Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana večeras su na samitu u Briselu usvojili Deklaraciju, u kojoj se navodi da Unija potvrđuje nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u tom bloku i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu verodostojnih reformi partnera i principa zasluga.

U Deklaraciji, usvojenoj na samitu EU – Zapadni Balkan, piše da je zajednički nastup sa EU „jasan znak strateške orijentacije partnera, pogotovo sada, u svetlu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i drugih bezbednosnih izazova“.

Lideri EU pohvaljuju one partnere sa Zapadnog Balkana „koji već pokazuju stratešku opredeljenost potpunim usklađivanjem sa“ zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i podstiču „one partnere koji to još nisu učinili da se i oni usklade“.

Od Beograda i Prištine se očekuje konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa radi postizanja brzog napretka u normalizaciji odnosa, što je od ključnog značaja za bezbednost i stabilnost celog regiona i da se osigura da strane mogu da napreduju na svom evropskom putu, navodi se u Deklaraciji.

„Apelujemo na strane da bez daljih odlaganja ili preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Implementacioni aneks, kao i sve ranije sporazume. Takođe očekujemo da strane nastave da ulažu kontinuirane napore na smanjenju napetosti shodno zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih delovanja koja bi mogla da dovedu do daljih napetosti i nasilja, kao i od retorike koja ne pogoduje normalizaciji odnosa“, piše u dokumentu.

Tekst Deklaracije iz Brisela koji je objavljen na sajtu EU, prenosimo u celosti:

Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, uz konsultacije sa liderima Zapadnog Balkana, i u prisustvu regionalnih i internacionalnih zainteresovanih strana, danas zaključujemo sledeće:

1. Zbog sve komplikovanijeg geostrateškog okruženja, kojim dominira agresorski rat Rusije protiv Ukrajine i koje je ozbiljno obeleženo krizom na Bliskom istoku, evropska i globalna bezbednost su i dalje u opasnosti. To okruženje demonstrira značaj jedinstva i svrhe unutar evropske porodice i strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana kojima se uspostavljaju još bliže veze i dublja saradnja sa EU na osnovu zajedničkih principa i vrednosti.
2. Podsećajući na Solunsku agendu, kao i na deklaracije iz Sofije, Zagreba, Brda i Tirane, EU ponovo potvrđuje potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu verodostojnih reformi partnera, korektnog i rigoroznog uslovljavanja i principa sopstvenih zasluga, što nam je u uzajamnom interesu. Ona pozdravlja napredak koji su napravili partneri sa Zapadnog Balkana na putu ka EU od Samita EU – Zapadni Balkan u Tirani. Budućnost Zapadnog Balkana jeste u našoj Uniji.
3. EU pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju centralne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu u skladu sa internacionalnim pravom. EU takođe pozdravlja ponovo izrečenu opredeljenost
   partnera sa Zapadnog Balkana za preimućstvo demokratije, temeljna prava i vrednosti i vladavinu prava. U skladu sa Deklaracijom iz Tirane iz decembra 2022. godine, EU ističe potrebu za trajnim i nepovratnim uspesima reformi u oblasti vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, privrede i reforme javne administracije. EU naglašava potrebu za trajnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, povećanoj podršci za dobru upravu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost i prava manjina. Kredibilitet te opredeljenosti zavisi o smislenom sprovođenju neophodnih reformi i o solidnim rezultatima na bazi jasne i konzistentne javne komunikacije u interesu njihovih naroda. Ojačano civilno društvo te nezavisni i pluralistični mediji sa punim poštovanjem slobode izražavanja, su ključne komponente bilo kojeg demokratskog sistema.
4. Zajednički nastup sa EU je jasan znak strateške orijentacije partnera, pogotovo sada, u svetlu ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i drugih bezbednosnih izazova. EU će nastaviti da investira u multilateralizam i sarađivaće sa partnerima u odbrani i podršci internacionalnom redu koji se zasniva na pravilima. Zajednička vizija budućnosti podrazumeva deljene vrednosti i obostrane odgovornosti. Kako produbljujemo našu saradnju sa partnerima, tako ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i trajan napredak ka punom prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU (ZSBP), uključujući u pogledu restriktivnih mera EU i da deluju prema njoj. Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji već pokazuju stratešku opredeljenost svojim potpunim usklađivanjem sa ZSBP i podstičemo one partnere koji to još nisu učinili da se i oni usklade. Naglašavamo značaj poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanje njihovog zaobilaženja.
5. EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor, trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebali da učine što vidljivijim izvanredan volumen i raspon te podrške i da ju odraze u svojim javnim debatama i komunikaciji da bi građani mogli da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU. Partneri bi takođe trebali da jasno komunikuju o svojoj opredeljenosti za vrednosti EU i nužne reforme.
6. EU ističe potrebu da se partneri sa Zapadnog Balkana opredele za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa, uključujući i sa državama članicama EU. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa konkretnim rezultatima ostaje značajno, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji sa Bugarskom.. Još su neophodni dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u skladu sa internacionalnim pravom i ustanovljenim principima, uključujući i sa Sporazumom o pitanjima sukcesije. EU takođe apeluje na partnere da garantišu prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih.
7. Nastavljamo da u potpunosti podržavamo napore visokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Od te dve strane očekujemo konstruktivan
   angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji njihovih odnosa, što je od ključnog značaja za bezbednost i stabilnost celog regiona i da se osigura da strane mogu da napreduju na svom evropskom putu. Apelujemo na strane da bez daljih odlaganja ili preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Implementacioni aneks, kao i sve ranije sporazume. Takođe očekujemo da strane nastave da ulažu kontinuirane napore na smanjenju napetosti shodno zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih delovanja koja bi mogla da dovedu do daljih napetosti i nasilja, kao i od retorike koja ne pogoduje normalizaciji odnosa.
8. Pozdravljamo uspješne sastanke Evropske političke zajednice koji su održani 6. oktobra 2022. godine u Pragu, 1. juna 2023. godine u Kišinjevu i 5. oktobra 2023. godine u Granadi. Sastanci su obezbedili platformu za političku koordinaciju i i dali su prilike za duboke razmene mišljenja o gorućim pitanjima koja se tiču celog kontinenta.

Zbližavanje partnera sa EU i napredovanje u postepenoj integraciji

9. EU ima cilj da približi Zapadni Balkan sebi, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi građanima Zapadnog Balkana već i tokom procesa proširenja. Za tu svrhu EU namerava da istraži dodatne mere usmerene na daljni napredak postepene integracije. EU ističe značaj celovitog iskorištavanja potencijala postojećih pravnih instrumenata. Nadovezujući se na revidiranu metodologiju, EU podseća na poziv Evropskog saveta da se još unapredi postepena integracija regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način koji je zasnovan na zaslugama.
10. U tom kontekstu je cilj nedavne Komunikacije Komisije o novom Planu rasta za Zapadni Balkan da ubrza socioekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU te se u njoj podstiče region da ubrza reforme povezane sa EU i da napreduje u regionalnoj ekonomskoj integraciji kroz zajedničko regionalno tržište, bazirano na pravilima i standardima EU.
11. EU je spremna da razmotri predloge iznete u Planu rasta za jačanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU. EU primećuje da su podneseni predlozi predmet poravnanja Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta EU i otvaranja relevantnih sektora i oblasti svim njegovim susedima, shodno zajedničkom regionalnom tržištu, dok se istovremeno potpuno čuvaju integritet jedinstvenog tržišta EU i jednaki uslovi za sve.
12. EU pozdravlja potpisivanje četvrtog sporazuma o mobilnosti, koji se tiče međusobnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija medicinskih sestara, veterinarskih hirurga, farmaceuta i babica na samitu Berlinskog procesa u oktobru 2023. godine, a koji će da pridonese mobilnosti stručnog osoblja na Zapadnom Balkanu. EU pozdravlja i stupanje na snagu tri sporazuma o mobilnosti potpisanih protekle godine, koji se odnose na slobodu kretanja sa ličnim kartama za građane regiona, kao i na međusobno priznavanje univerzitetskih diploma i proefsionalnih kvalifikacija unutar regiona. EU ohrabruje preostale partnere sa Zapadnog Balkana da brzo ratifikuju te sporazume da bi građani što je pre moguće mogli imati koristi od njih.
13. EU podseća na zajedničku obavezu da se pojačaju napori za pospešivanje integracije Zapadnog Balkana sa unutarnjim tržištem EU. Zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana (CRM) bi trebalo da posluži kao polazna tačka za integraciju. Neophodni su dodatni odlučni napori svih lidera Zapadnog Balkana da bi tržište Zapadnog Balkana postalo realnost, naročito što se tiče usvajanja nekoliko odluka o inicijativama povezanim s trgovinom koje su već dogovorene na tehničkom nivou u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Takva inkluzivna regionalna saradnja zasnivana na pravilima i standardima EU bi ujedno stimulicala trgovinu unutar regiona i privukla investicije. EU poziva region da, uz pomoć Saveta za regionalnu saradnju (RCC), CEFTA i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (WB6 CIF), pre nego šta aktuelni akcioni plan za zajedničko regionalno tržište istekne 2024. godine, pripremi ambiciozni akcioni plan koji će da nasledi aktuelni plan.
14. EU pozdravlja rad svih ekonomija Zapadnog Balkana ka modernizaciji njihovih platnih sistema da bi se približile standardima EU i ispunjavanju svih uslova za integraciju u Jedinstvenu oblast za plaćanje u evrima.
15. Saobraćaj i povezanost su ključni za privredni razvoj budući se kroz njih podstiče bolja regionalna integracija i poboljšavaju odnosi između suseda. Kroz Transportnu zajednicu je EU otvorila mogućnost za bližu integraciju Zapadnog Balkana u oblasti saobraćaja, naročito putem regulatorne reforme. U tom pogledu EU podstiče partnere da na ambiciozan način nastave sa potrebnim reformama. EU pozdravlja dogovore na visokom nivou o reviziji indikativne ekstenzije Transevropske transportne mreže (TEN-T) na Zapadni Balkan i predlog o uspostavljanju Evropskog transportnog koridora Zapadni Balkan – istočno Sredozemlje. EU će da podrži partnere sa Zapadnog Balkana u integraciji tržišta cestovnog transporta na osnovu donošenja relevantne pravne tekovine EU. Takođe pozdravljamo ostvareni napredak u pogledu sprovođenja zelenih koridora EU i Zapadnog Balkana te pozivamo na njihovu primenu na svim relevantnim granicama uz puno poštivanje pravne tekovine EU i procedura. Nadalje, pozdravljamo uspostavu inicijative za plave koridore koja će da poboljša trgovinske i transportne veze među jadranskim lukama. Te inicijative doprinose boljem upravljanju granicama i kraćem vremenu čekanja za putnike i teret te stoga stimulišu ekonomsku aktivnost. One ističu pozitivan učinak koji ima napredak u carinskoj saradnji između EU i Zapadnog Balkana. EU priznaje napore koje su uložili Transportna zajednica i CEFTA u razvoj plana za sprovođenje zelenih traka i sinkronizovanu kontrolu državne granice. Štaviše, EU je posvećena podržavanju modernizacije železničke mreže u regionu i podstiče napore Zapadnog Balkana da se ponovo uspostave putničke železničke veze između većih gradova u regionu, kao i između regiona i njegovih suseda u EU.
16. EU podseća da je odlučna podržavati lidere Zapadnog Balkana u ispunjavanju njihove obaveze potpunog sprovođenja Zelene agende za region, a u to padaju i njihove obaveze u oblasti klime u okviru Pariškog sporazuma, Energetske zajednice i Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kao ključnog pokretača tranzicije prema savremenim, klimatski neutralnim i resursno efikasnim privredama koje su otporne na klimatske promene. EU će nastaviti da podržava dekarbonizaciju regiona, uključujući putem tehničke pomoći, naročito za povećanje udela obnovljivih energija. Projekat EU4 Green je značajan alat koji pomaže partnerima u njihovom sprovođenju napora. EU će nastaviti da podržava region u razvoju i sprovođenju klimatske politike i politike energetske tranzicije, šta uključuje određivanje cena ugljika na osnovu stabilnog praćenja, izveštavanja i verifikacija emisija, te politika.
17. Kada je posredi integracija digitalnog jedinstvenog tržišta EU, nadovezujući se na uspešno sprovođenje Regionalnog sporazuma o roamingu „roaming kao kod kuće” iz jula 2021. godine pozdravljamo smanjenje troškova za preuzimanje podataka u roamingu između EU i Zapadnog Balkana počevši od 1. oktobra 2023. godine sa ciljem razvoja dugoročnog aranžmana o roamingu kako bi se region uključio u područje obuhvaćeno režimom EU „roaming kao kod kuće”. Zapadni Balkan bi također trebao da nastoji pojačati svoje napore u oblasti digitalne transformacije i medija, naročito u pogledu reformi u polju sajber bezbednosti putem jemstva za sigurno uvođenje 5G mreža kroz sveobuhvatno sprovođenje paketa instrumenata EU za bezbednost 5G tehnologije. Da bi se dodatno promovisala digitalna povezanost, pozdravljamo nameru da se razvije inicijativa NjIFI4NjB kako bi se građanima i posjetiocima omogućio slobodan pristup bežičnoj povezanosti na javnim mestima.
18. U vezi integracije Zapadnog Balkana u industrijske lance snabdevanja, pozdravljamo interes koji su izrazili partneri sa Zapadnog Balkana da se pridruže kao partneri EU u lancu vrednosti za kritične sirovine i dobiju podršku za razvoj relevantnih industrija, usklađenih sa potrebama i standardima jedinstvenog tržišta EU.
19. Podsećajući na Deklaraciju iz Brda iz 2021. godine i Deklaraciju iz Tirane iz 2022. godine, EU je predana ubrzavanju i daljem produbljivanju svojeg političkog angažmana i angažmana u vezi sa politikama sa Zapadnim Balkanom, uključujući kroz održavanje redovnih samita EU i Zapadnog Balkana, učestvovanje partnera sa Zapadnog Balkana u događajima EU na viskom nivou i u redovnim dijalozima u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), kao i povećanje saradnje u okviru multilateralnih foruma. Partneri sa Zapadnog Balkana već su pozvani da daju svoj doprinos za sastanke Saveta za spoljne poslove i da dobivaju redovne izvještaje o tim sastancim. Na recentnom ministarskom sastanku EU i Zapadnog Balkana u novembru dodatno je intenzivisana saradnja u oblasti ZSBP, a na ministarskom forumu EU i Zapadnog Balkana u oktobru u Skoplju saradnja u oblasti pravosuđa i unutarnjih poslova.
20. EU snažno pozdravlja osnivanje nove podružnice Evropskog koledža u Tirani i pokretanje postupka aplikacija za prvu akademsku godinu 2024. – 2025. Taj će kampus studentima sa Zapadnog Balkana i šire pružiti stručno znanje o evropskim poslovima, a onima iz država članica EU pružiti regionalno stručno znanje te će i na taj način promovisati međusobno razumevanje i osećaj pripadanja.
21. EU takođe podseća na svoje trajno podržavanje reformisanja i izgradnje kapaciteta javnih administracija na Zapadnom Balkanu, koje se ispoljava naročito putem bespovratnih sredstava, bratimljenja gradova, kao i putem Regionalne škole za javnu administraciju.
22. EU pozdravlja i opredeljenost partnera za ubrzavanje rada na sprovođenju programa za Zapadni Balkan za inovacije, istraživanje, prosvetu, kulturu, mlade i sport. Uz njihovo sudelovanje u programima Horizont Evropa i Kreativna Evropa, EU postepeno priključuje partnere u programe EU kao što su Erasmus+ i Evropske snage solidarnosti te svim partnerima sa Zapadnog Balkana otvara mogućnost da sudeluju u okviru inicijative Evropski univerziteti da bi se stvorile dodatne prilike za mlade ljude. Garantna šema za mlade i mere za podržavanje inovacija koji su uspostavljeni na Zapadnom Balkanu će da pridonesu da se smanji neusklađenost između ponuđenih i traženih veština i odliv mozgova sa kojima se region suočava. Sledeći ministarski sastanak upravljačkih platformi za Zapadni Balkan trebao bi da pridonese daljem jačanju saradnje sa regionom u tim oblastima politika i održavanju političkog elana. EU pozdravlja značajnu ulogu koju igra Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u jačanju kooperacije i pomirenja među mladim ljudima na Zapadnom Balkanu.

Izgradnja solidnih privrednih temelja za budućnost i zajedničko hvatanje u koštac sa negativnim učincima agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine

23. Rusija ima isključivu odgovornost za tekuću energetsku i ekonomsku krizu. Korištenje energije, hrane i informacija kao oružja ostavilo je posljedice na partnere sa Zapadnog Balkana, a naročito su zahvaćeni oni koji su se u potpunosti uskladili sa zajedničkom spoljnjom i bezbednosnom politikom EU i njezinim restriktivnim mjerama. Da bi se ublažio uticaj agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, EU je odlučna u nameri da dodatno intenziviše svoj politički angažman sa regionom Zapadnog Balkana, uz pomoć koju je već pružila u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći, Ekonomskog i investicionog plana, Paketa za energetsku podršku, Evropskog instrumenta mirovne pomoći te potpore koja pridonosi izgradnji sajber otpornosti i sprečavanju inostranog uplitanja i manipulisanja informacijama (FIMI).
24. EU će da nastavi podržavati partnere sa Zapadnog Balkana u borbi protiv negativnih učinaka na njihove privrede i društva, naročito putem Paketa EU za podršku energetici vrednog 1 milijardu evra u vidu bespovratnih sredstava, čime može da se ostvari 2,5 milijardi evra u investicijama. Već je isplaćeno 90 % (450 miliona evra) prve polovine paketa, namenjeno ublažavanju povećanja cena energije za mala i srednja preduzeća (MSP) i ranjiva kućanstva. Preostalih 500 miliona evra u vidu bespovratih sredstava EU obezbeđuje putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (NjBIF) kako bi se unapredilo energetsku tranziciju i energetsku nezavisnost, podržalo projekte u oblasti obnovljive energije, finansiralo poboljšanja energetske infrastrukture i interkonekcijskih vodova, uključujući LNG, nadogradilo sisteme za prenos energije i centralizovano grejanje te poboljšalo energetsku efikasnost privatne i javne infrastrukture na Zapadnom Balkanu.
25. Podsećamo na našu odluku o otvaranju mehanizma EU za zajedničku kupovinu gasa i LNG za Zapadni Balkan i podstičemo naše partnere koji imaju tržišta gasa da koriste taj mehanizam kako bi smanjili svoju ovisnost o ruskom gasu. Putem Energetske zajednice EU otvara svoje tržište električne energije i ka Zapadnom Balkanu, ali to zavisi od regulatornih reformi.
26. Kontinuisano sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP) te Zelene agende i Digitalne agende za Zapadni Balkan će da pomogne da se osnaži ekonomija i otpornost regiona, uključujući putem dodatne podrške za bezbednu i otpornu povezivost, energetsku tranziciju i diverzifikaciju snabdevanja energijom. Potpora koja se pruža u okviru programa EIP uključuje 9 milijardi evra u vidu bespovratnih stredstava iz instrumenta IPA III i do 20 milijardi evra u investicijama za period 2021. – 2027. te je u naprednom stadiju sprovođenja. Od investicionog paketa ulaganja za region vrednog skoro 30 milijardi evra, već je mobilisano 16.6 milijardi evra. U tom kontekstu partneri sa Zapadnog Balkana takođe moraju da ojačaju vladavinu prava i odlučno sprovedu ekonomske i socijalne reforme, uključujući one koje su sadržane u njihovim programima ekonomskih reformi i u zajedničkim zaključcima ekonomskog i finansijskog dijaloga.

Jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti

27. Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja temeljne bezbednosne izazove. EU je i dalje odlučna u nameri da dodatno ojača saradnju sa Zapadnim Balkanom kada su posredi temeljna bezbednosna i odbrambena pitanja, uključujući na operativnom nivou. U tom pogledu pozdravljamo to što su partneri dokazali svoju privrženost za Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) uključujući putem svojih doprinosa misijama i operacijama EU za upravljanje krizama. EU će da nastavi sarađivati s regionom na daljem razvoju odbrambenih sposobnosti i kapaciteta, uključujući putem Evropskog mirovnog instrumenta. EU je i dalje opredeljena tome da pridonosi bezbednosti u regionu uključujući kroz svoju operaciju ZBOP-a EUFOR Althea i misiju EULEX. EU pozdravlja kontinuicanu privrženost partnera razvoju efikasnih instrumenata za regionalnu saradnju Zapadnog Balkana u oblasti bezbednosti i odbrane. EU je započela i sa dodatnim unapređivanjem saradnje sa regionom u oblastima kao što su odgovor na hibridne i sajber pretnje, kosmos i vojna mobilnost.
28. EU će nastaviti da podržava Zapadni Balkan u borbi protiv inostranog uplitanja i manipulisanja sa informacijama (FIMI), uključujući dezinformacije i druge hibridne pretnje koje nastoje ugroziti stabilitet regiona, demokratske procese i njegovu perspektivu u EU. Dodatno ćemo da osnažimo našu saradnju da bismo izgradili otpornost i stimulisanjem profesionalizma u medijima i medijske pismenosti te povećanjem uticaja strateške komunikacije o odnosima EU i
    Zapadnog Balkana, a naročito o procesu proširenja. EU će takođe da pojača svoj rad sa partnerima na suzbijanju lažnih ruskih diskursa i dezinformacija o agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine.
29. Nastavićemo da jačamo našu kolektivnu sajber bezbednost u saradnji sa Zapadnim Balkanom, uključujući kroz koordinisanu operativnu i tehničku podršku i uz uključivanje regiona u mehanizme EU za sajber sigurnost. Naši ojačani zajednički napori nadovezuju se na postojeće programe i saradnju sa Agencijom EU za sajber sigurnost (ENISA) i Evropskim koledžom za sigurnost i odbranu, u kombinaciji sa bilateralnim inicijativama država članica EU i drugih partnera. U okviru projekta Brzi odgovor u oblasti sajber bezbednosti, vrednoga 2,6 miliona evra, delovanje EU usmereno je na povećanje sajber otpornosti i spremnosti partnerâ na sajber incidente. Sa regionalnim programom za izgradnju kapaciteta Zapadnog Balkana u oblasti sajber sigurnosti vrednim 5 miliona EUR i finansiranim iz IPA srednjoročno se i dugoročno podržava sajber otpornost regiona. Ti se programi redovno dopunjavaju partnerskom pomoći instrumenta TAIEX (instrument za pružanje tehničke pomoći i razmenu informacija). Pozdravljamo uspostavu Centra za sajber kapacitete Zapadnog Balkana, koji promoviše regionalnu saradnju u izgradnji sajber otpornosti. Pojačana saradnja Zapadnog Balkana sa ENISA-om i Evropskim centrom za kompetencije u oblasti sajber sigurnosti te uloga posrednika koju igra Savet za regionalnu saradnju biće u budućnosti sve značajnija. Evropska unija izražava zadovoljstvo zbog osnivanja rezervnih snaga za sajber odbranu (Cyber reserve) koje će da budu na raspolaganju partnerima sa Zapadnog Balkana da bi oni mogli odgovoriti na značajne ili raširene incidente u oblasti sajber sigurnosti.

Iregularne migracije, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala

30. Upravljanje migracijama i dalje ostaje zajednički izazov i odgovornost. Uviđamo napredak koji je postignut u sprovođenju akcionog plana EU za Zapadni Balkan, predstavljenog u decembru 2022. godine. Zahvaljujući koordinisanom delovanju ukupni migracijski pritisak na zapadnobalkanskoj ruti dosad je u 2023. godni smanjen u usporedbi sa 2022. godinom. Međutim, ta je ruta i dalje veoma aktivna i zabeležen je velik broj nelegalnih prelazaka granice. U tom svetlu, EU i Zapadni Balkan ostaju odlučni da u celosti sprovedu akcioni plan EU, uključujući da bi se suzbilo krijumičarenje migranata i trgovinu ljudima i da bi se osigurao pristup internacionalnoj zaštiti za one koji je trebaju te da bi se još više pojačalo posmatranje trendova na toj ruti. U tom pogledu partnere sa Zapadnog Balkana poziva se da dodatno ojačaju svoje sudelovanje u Evropskoj multidisciplinarnoj platformi za borbu protiv kriminalnih pretnji (EMPACT), vodećem instrumentu EU za borbu protiv teškog i organizovanog kriminala. Znatna finansijska potpora EU u okviru namenskih programa omogućiće partnerima da poboljšaju sisteme azila i prihvata, ojačaju zaštitu granica, bore se protiv organizovanih kriminalnih grupa i drugih kriminalnih mreža, naročito onih koje se bave krijumičarenjem migranata, i da povećaju broj vraćanja sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla.
31. Ljudi iz celog regiona Zapadnog Balkana moći će od sledeće godine da putuju u šengensko područje bez vize. EU pozdravlja napredak koji je nekoliko partnera sa Zapadnog Balkana postiglo u poravnavanju sa viznom politikom EU te je pozvala na dalje poravnavanje kako bi se sprečila zloupotreba sistema migracija i azila država članica EU. Kada je posredi ponovni prihvat, EU je pozdravio napore partnera da poboljšaju sprovođenje postojećih sporazuma o ponovom prihvatu između EU i Zapadnog Balkana. Partneri moraju da nastave unapređivati svoje sisteme vraćanja, uključujući kroz sklapanje sporazuma o ponovnom prihvatu sa ključnim zemljama porekla. Dodatna finansijska i tehnička pomoć EU, koja se daje putem Frontekca, usmerena je ka pojačanoj saradnji na vraćanju i ponovom prihvatu u zemljama porekla. EU pozdravlja potpisivanje i sklapanje novih Frontekcovih sporazuma o statusu sa jednim delom partnera te poziva i ostale partnere da to učine brzo. Trebalo bi da se dodatno intenziviše i saradnju sa Agencijom Evropske unije za azil i sa Europolom.
32. EU apeliše da se dalje pojača saradnja u borbi protiv terorizma i u suzbijanju nasilnog ekstremizma u svim oblicima, uključujući prevenciju radikalizacije i finansiranja terorizma. EU pozdravlja rezultate postignute tokom petogodišnjeg sprovođenja Zajedničkog akcionog plana za borbu protiv terorizma za Zapadni Balkan i potvrđuje svoju odlučnost da nastavi da sarađuje u budućnosti, uključujući i s obzirom na nove pretnje kao što su nasilni desničarski ekstremizam, širenje nasilnog ekstremističkog sadržaja na internetu i mogući napadi na kritičnu infrastrukturu. EU ponovo ističe značaj preduzimanja odlučnih mera za borbu protiv teškog i organizovanog kriminala, naročito pranja novca, korupcije na visokom nivou, uzgoja droge te proizvodnje i trgovine drogom, i to kroz pojačanu saradnju u oblasti izvršavanja zakonodavstva i carine uz pomoć EMPAKT-a. U kontekstu razarajućih posledica korištenja droga i trgovine drogom na zdravlje i bezbednost naših društava saglasni smo da ćemo da nastavimo ulagati zajedničke napore i intenzivisati ih, i to putem integrisanog, multidisciplinarnog i balansiranog
    pristupa na osnovu dokaza.
33. EU pozdravlja ponovo potvrđenu odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da iskorene trgovinu malokalibarskog i lakog naoružanja i njegovo širenje, kao i visoki nivo saradnje u suzbijanju krijumičarenja vatrenog oružja u okviru EMPAKT-a. EU će nastaviti da podržava Zapadni Balkan u toj oblasti. Taj plan, koji je produljen i posle 2024. godine, međunarodno je priznati primer dobre prakse regionalne saradnje da se ojača kontrola malokalibarskog naoružanja.
34. EU ohrabruje partnere sa Zapadnog Balkana da uspostave i održavaju kooperativne odnose sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO) u oblasti uzajamne pravne asistencije u krivičnim predmetima. Pozdravljamo radne aranžmane koji su već ustanovljeni između EPPO i nekih partnera sa Zapadnog Balkana i ohrabrujemo druge partnere na sličnu saradnju što je pre moguće.
35. Pozdravljamo činjenicu da se naši partneri sa Zapadnog Balkana usaglašavaju sa gore pomenutim tačkama.

(Beta, Foto: Pixabay)