Stanovnike grada na Begeju ovih dana uzdrmalo je nekoliko stvari. Nakon što su se oglasili zaposleni iz škole “Uroš Predić” zbog najava vlasti o gašenju škole, sve sumnje su usmerene ka tome da se odluka donela zarad zgodnog zemljišta koje će privatni investitori pridobiti i svoje džepove napuniti nauštrb neprofiterske klase. Primeri nezasite gradnje u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, gde se novoizgrađene zgrade priključuju na postojeću infrastrukturu, upozoravaju nas da će i Zrenjanin uskoro plivati u feklanim vodama. Stanovnici Ulice Petra Bojovića već muku muče jer su im podrumi preplavljeni. Nadležni prebacuju krivicu sa jednih na druge. Takav scenario preti svim delovima grada gde se stambene kuće pretvaraju u višespratnice.

Zrenjanince je neprijatno iznenadio papirić ubačen u sandučiće od strane JKP Toplana jer su cene grejanja za prethodni mesec dostizale cenu veću od dvadeset hiljada, neki računi su išli i preko trideset hiljada. O problemu pijaće vode i impotentnosti borbe putem peticija za istu suvislo je govoriti.

Dok se ovi lokalni problemi događaju, paralelno sa tim odvija se borba za pravdu i dostojanstvo 11 radnika iz Indije koji su, kao i više stotina Vijetnamaca pre dve godine, dovedeni na izgradnju fabrike iz Kine “Ling Long” i dovedeni u položaj sličan robovskom – bez adekvatne hrane i smeštaja, plata i pašoša.

O našim sugrađanima koji su zaštitu od hladnoće potražili u napuštenim kućama širom grada, malo ko i govori, osim što se pojedinci solidarišu i pomažu im da prezime, uz velike rizike od izbijanja požara kada pokušaju da se zagreju. Podsetićemo da su u Skrobarskoj ulici život izgubili Milica (22), Aleksa (5) i Baka, koji su ilegalno živeli na lokaciji poznatoj po skvotovanju, tako što je izbio požar. Do dana današnjeg policija se nike zvanično obratila javnosti sa rezultatima istrage. Slučaj je zaboravljen a institucije se prave kao da se nejednakost ne povećava te odgovor na probleme ljudi u siromaštvu prebacuju sa jednih na druge.

Energetsko siromaštvo ne zahvata samo najsiromašniji sloj. Zbog previsoke cene grejanja, Zrenjaninski socijalni forum je organizovao niz tribina i akcija. Jedno od glavnih pitanja jeste – zbog čega je cena grejanja u Zrenjaninu gotovo najveća u Srbiji? U saradnji sa organizacijom Slobodni stanari iz Niša, deljenjem iskustva, Zrenjaninci su uspeli prethodnih godina da dobiju mogućnost isključenja sa mreže uz plaćanje ne male naknade za održavanje. Iako je to liberalna mera, to je jedini način bio da stanari zgrada uspeju da smanje troškove kako im izvršitelji ne bi pokucali na vrata. Priključenje na mrežu imalo bi višestruke dobitke – od toga da se smanji zagađenje zbog individualnih ložišta do toga da cena bude znatno niža. Zbog čega JKP Toplani i vlasti to nike u interesu? Da li postoje planovi privatizacije ovog preduzeća? Ovo preduzeće svakako je jedno od onih gde zaposleni imaju najveća primanja u gradu. Pitanje sa jedne tribine koju je organizovao Zrenjaninski socijalni forum i dalje ostaje aktuelno, a tiče se toga da li Zrenjaninci plaćaju zaposlenima u Toplani bolji socijalni položaj, kroz dodatno privatno penziono i zdravstveno? Iako smo od strane sindikata iz ovog preduzeća tada optuženi da smo antiradnička organizacija jer ne podržavamo da zaposleni imaju što bolji položaj, mi ćemo opet pitati- na uštrb koga? Na uštrb stanovnika koji ostaju bez jedinog krova nad glavom, zbog ljudi koji ne mogu da plate račune pa prodaju svoje nekretnine i preseljavaju se u kuće kako ne bi plaćali “dobar radnički položaj u JKP „Toplana”?

Podsetićemo Samostalni sindikat koji je tada prisustvovao tribini, da veliki broj ljudi iz osiromašene radničke klase, koja svoju kičmu ostavlja u stranim kompanijama, jesu i potrošači ovog javnog komunalnog preduzeća, pa se pitamo šta je onda u ovom svemu antiradničko a šta klasna borba radničke klase u Zrenjaninu? Koliko postupaka pred izvršiteljem trenutno ima zbog dugova Toplani, koliko ih je bilo u prethodnih deset godina?

Borba za vodu, smanjenje cene grejanja, zagađenja i svega drugog kroz potpisivanje peticija nije dalo rezultat. To znači da Zrenjaninci moraju da uzmu i druge metode borbe kao i da jasno postave strategiju borbe – privatni interesi i profit koji dolazi iz privatne svojine jesu ono prema čemu moraju da usmere borbu. Borba usmerena protiv svake opresije, najvažnije opresije profiterske klase prema radničkoj proizvodnoj klasi, jedini je put ka rešenju.

(Autonomija)