i privatnosti žrtava tokom suđenja nisu uvek sistematski primenjene, često zbog nedostatka tehničkih resursa u mnogim sudovima“, dodaje se.

GREVIO savetuje da srpske vlasti obezbede punu i delotvornu primenu svih mera zaštite žrtava tokom istraga i sudskih postupaka za sve oblike nasilja obuhvaćene Istanbulskom konvencijom. Takođe savetuje vlasti da obezbede zaštitu žrtava od zastrašivanja, odmazde i ponovne viktimizacije, poštovanjem njihovog prava da budu obaveštene kada se protiv počinioca izdaje hitna, zaštitna ili zabrana prilaska, ili kada je pušten ili pobegao, navedeno je u izveštaju.

Ceo izveštaj možete pročitati na ovom linku.

(N1, foto: logo)