Skip to main content

TAMARA KALITERNA: Načertanije Evropske unije

Autonomija 15. окт 2012.
5 min čitanja

U subotu je počelo obeležavanje 100 godina „oslobođenja Stare Srbije od Turaka u Prvom balkanskom ratu“, upozorila je agencija Tanjug, portparol države. Počelo je spomenikom „oslobodiocima Prijepolja 1912“. „Oslobodioci“ su vojnici Javorske brigade Srpske vojske. Otkrivač spomenika je predsednik Društva srpskih domaćina Nićifor Aničić. Početak Prvog balkanskog rata su u Pećkoj patrijaršiji slavili i neki iz Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve uz blagoslov prištinske vlasti, koja im je dozvolila da dođu.

Kad je Srbija počela za vikend 2012. da slavi „staru“ umesto „velike Srbije“, Suzana Grubješić, najvažnija osoba u vladi za evropske integracije je saznala da EU neće izmeniti formulaciju o teritorijalnom integritetu Kosova u „Strategiji proširenja EU i glavnim izazovima 2012-2013“. Razumeli su u EU ezopovski jezik Beograda: „Nije šija nego vrat“, nije „velika“ nego „stara Srbija“. Termin „stara Srbija“ je u srpskoj istoriografiji od 1870. godine, po preporukama „Načertanija“. Uoči Berlinskog kongresa Srbija je tražila od ruskog cara „da se u preliminare mira i uslove primirja stavi nezavisnost Srbije i prisajedinjenje Srbiji Stare Srbije ili sadašnjeg Kosovskog vilajeta sa dodatkom Vidina“. Jovan Cvijić je, obrazlažući osvajačke ciljeve Srbije u Prvom balkanskom ratu objasnio da „staru Srbiju“ komponuju „Novopazarski sandžak, Kosovo polje, Metohija, oblasti južno od Šar-planine i uzan pojas Jadranske obale oko Skadra, Lješa i verovatno Drača“. Činovnici iz Brisela su poverovali da je i zagonetni Ezop, rob iz Male Azije bio Srbin, čim njegov jezik koristi domaćinski i pravoslavni, ortodoksni Beograd.

Dušanovo carstvo od Bajčetine do Žitorađe

„Seljačka Srbija je potpuno nestala 1912. Umesto nje, imperijalistička Srbija, pan-Srbija se pojavila, sa svojom pan-srpskom dinastijom i pan-srpskim militarizmom. Ovaj novi imperijalizam, surov, okrutan, nemilosrdan, sanja o povratku Dušanovog carstva”, zapisao je Kosta Novaković u članku „Srbizacija i kolonizacija Kosova“. U Prvom balkanskom ratu je regrutovan u srpski ekspedicioni korpus, koji je pohodio Albaniju ognjem i mačem. Novaković je bio funkcioner Srpske socijaldemokratske partije i Komunističke partije Jugoslavije. Najpoznatiji je po brošuri „Makedonija Makedoncima, zemlja zemljoradnicima“.

„Strategija proširenja“ EU je dokument od 77 strana gde na strani 26 piše: „Rešavanje problema na severu Kosova, a poštujući teritorijalni integritet Kosova i posebne potrebe lokalnog stanovništva, biće ključan deo procesa“ koračanja Srbije ka EU.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić hteo je da EU izmeni umetnutu polurečenicu „teritorijalni integritet Kosova“ kako bi dokazala da je za „međunarodno pravo i Povelju UN“ jer je Srbija, kako se izrazio master ekonomista, „jedan od osnivača UN“. Među 51 osnivačem UN bila je Jugoslavija, pa je Kosovo, koliko i Srbija sastavni deo Jugoslavije, osnivač UN.

Grubješić je rekla za „Večernje novosti“ da je formulacija o teritorijalnom integritetu Kosova ubačena u dokument „u poslednji čas“, „bez konsultacije sa bilo kim od srpskih zvaničnika“. Ubačena je kad je objavljen program proslave „velike“ u najmanjoj Srbiji. Tri reči su iznenadile i premijera Ivicu Dačića, saznao je direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević jer je „uobičajeno da se to na neki diplomatski ili nezvaničan način saopšti ranije“.

Ivica Dačić: Promašaj u „sridu“

Kada je partnerki kralja Edvarda III spala podvezica dok je plesala sa visočanstvom, svi su joj se rugali. Kralj je uzeo podvezicu, vezao je oko svoje noge i rekao: „Neka se stidi onaj ko je nešto ružno pomislio“. Iako peva, Dačić zlo misli. „Te tri slatke riječi“ Krunoslava Kiće Slabinca Dačić je razumeo kao priznanje granica nezavisne države Kosovo, a ne kao poruku da su granice nepromenljive, bez obzira da li su državne, ili granice pokrajine. Uostalom, u „tehničkom sporazumu“ koji su parafirali Edita Tahiri i Borko Stefanović u engleskom tekstu operiše se terminom „Integrated Border Management“, – de facto priznanje države Kosovo, jer granice postoje samo među državama, a u srpskom stoji „upravljanje administrativnim prelazima“, što označava unutrašnje međe u jednoj državi. I ovce su na broju. „Visoki plotovi stvaraju dobre susede“, pevao je Robert Frost, osunčan četiri puta Pulicerovom nagradom.

Raskokodakaše se opanci

Sa Dačićem se slaže Vojislav Koštunica, iako nisu u koaliciji: „Brisel Srbiju uslovljava da poštuje teritorijalni integritet Kosova“. Da je čitava Srbija jedna koalicija slaže se i naučni radnik Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku: „Teritorijalni integritet, koji Evropska komisija pominje u vezi s Kosovom, je međunarodni princip koji podrazumeva nemešanje jedne države u stvari druge države. Pomalo je uvredljivo objašnjenje evropskog komesara Štefana Filea da to u stvari to ne znači. File nije dovoljno veliki autoritet da tako nešto tvrdi“.

Štefan File (Füle) ima 50 godina, studirao je na Karlovom univerzitetu u Pragu i moskovskom Državnom institutu za međunarodne odnose. Iz Ministarstva spoljnih poslova otišao je za prvog sekretara misije Češke pri UN, bio je ambasador u Litvaniji, Velikoj Britaniji i pri NATO-u, zamenik ministra odbrane Češke, komesar za proširenje i politiku prema susedima pri Evropskoj komisiji. Govori češki, engleski i ruski, služi se francuskim i nemačkim.

Todorić ima 35 godina, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i magistrirao u Liverpulu. Iz toga se može zaključiti da pored materinjeg govori i engleski, jer podataka o njegovom znanju jezika nema. Bio je koordinator izrade Nacionalne strategije za pridruživanje Srbije EU. Uređuje časopis koji izdaje javno preduzeće „Službeni glasnik“. Predaje na Univerzitetu Singidunum.

Na tom univerzitetu je dekan i suvlasnik Slobodan Unković, u ime Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića predsednik skupštine, potpredsednik vlade, ministar, rektor, ambasador, a 1996. idejni projektant „kineske četvrti“ u jezgru Beograda. Koautori su Mira Marković, Hadži Dragan Antić, Zoran Todorović-Kundak, Dojčilo Maslovarić, ataše supruge pri Svetoj stolici. U današnjoj upravi Univerziteta Singidunum su još Milorad Unković, funkcioner SFRJ, SRJ i Srbije na vladajućim stranačkim listama; Danijel Cvjetićanin, savetnik Koštunice koji je Dačićevoj vladi preporučio da „momentalno zatvori mnoge nevladine organizacije jer su to mesta gde može da se uštedi, a da ne bude smrtonosnih posledica po stanovništvo“; Nada Popović Perišić, ministarka kulture Mirka Marjanovića, Ilija Babić, koji je doktorirao tezom „Ugovor o ugostiteljskoj ostavi“, predavao na univerzitetu u „Srpskom Sarajevu“.

Alma mater materina

Svi ovi nastavnici su za vreme ratova u bivšoj Jugi bili na budžetskom finansiranju. Univerzitet im je alma mater (majka hraniteljica).

Istog dana kad je objavljen izveštaj EU, File je došao u Beograd da Nikoliću, Dačiću, poslanicima i novinarima rastumači šta u dokumentu piše. Klauzula o „teritorijalnom integritetu“ ubačena je prvi put ove godine zbog opetovanih izjava Dačića o podeli Kosova. Natoovac File više voli Kosovo i njegove Srbe od Dačića, koji bi da uzme manje od sedam odsto celokupne teritorije Kosova sa njenih 40.000 Srba, a ostalu teritoriju i 100.000 južnokosovskih Srba ostavi Prištini.

Prošlogodišnjim barikadama Srbi sa severa Kosova izolovali su Srbe na ostalom delu Kosova od sebe, od Beograda i „matice“, otežavajući im pristup Srbiji, a sami sebe gurnuli u još veću izolaciju. Svoju odanost Srbiji na rečima, graditelji barikada poništili su delima. Oni su takođe tim činom pokazali da ne poštuju Ustav Srbije koji u članu 82. garantuje jedinstveno tržište roba, rada, kapitala i usluga i njihovo slobodno kretanje, ali i preambulu istog ustava prema kojoj je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ jer su razdvojili fizički sever i jug Kosova.

Srbija se neće pomaći u pristupnim pregovorima, ponovio je File dok ne prihvati teritorijalni integritet Kosova, digne ruke od paralelnih struktura i bude prisnija sa Prištinom. Evropska komisija odobrila je Studiju izvodljivosti za Kosovo koja otvara vrata potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Kosova. Oko toga se složile sve zemlje članice EU, uključujući one koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. No, odluka da Kosovo dobije status kandidata za EU mora biti jednoglasna. Odluka da Srbija postane članica EU takođe mora biti jednoglasna. Srbija je SSP potpisala 2008. u nadi da Kosovo neće biti ona članica EU koja će se protiviti učlanjenju Srbije u EU.

Iz dvogleda EU, granice su u prostoru ono što je sadašnjost u vremenu.

(Autonomija)