„Pokazali su (socijalisti) izuzetan stepen političke odgovornosti i hrabrosti, samolustrirali su se“, tvrdi Snežana Malović, ministarka pravde Srbije.

Ushićenost ministarke iz Železnika je Milutin Mrkonjić, direktor firme Mostogradnja – Srbija d.o.o polio ledenom vodom: „Taman posla. To je notorna glupost. Ako treba da se lustriramo, ajmo svi. Od 1945. do danas.“ Mrkonjić je 1945. imao tri godine, a lustrirali su ga tek 2012. u restoranu Centralnog doma Vojske Srbije na Dan državnosti.

On i probrana čeljad Socijalističke partije Srbije (SPS) zaglavili su tog dana na „Večeri Čačana u Beogradu“, iako niko od njih četvorice nije Čačanin. Najizlustriraniji je direktor Puteva Srbije i predsednik beogradske Mesne zajednice „Vukov spomenik“ Zoran Drobnjak koji je završio u bolnici tešeći skočni zglob. Povreda skočnog zgloba je najčešća kod trkača na kratke staze – do vrata ili prozora na nižim spratovima. Tuču je izazvala namera Mrkonjića da prisutne pozdravi. Čačani su besni jer se godinama raspravlja da li će se deonica autoputa graditi od Ljiga ka Čačku ili od Čačka ka Ljigu, a Azerbejdžan je izvođač radova. Aleksandar Antić i Zoran Lilić nisu lustrirani, jer je Lilić napustio SPS kad je oduvana iz vlasti, a Antić je funkcioner u FK „Crvena zvezda“ koji je dan ranije dopustio svom fudbaleru Milanu Jeremiću da pojača jedanaestoricu iz čačanskog „Borca“.

Bič božji

Za „samolustraciju“ Malovićke, koja govori engleski i nemački, ova dva jezika nisu čula. Najsrodniji „samolustriranima“ su flagelanti koji su se javno šibali različitim pogodnostima – vezama mladog luka, čvornovatim kanapima, kožnim kaiševima, okovanim batinama, olovnim kuglicama, dugačkim kostima, palminim granama. Papa je samobičevatelje zabranio u 13. stoleću, što bi prva žena- ministar pravde u srpskoj istoriji morala da zna, jer je predmet „latinski“ obavezan na Pravnom fakultetu. A ne samo predmet „retorika“.

Hroničar iz Peruđe (Perugia) je zabeležio da su sugrađani one koji nisu hteli da se bičuju i tako spasu grad od gladi, optužili da su u dosluhu sa đavolom. U Nemačkoj su se šibali ne bi li dozvali u život cara Fridriha II (Frederick), da ih odvede u doba socijalne pravde. To je jedini istorijski dokaz da je batina izašla iz raja, jer je Fridrih konfiskovao imovinu bogatih i podelio siromašnima, jedinim „pravim hrišćanima“. Mojsija, Isusa i Muhameda je strpao među „lažove“ i „opsenare“. Pape su ga četiri puta ekskomunicirale kao „antihrista“. Savremenici su ga zvali stupor mundi (čudo sveta), istoričari „prvim modernim vladaocem“, Niče (Nietzsche) „prvim Evropljaninom“. Ediktom je zabranio lekarima da se bave apotekarstvom, a farmaceutima da leče. Bio je nemačke, normanske i sicilijanske krvi, a govorio je latinski, sicilijanski, nemački, francuski, grčki i arapski. Krunisao se u svilenoj odori na kojoj je arapskim izvezena godina krunisanja po hidžri. Saracene na Siciliji nije pobio, nego im je dozvolio da zidaju džamije. Uzeo ih je za ličnu pratnju, jer muslimani nisu mogli biti ekskomunicirani.

U Srbiji ni 20. ni 21. veka niko se ne bi lustrirao da ima takvog vladaoca, ne samo zato što takvog nema. Raduju se kako je letopisac iz Damaska opisao Fridriha: „Crvenkos, proćelav i kratkovid. Da je rob, ne bi vredeo ni 200 dirhama“.

Ne verujte ružičastom

Malovićkina „samolustracija“ postojala je samo u komunističkim partijama. U SSSR-u i bivšoj Jugi se zvala „samokritika“, u Poljskoj „samokrytyka“, u Kini „jiantao“. Neurologija ceni samokritiku jer je korisna za lateralni prefrontalni korteks koji usklađuje mišljenje i delovanje pojedinca sa društveno prihvatljivim ciljevima.

Lustraciju organizuje vlast. Važi za komuniste, doušnike, žbire, karikaturiste ljudskih prava. U Mađarskoj se lustriralo ukazivanjem prstom i preturanjem po arhivama, a u Poljskoj priznanjem. Lustraciju su iskusile Nemačka, Rumunija, Češka, Slovačka, Makedonija, Albanija, Bugarska, tri baltičke države. U Češkoj su lustraciji podlegali i rukovodici državnih firmi, centralne banke, železnica, akademici, novinari javnih elektronskih medija. U Poljskoj su lustrirane 53 kategorije građanstva – oko 700.000 ljudi. Kako je Poljska ujedinjena radnička partija sa 3,5 miliona bila paralela SPS sa milion članova, to bi u Srbiji trebalo očistiti 200.000 socijalista. Prema stranačkim izvorima, uoči Osmog kongresa 2010. SPS je imala upravo 200.000 članova.

Ružičasti šef SPS-a Ivica Dačić bio je student-komunista. Apelacioni sud je sve učesnike afere „kofer“ oslobodio kada je Dačić bio ministar policije i potpredsednik vlade. Za svedoka u aferi „kofer“ je određen kad je bio samo poslanik. Njegova stranka je proglasila da Dačić nije umešan u aferu „kofer“ pet godina pre sudske presude. Dačić tada još nije bio predsednik SPS-a, već samo visoki funkcioner stranke. Vladimir Zagrađanin je smenjen sa funkcije direktora marketinga SPS-a pet godina pre nego je sudski proglašen nevinim u aferi „kofer“ .

Policajci su osam sati pratili direktora Zagrađanina i narodnog zastupnika Dačića, svog budućeg ministra, jer se nije znalo ko će od njih nositi novac za podmićivanje funkcionera Narodne banke Srbije sa 100.000 evra. „Koferče“ je sada samo emisija o turizmu na TV Avala.

Tužilaštvo, uprkos dve krivične prijave od 2007. nije prozvalo, na primer bivšeg guvernera i ministra Mlađana Dinkića zbog novca građana Srbije na Kipru.

„Kada sam postala ministarka, bilo je 7.500 zatvorenika, a sada ih je 11.300“, brojala je ministarka pravde na Dan državnosti koji se slavi u jaruzi. Među tih 3.800 novopridošlih svi su vlasnici aktivnog biračkog prava. Onih drugih je zanemarljiv broj, iako su aktivno i pasivno biračko pravo nedeljivi.

Dubinsko hemijsko čišćenje

Lustraciju su na svet doneli Grci, a Rimljani prisvojili. U ceremoniji čišćenja učestovali su litija, žrtvovane svinje, jarci ili bikovi. Čistilo se vodom, vatrom, vazduhom ili zemljom, lovorovom ili granom drugog svetog drveta. Slana voda je efikasnija dezinfekcija. Srbija od mora ima samo Panonsko koje je slatkovodno.

Boris Tadić iz Demokratske stranke (DS) i iskušenik Dačić su jedne oktobarske subote 2008. potpisali Deklaraciju o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije, u svemu naj zemlje u sedištu DS-a. Dačić je bez ispaštanja, pokajanja, čistilišta, na krilima ružičastog Vanisha, transferiran u nebesa.

Pomirenje je moguće ako se bivši neprijatelji sretnu na istoj moralnoj ravni. Političko pomirenje DS i SPS seže do podizanja životnog standarda, ljudskog dostojanstva, stvaranja istih šansi, borbe za povećanje nataliteta i čist vazduh.

Do 1960-ih znalo se samo za pomirenja ljudi i čovekolikih majmuna. Samo se poslednje i pretposlednje slovo evolucije mire pomoću posrednika. Od 1993. registrovana su pomirenja muflona, hijena, lavova, delfina, mungosa, koza i pasa. Pomirenje se overava ljubljenjem, grljenjem, glađenjem, golicanjem, češkanjem, duvanjem u uvo, šašoljenjem.

Dačić i Tadić, ortodoksni pravoslavci, posegli su za katoličkim oprostom, indulgencijom, za šta se plaćalo – zlatom, krznom, drvetom, teritorijom, nakitom. Zavisno od gabarita greha, grešnici su donosili otkupninu grehova i u koferima. Božanstvena je to Komedija bila.

(Autonomija)