„Naš zajednički interes je da radimo na izgradnji poverenja među bivšim neprijateljima te da putem podizanja svesti o neobeleženim mestima stradanja gradimo konstruktivan pogled na prošlost“ rekla je za Autonomiju članica tima za Obeležavanje neobeleženih mesta stradanja (ONMS) Centra za nenasilnu akciju iz Sarajeva Tamara Zrnović. Tokom prošle nedelje tim ONMS organizovao je svoju sedamnaestu akciju, ovoga puta obeležavajući takva mesta na području Trnova, Hadžića (Igmana) i Bugojna. Zrnović precizira da je tom prilikom obeleženo ukupno osam lokacija koje su vezane za stradanje osoba bošnjačke, hrvatske i srpske nacionalnosti tokom rata 1992-1995 godine, koja još uvek nisu na primeren način bila obeležena.

U Trnovu je tom prilikom obeležena lokacija nekadašnjeg Hotela Treskavica u kojem su krajem avgusta 1992. godine pripadnici ARBiH dovodili osobe srpske nacionalnosti, dok je na planini Igman obeležena lokacija nekadašnjeg Hotela Mrazište u kojoj je tokom 1993. godine formirano mesto zatočenja za osobe srpske i hrvatske nacionalnosti, koji su na tu lokaciju dovedeni iz drugih zatočeničkih objekata (Silos Tarčin, Musala Konjic) od strane pripadnika ARBiH. U Bugojnu su obeleženi nekadašnji Salon nameštaja ‘Slavonija DI’, Gimnaziju Bugojno, Kloster časnih sestara – Marksistički centar, nekadašnja OŠ ‘Vojin Paleksić’ i nekadašnji objekat BH banke.

„Svi pomenuti objekti su tokom 1993. i početkom 1994. godine, nakon sukoba ARBiH i HVO-a godine služili kao zatočenički objekat za vojnike HVO-a i civile hrvatske nacionalnosti. Zatočenici su bili podvrgnuti nehumanim uslovima, zlostavljani i premlaćivani”, navela je Zrnović. Takođe, ovom prilikom u Bugojnu je obeležen i objekat nekadašnjeg Motela ’Akvarijum’ u kojem su tokom 1993. godine bili zatočeni Bošnjaci sa područja Bugojna i okoline, a koji je bio pod upravom jedinice za posebne namene HVO-a.

Zavet ćutanja

Obeležavanje neobeleženih mesta stradanja podrazumeva postavljanje privremenih tabli na kojima piše: “Neobilježeno MJESTO STRADANJA – na ovom mjestu su, u proteklom ratu, nad ljudima vršena neljudska djela – ne prepuštajući te događaje zaboravu, solidarišemo se sa svim žrtvama – da se nikada i nikome ne ponovi”. Inicijativu “Obilježavanje neobilježenih mjesta stradanja” čine neformalna aktivistička grupa (tim ONMS) koji je pridružen Centru za nenasilnu akciju (CNA) i koji uz podršku i učešće članova CNA od 2015. godine obeležava neobeležena mesta stradanja. U tom periodu stiglo se do, kako navodi Zrnović, 127 mesta stradanja na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

“Osnovna ideja potiče još od 2011. godine, kada je na osnovnom treningu iz izgradnje mira, u organizaciji Centra za nenasilnu akciju (CNA), jedan od učesnika ispričao kako u njegovom gradu postoji stadion koji je tokom rata korišćen kao logor za zatočene civile i zarobljene vojnike, a u kojem je i njegov otac bio zatočen i zlostavljan. On je izrazio želju da napravi akciju u kojoj bi ispred stadiona razvio veliki transparent na kojem bi pisalo da je to mesto bilo logor, fotografisao i podelio fotografije putem društvenih mreža. Oko ideje se okupila jedna grupa od četvoro ljudi i uz savetodavnu i materijalnu podršku CNA krenula u njenu razradu i pripremu prvih akcija 2015. godine”, kazala nam je Zrnović. Prvobitna ideja bila je, prema njenim rečima, da se ukaže na to da još uvek postoje neobeležena mesta stradanja, na kojima su ljudi patili, bili zatočeni, premlaćivani, zlostavljani, a koja su zaboravljena, negirana, te da u lokalnim zajednicama u kojima se nalaze ne postoji svest o njihovom postojanju ili postoji zavet ćutanja.

“Verovatno u startu nismo očekivali da ćemo, evo, za nepunih šest godina imati obeleženih 127 mesta stradanja u BiH, ali smo svih ovih godina trajanja aktivnosti slušali potrebe ljudi koji su nam se javljali na društvene mreže i zvali da dođemo kod njih, u njihove lokalne zajednice i obeležimo zatočeničke objekte kao što su škole, vrtići, domovi kulture, policijske stanice, hoteli, kasarne… Komunikacija i poverenje koje smo sa ljudima iz raznih lokalnih sredina ostvarili nam daju motivaciju da i dalje nastavimo u pravcu koji smo započeli”, rekla je ona.

Poricanje uprkos presudama

Zrnović kaže da su mesta stradanja u BIH obeležena u onolikoj meri koliko to dozvoljava politička volja, jer se većina neobeleženih mesta odnose na stradanje sadašnjih manjina na područjima gde većina bira odnos prema prošlosti i prateću memoralizaciju.

“Iz takvog ugla posmatranja stvari, rat se definiše kao odbrambeni, otadžbinski, oslobodilački, domovinski… Samim tim, nije ni poželjno da se u javnom prostoru govori da su na tim teritorijama nekada živele komšije ili neki drugi ljudi, drugačijih nacionalnih i verskih identiteta koji su bili zatočeni, ubijani, mučeni ili terani na prisilni rad, a kamoli da se podižu spomenici koji ukazuju na to. Time se dovodi u pitanje sopstveni dominantni narativ. Često se postojanje takvih mesta poriče, iako postoje i sudski procesi i činjenice koje su u njima navedene kao nesumnjive”, istakla je sagovornica Autonomije.

Dodala je i da mesta stradanja poput škola ili privatnih objekata često nisu dostupna udruženjima žrtava za komemoracije, čak i kad dobiju dozvolu za obeležavanje, što je način na koji politička volja utiče na to da takva mesta ostanu u najvećoj meri zaboravljena i da se o njima ne razgovara. Pored toga, ukazuje Zrnović, dominantni narativi teško se suočavaju sa zločinima koje su počinili „naši“ i pokušavaju na sve načine da izbegnu spominjanje nedela za koje su odgovorni pripadnici njihovog kolektiva.

„Mi na neki način razbijamo taj veo tajnosti koji tabuizira mesta stradanja manjine i pronosimo poruku o zlu i pogubnosti rata celoj lokalnoj zajednici“, objasnila je ona.

Zrnović je kazala da se u tom procesu susreću sa različitim reakcijama – od pozitivnih do negativnih, iako najčešće njihove akcije prolaze u tišini.

„Bilo je slučajeva kada ljudi u tim mestima reaguju tako što obaveste policiju ili medije. U Zenici, kada smo obeležavali Muzičku školu, neko od građana Zenice je pozvao lokalne medije i policiju, odmah nakon našeg odlaska. Mediji su to ispratili na način da su ’nepoznate osobe’ zalepile plakat na školu i da policija vrši istragu zbog toga, ali u tom članku novinari nisu istraživali zašto se naš plakat našao tu, i zašto baš ta škola. U Rogatici smo imali situaciju da su građani nakon našeg obeležavanja pozvali policiju koja nas je zaustavila na samom izlazu iz grada. Evidentirani smo i pozvani u stanicu na razgovor, gde je sve razjašnjeno i policajci su bili izuzetno profesionalni“ rekla je Zrnović.

Ona je objasnila da svojim akcijama ne ugrožavaju tuđi posed niti sigurnost građana, već da samo ukazuju da se na tom mestu desio zločin i da postoji potreba da se ono obeleži i oda počast žrtvama koje su tu stradale.

„Mnogi od objekata koje smo obišli su u privatnom posedu, imaju obezbeđenje, gde se mi obraćamo vlasnicima ili ljudima koji tu rade, i neki od njih su nam dozvoljavali da zalepimo plakat, i upravo na taj način dobijamo reakciju da ipak oni znaju šta se tu desilo“, rekla je naša sagovornica.

Prekinuti krug nasilja koji vodi do stradanja

Tamara Zrnović je navela i da se tokom svih ovih godina sprovođenja akcije, njen tim svega na nekoliko lokaliteta susreo sa predstavnicima vlasti ili sa predstavnicima udruženja žrtava i da je od njih dobio podršku da nastavi sa tom aktivnošću, te ponudu za pomoć u okviru njihovih mogućnosti.

„Ti susreti sa lokalnim vlastima i udruženjima žrtva su u nekim slučajevima bili značajni jer su nam oni ukazali na neka mesta stradanja na tim lokalitetima za koja mi nismo ranije znali, a koje smo kasnije obišli i obeležili“, rekla je ona.

Ocenila je da je memorijalizacija važna zbog podsećanja, zbog budućnosti, jer priče o patnji, empatija sa drugim i drugačijim žive generaciju-dve ako ostanu samo na usmenom predanju.

„Kamen i memorijal žive malo duže, žive dovoljno da pošalju poruku budućim generacijama da je neko negde stradao i da moraju raditi na tome da prekinu krug nasilja koji vodi do stradanja i memorijala na kraju. Potrebno je, osim pukog obeležavanja primereno i pravedno odati počast svim žrtvama rata. Svedoci smo hiperprodukcije spomen ploča i spomenika koje služe samo da bi naučile buduće generacije onome što je današnjim silovateljima prošlosti važno. Nama treba univerzalna memorijalizacija koja će prihvatiti svoju ulogu dugotrajnijeg učitelja/ice prošlosti, te na pravi način, ne samo jednoj nacionalnoj skupini, preneti poruku o tome kakvo zlo i nasilje se dešavaju, ako na vreme ne reagujemo“, ukazal je Zrnović.

Upravo to, kaže, oni rade stavljanjem informacija o neobeleženim mestima stradanja na sajt onms.nenasilje.org, kao i na društvene mreže, jer na taj način rade i neku vrstu digitalne memorijalizacije koja omogućava ljudima da na jednom mestu saznaju mnogo informacija o događajima i zločinima iz poslednjeg rata. A da je posao u koji su se upustili korak u dobrom smeru pokazuje, dodaje ona, i interesovanje drugih organizacija iz regiona, poput Inicijative mladih za ljudska prava u Hrvatskoj.

„Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj u novembru 2019. godine, obeležila je ’Paviljon 22’ u Zagrebu. Prvobitna ideja je zamišljena tako da, osim da delujemo u BiH, pokušamo akciju proširiti i na region. Pozivali smo i pozivamo ljude da nam se pridruže, da nam šalju informacije o događajima koji su u vezi sa ratnim stradanjem na određenom lokalitetu, da li postoje procesi i presude, da li su lokacije neobeležene, kako ih pronaći… Naš zajednički interes je da radimo na izgradnji poverenja među bivšim neprijateljima te da putem podizanja svesti o neobeleženim mestima stradanja gradimo konstruktivan pogled na prošlost“, poručila je Tamara Zrnović.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.