Istog dana kada je 1861. počeo američki građanski rat, godine 2013. u Novi Sad je čak iz iz Zubinog Potoka sa Kosova dovezena grupa zagovornika „veličanstvenog narodnog skupa protiv vojvođanskog separatizma“ sa transparentom “Dole Vojvodina”.

Povod mitinga za spas sad već Srbije iz dva dela je Predlog deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne Pokrajine Vojvodine. Vlada Pokrajine je ponudila poslanicima da dokument usvoje 10. aprila. Srpska napredna stranka (SNS) zgrozila se da se o Deklaraciji raspravlja „na dan nastanka jedne od najmonstruoznijih fašističkih tvorevina tokom Drugog svetskog rata“ (proglašenje Nezavisne Države Hrvatske, opaska T. K.). Tog monstruoznog dana je donedavni predsednik SNS Tomislav Nikolić pred polupraznim UN optuživao Haški tribunal da od pravednih Srba stvara ratne zločince.

Deklaracija konstatuje da su nesporazumi Novog Sada i Beograda „krenuli uzlaznom linijom krajem 2012. godine, a bili su vezani za uređivanje pitanja finansiranja Vojvodine. Čak ni garancija iz čl. 184. stav 4. Ustava Republike Srbije prema kojoj budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, nije mnogo pomogla. Republička Vlada, bez konsultacija sa pokrajinskim organima, počela je na neustavan način da raspolaže pokrajinskom imovinom. Tako je uredbom, primera radi, značajna imovina čiji je gruntovni vlasnik Pokrajina, bez bilo kakve saglasnosti, protivzakonito ustupljena gradu Novom Sadu“. (Odborničkim pučem u septembru vlast u glavnom gradu Vojvodine preuzeli su vlasnici vlasti u ostatku Srbije, opaska T. K.) Deklaracija poziva republičke organe i institucije da sa pokrajinskom administracijom i lokalnom samoupravom „unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza“. Ustavni sud Srbije je jula 2012. proglasio neustavnim 26 odredbi zakona o nadležnosti Vojvodine, između ostalih i onu da Vojvodina ima glavni grad, da su njeni delovi Srem, Banat i Bačka, da finansira Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti. Od 2001. do 2005. aktiva banaka u Vojvodini povećana je za oko 20 odsto, dok je aktiva banaka u centralnoj Srbiji povećana za oko 230 odsto. Učešće aktiva banaka Vojvodine u Srbiji je sa oko 30 odsto spalo na oko 14 procenata.

DA JE PRAVDE

Najizazovnija rečenica Deklaracije koju je izvršna vlast ponudila vojvođanskim zakonodavcima i republičkoj vladi istovremeno glasi: „Autonomija Vojvodine je istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom Vojvodina je u sastavu Srbije“.

Miting „Stop razbijanju Srbije“ počeo je državnom himnom „Bože pravde“ kojoj većina demonstranta, ali i gotovo svih 14 govornika nije znala tekst. Protest su organizovala „prosrpska“ udruženja građana iz Novog Sada, sindikalci, opsednuti turšijom na rate i svinjskim polutkama u „francuskoj obradi“, studenti od kojih univerzitet zahteva političku neutralnost. Nosili su zastave Srbije i stranaka koje su u pokrajinskoj opoziciji – SNS, Socijalističke partije Srbije (SPS) i njihovih saveznika. Miting su uveličali članovi zabranjene organizacije Otačastveni pokret Obraz sa transparentima „Odbranimo Srbiju“, udruženja Ravnica srpska, Saveza bačkih Bunjevaca, NVO Slovaci i suživot, Narodnog pokreta Dinara – Drava – Dunav. U kulturno-zabavnom delu programa u zemlji tamburica trubio se „Marš na Drinu“. Po 3,5 eura prodavane su šajkače sa kokardom.

Broj učesnika „spontano organizovanog“ mitinga nije poznat. Policija je izbrojala 30.000; novinari od 15.000 do nekoliko desetina hiljada. Ako se uporedi sa 13.753 gledaoca na poslednjoj fudbalskoj utakmici Crvena zvezda – Vojvodina lako je izračunati da je na skupu bilo oko 5.000 ljudi. Tada je vojvođanska ekipa pobedila na beogradskom terenu sa 0:3.

Na transparentima je ćirilicom ispisana poruka za 29 vojvođanskih nacionalnosti: „Vojvodina je Srbija“, „Hoćemo izbore“, „Pajtiću, ostavka“.

Potpredsednik SNS za Vojvodinu Igor Mirović pozvao je vojvođanskog premijera Bojana Pajtića da podnese ostavku i povuče Predlog deklaracije: „Narodni gnev nećemo moći da kanališemo ako nastaviš da se ponašaš kao poslednji diktator u ovom delu Evrope“. Mirovićeva nestranačka biografija ima tri reda: „(Kruševac, 12. 7. 1968), književnik. Osnovnu i srednju školu te Ekonomski fakultet završio je u Novom Sadu. Objavio je dvije zbirke pjesama: „Nebo nad Vizantijom“ (1994) i „Kremen plamen“ (2003)“.

KO NE SLUŠA PJESMU, SLUŠAĆE OLUJU

Pajtić je potpredsednik Demokratske stranke (DS). Na izborima u Vojvodini lista DS – Izbor za bolju Vojvodinu – Bojan Pajtić“ dobila je 59 od 120 poslanika, Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) čiju je listu predvodio Nenad Čanak deset. Vladajuća koalicija ima 76 poslanika, a sive eminencije mitinga – liste Nikolića (SNS) i Ivice Dačića (SPS), zadobile su 35 glasova.

Građanke i građani Vojvodine su pre sedam godina manjom većinom – 56,07 odsto odbacili oktroisani Ustav Srbije jer Vojvodina nije dobila identitet suštinske autonomije. Natpolovična sada stremi dvotrećinskoj većini.

Nekoliko sati nakon mitinga po Novom Sadu poređani su plakati „Smrt Pajtiću i njegovim poslušnicima“. “Čanka pod nož“ piše hladnokrvno mesecima na fasadi prekoputa parkinga za autobuse sa pridošlicama na miting.

U zemlji u kojoj je ubijen premijer, novinarke i novinari, a sva politička ubistva nisu razrešena, uoči mitinga se pretilo smrću dvojici funkcionera LSV. Kao morbidni revanš posle mitinga pronađen je grafit „Smrt Vučiću“. Aleksandar Vučić je predsednik SNS.

„Vojvodina naša dika – biće republika“; „Vojvodina Vojvođanima“; „Srbi marš iz Vojvodine“ ispisuje se posle mitinga po Vojvodini. Grafite potpisuje Mlada Vojvodina, mlađa od terorističke Mlade Bosne.

Predsednik Srbije Nikolić je uoči mitinga vladu Vojvodine nazvao „takozvanom“, a Srpska radikalna stranka, od koje se Nikolić razveo 2008. je 1991. nudila sendviče za iseljenje „nesrba“ iz Vojvodine ohrabrenjem: „Autobuska karta i jedan sendvič za Mađare, jer idu blizu, a za Slovake dva sendviča, jer treba da putuju dalje“. Čuvarniji „šešeljevci“ su pominjali stočne vagone za transport ljudi. Posle 22 godine govornik na mitingu je pozdravio „naše bunjevačke Mađare“. Kosnuli su se i Bunjevci i Mađari.

„SPS je doktorirala 1988. na sprečavanju separatizma”, poručio je u petak Dušan Bajatović, predsednik vojvođanskih socijalista. Oni koji su Srbiju lišili Kosova 1999. godine, 2013. optužuju Vojvođane za razbijanje Srbije.

JEDNOTREĆINSKA SRBIJA

U oktobru 1988. desetine hiljada su pevale u Novom Sadu “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala” i “Oj, Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela“. “Slobo, slobodo”, čulo se 12. aprila 2013. što se orilo i 6. oktobra 1988. godine. Tada se u dva dana na istom mestu kao prošle sedmice desila „antibirokratska revolucija“ koja je srušila vojvođansku vlast i Ustav SFRJ koji je garantovao pokrajinske autonomije. Na oktobarski miting u Novi Sad pristiglo je 1988. 200 hiljada ljudi. Mitingaši su ranili 14 milicionara, od toga je polovina zbrinuta u bolnici. Borcima za srpsku stvar je Zoran Sokolović poručio: “Ovo je danas bio odlučan početak raskršća sa dosadašnjom politikom i praksom koja je mogla imati posledice i za stabilnost u Pokrajini, SR Srbiji i Jugoslaviji. Na te pogubne posledice po Kosovo ukazivalo se na ovom veličanstvenom skupu u Novom Sadu”. Sokolović, počašćen radnim mestom saveznog ministra policije i funkcijom u SPS-u ubio se 2001. u svom voćnjaku.

Obaranje rukovodstva u Titogradu uspelo je 11. januara 1989. godine. Tada su se uspeli Miloševićeve pristaše Milo Đukanović, Momir Bulatović i Svetozar Marović. Preuzimanjem kontrole nad dve pokrajine i Crnom Gorom, antibirokratska revolucija je završila, a a SFRJ živa sahranjena.

Prošle nedelje je javljeno da na dan mitinga nije zabeležen nijedan incident, iako je kamera državne agencije Tanjug snimila korpulentnog građanina u plavoj trenerci koji je zamahnuo i pljunuo najboljeg među vojvođanskim naprednjacima, središnjeg nosioca transparenta „Vojvodina je Srbija“. Svi mediji u Srbiji milom ili silom primaju vesti državne agencije dok ih ona ne povuče. Niko nije objavio šta je uradio pljuvač, ali su novinari videli ono čega nije bilo. Fatamorgana NATO eskadrile koja kažnjava mitingaše bio je avion kontroverznog novosadskog biznismena u niskom letu, sa petokrakom. Izveštač Danasa je u tom trenutku na „nebu iznad Novog Sada video nekoliko aviona Vojske Srbije“. Predsednik SNS je ministar vojske Srbije.

Miting je bio fijasko. Kao da je svaki mitingaš došao svojim, posebnim autobusom. Policija, koja ne dozvoljava paorima da iskažu nezadovoljstvo poljoprivrednom politikom vlade prelazeći most u novosadskom rubnom naselju Klisa, dozvolila je traktoristima da svoje jednosede parkiraju u centru grada. Ministar policije je i predsednik SPS.

Iako se polovina pokrajinskih poslanika bira na direktnim izborima, imenom i prezimenom, postmitingaška SNS organizuje peticiju za njihovu smenu. O peticiji u centru Subotice, u kojoj su Mađari najbrojnije stanovništvo, brine aktivista stranke Duško Reljić, koji zrači sa Interpolove poternice zbog privrednog kriminala. „Nalazim se na poternici zato što sam Srbin proteran iz Hrvatske“, govori Reljić, koji ima državljanstvo Srbije i Hrvatske.

(Monitor)