Horski, po tarabama i fasadama, uoči ratova od 1991. škrabalo se „Srbija Srbima“. Sada su to potpisali i državni demografi, a na osnovu rezultata popisa stanovništva u Srbiji 2011. Srbija, bez Kosova ima 7.120.666 stanovnika, što je 377.000 manje nego 2002. godine. Od toga su 83,3 odsto Srbi. Godine 2002. Srbi su činili 82,9 odsto stanovništva Srbije. Između dva popisa je umrlo 3,6 odsto onih koji su se izjasnili kao Srbi, ali je broj Srba povećan za više od četiri odsto u ukupnom stanovništu. Na popisu 1981. Srba je bilo samo 66,3 odsto.

Podaci su objavljeni između Dana republike SFRJ i dana ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Podaci o posrbljavanju Srbije trebalo je da budu objavljeni u septembru.

U junu 2012. izaslanik UN za migracije Piter Suterlend (Peter Sutherland) preporučio je EU “da učini sve što može da potkopa homogenost država članica“, dodavši da će članice EU brže napredovati kao multikulturalne. U inostranstvu je rođeno 13 odsto Amerikanaca. Imigranti ili njihova deca osnovali su 40 odsto firmi koje su na listi „Fortune 500“, najboljih američkih kompanija.

Bugarska, Holandija, Nemačka i Rusija su u Evropi nacionalno šarenije od Srbije, a u Velikoj Britaniji se nacije dele na 85,5 odsto pripadnika bele rase svih naroda i narodnosti i ostale. Institut Montenj (Montaigne) razbrojao je da u Francuskoj živi 85 odsto belaca, deset odsto severnoafrikanaca, 3,5 odsto crnaca i 1,5 odsto Azijata. U Francuskoj stotinama godina zakon ne dozvoljava iskazivanje nacionalnosti i čeprkanje po porodičnom stablu. „Ja sam nužno čovek, Francuz tek slučajno“, rekao je Monteskje (Montesquieu), grof Prosvetiteljstva, sin milionerke i aristokrate.

Švajcarsku nastanjuju četiri naroda od kojih ni jedan nije Švajcarac i 22 odsto stranaca. Prema popisu Sarajlija austrougarske uprave iz 1910. „bosanskohercegovačke zemaljske pripadnike“ činilo je 33.573 ljudi, još 8.595 Austrijanaca, 8.191 Ugara, a stranaca 1.560.

Srbija Afrikancima

Ljudska bića koja su se pre 70.000 godina razbežala iz Afrike na ostale tri strane sveta bili su anacionalni crnci. Okolina ih je etnički obojila. Pre 36.000 godina počela je podela čovečanstva na rase i etnicitiete. Herodot, po Ciceronu „otac istorije“ je prvi opisao etnički identitet: ista krv, jezik, kultovi, običaji i navike. Taj isti Herodot, koga su mlađi Rimljani prozvali „ocem laži“ je evro-azijske narode podelio na dva: Grke i varvare. Sam Herodot je bio Doranin, a stvorio je veštački jonski jezik i govorio „šarenom jonštinom“.

„Moram da pripovedam ono što se propoveda, ali u to nikako ne moram da verujem, i ovo neka vredi za svaku moju pripovest“, kaže dvostruki otac.

Herodotovi Dorani su doprli na grčke prostore s Podunavlja u dvanaestom stoleću pre Hrista. Starosedeoce tog isključivo srpsko-hrvatskog Podunavlja Homer prezire, jer su narod koji “nikad ne pere noge, a spava na goloj zemlji“ („Ilijada“, XVl 234.).

Osim Srbije homogena društva su Kina sa 91,5 odsto Han Kineza koji svi ne razumeju svojih 19 dijalekata i 55 kineskih etničkih grupa; Japan sa 98,5 odsto Japanaca i plemena Zulu, Joruba, Amhara i Afar.

Vlastiti Ustav definiše Srbiju kao državu sa jakom tradicijom etničkog nacionalizma jer klasifikuje nacionalnost prema jus sanguinis (zakon krvi), dok ga građanske zemlje definišu sa jus soli (zakon tla, mesta rođenja).

Beogradski pašaluk

„U istoriji je normalna pojava da pojedini narodi nestaju. Ne mogu da pronađu svoje mesto u datom svetu, beže u zatvorenost i nestaju“, kazala je istoričarka Latinka Perović za Mađar so (Magyar Szó).

Čitava Srbija, izuzev Beograda, beleži pad stanovništva. Od 8.846 tražilaca novembarskog azila u zemljama EU, 1.306 su iz Srbije. U Nemačkoj je za deset meseci azil tražilo 6.829 državljana Srbije, a po 4.400 iz Iraka i Sirije.

Gradovi Srbije ne odumiru istim tempom kao ruralna naselja. Prema popisnom trendu, Romi sa više od deset odsto učestvuju u stanovništvu desetak, a do pet odsto u svim opštinama Srbije. Osim Roma, gradsko stanovništvo Srbije pune manjine: tri četvrtine Crnogoraca popisanih u Srbiji živi u gradovima. Urbani način života sledi 64 odsto Hrvata i 60 odsto Roma. Romi su i najmlađi deo stanovništva Srbije sa prosečnih 28 godina. Prosečan stanovnik Srbije je stariji od 42 godine, pa na Romima Srbija ostaje.

Demografski pad kod manjinskih zajednica je u proseku 14 odsto, četiri puta veći nego kod vladajućeg naroda. Najveći pad beleže Jugosloveni, čitavih 71 odsto, a na drugom mestu su Crnogorci sa padom od 44 odsto. U Srbiji živi pedeset hiljada Jugoslovena koliko i opština Kula ima žitelja, a 1991, kada se Jugoslavija krvavo raspadala – bilo ih je 323.555. Toliko je bilo Sarajlija, na nišanu izopačenog jugoslovenstva. Tako je podivljala fraza Dobrice Ćosića krajem 20. veka da Srbija mora biti 19-vekovni „Pijemont jugoslovenstva“.

Najviše Crnogoraca i Jugoslovena živelo je u Vojvodini i u Beogradu. Broj Mađara u Srbiji smanjio se za devet godina za blizu 40.000. Sada od oko 254.000 Mađara godišnje 500 napusti Vojvodinu. Tokom osmočasovnog konzularnog dana u Vojvodini se preda od 120 do 150 molbi za prijem u državljanstvo Mađarske. Traži se nova država, jer Srbija nije i država „svih građana koji u njoj žive“.

Osim negativnog prirodnog priraštaja i iseljavanja, manjinske populacije se tope zbog etničkog prerušavanja i asimilacije. Jedini porast pokazuju bošnjačka i romska populacija; 6,7 odsto, odnosno 36 odsto. Bošnjaci su uverili mnoge nekadašnje Muslimane da se izjasne kao Bošnjaci. U Srbiji živi 145.278 Bošnjaka, koji su jedan od tri „konstitutivna“ naroda Bosne i Hercegovine. Jugoslovenstvo je postalo degutantno pribežište, iako je „Bošnjak“ nacionalno ime tek od septembra 1993, kada se Bosna našla u unakrsnoj hrvatsko-srpskoj agresiji.

Sa Kosovom, a bez Albanaca

Prohujao je zanos jugoslovenstva, kada se u uvodniku lista Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO) 1920. godine savetovalo muslimanima da se izjašnjavaju da su iz onog naroda koji im nudi najbolje. Od Fehima i Mustafe, braće Mehmeda Spahe, predsednika JMO, jedan se izjašnjavao kao Hrvat, drugi kao Srbin, dok se Mehmed izjašnjavao kao Jugosloven.

Prema popisu 81.740 građana Srbije se rugalo nacionalnoj klasifikaciji, izjašnjavajući se kao anemični, vilenjaci, kuvari, magarci, princeze, zmajevi, ljubitelji belog luka, „partizanovci“… Toliko stanovnika ima Azov u Ruskoj federaciji, na ušću reke Don po kome je Azovsko more dobilo ime. O nacionalnoj pripadnosti se nije izjasnilo 160.000 ljudi. Toliko je ljudi za tri godine napustilo Jermeniju, koja se kao i Srbija upinje da bude članica EU. Regionalnu pripadnost kao nacionalnost prijavilo je 30.771, od toga čak 28.567 u Vojvodini. Toliko ljudi je na ovogodišnjoj paradi u Hanoju obeležavalo progres Vijetnama u poslednjih 1.000 godina.

U Srbiji je registrovana 21 etnička zajednica. To su one sa više od 2.000 pripadnika. Nema Nemaca, Slovenaca, Rusa, Jevreja, Čeha, Aškalija, Egipćana. Prethodno je bilo 30 etničkih zajednica. Godine 1884. u Srbiji je bilo i Italijana i Slovenaca i Cincara. U Srbiji Ima 0,08 odsto Albanaca, preostalih od uljeza u kolevku, ustavnu odredbu, srce, zavet, ognjište, DNK, krst, dušu, Jerusalim, specijalnog suseda, kleptomana…

(Autonomija)