„Srbija bi odustala od učešća u debati o radu Haškog tribunala pred Generalnom skupštinom UN da je prihvaćen predlog predsednika Tomislava Nikolića da haški osuđenici (srbijanstvom opterećeni, opaska T. K.) izdržavaju kazne u Srbiji“, rekao je savetnik predsednika Srbije Oliver Antić. Savetnik je onaj što se pohvalno izražavao o Vojislavu Šešelju, a onda se reinkarnisao kao osnivač stranke sadašnjeg savetoprimca. Očito je sa kaloričnim razlozima 2000. podneo ostavku na funkciju dekana Pravnog fakulteta u Beogradu.

„Ili na tu raspravu ne bi išao državnik tako visokog ranga kao što je predsednik“, dodao je Antić za „Večernje novosti“, na Međunarodni dan pozorišta, koji se u Srbiji prolongirao u Dane komedije. Na ovogodišnjim Danima komedije u Jagodini publiku je oduševilo „Sumnjivo lice“. Tražili su i dobili reprizu nagrađene predstave koja je gostovala po Beogradu.

Jer, sumnjiva lica godinama traže, iako bi trebalo da znaju da je to nemoguće, da Srbi okajavaju kazne za ratne zločine u Srbiji. Tužilac Srbije za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji se predstavlja kao pravni ekspert, i lekar Rasim Ljajić koji se predstavlja kao ministar spoljne i unutrašnje trgovine za to su uzalud kumili još Karlu del Ponte (Carla del Ponte). Predsednik Međunarodnog suda određuje gde će osuđenik biti prebačen.

Uspeli su u drugim poduhvatima. Ljajić je uspeo samo da za pet meseci prošle godine trgovinski deficit Srbije uzdigne za gotovo tri milijarde evra, a Vukčević da u zvaničnoj biografiji nabroji šest stručnih i naučnih radova: tri objavljena u novinama, dva u specijalizovanim časopisima i jedan predgovor tuđoj knjizi.

Poslednji put je molba Srbije da joj se vrate oni koje „sunce tuđeg neba neće grijat’ kô što ovo grije“ odbijena prošle godine, a ove godine 17 sati nakon Nikolićeve inicijative. Tolika je vremenska razlika i razlika u radnom vremenu između Andrićevog venca i UN.

Ostajte ovdje

Kad je video da je srpska centripetalna sila podbacila, da trećemilenijumskog „Srbi na okup“ nema, ljutit što Haški tribunal nije prihvatio nagodbu, Nikolić je obelodanio da „svi Srbi moraju da se osećaju kao Srbi ma gde da se nalaze“. U zatvoru ili izvan njega. Tog dana je u crkvenom kalendaru bio, jednostavno, dan „Svetog mučenika“.

Predsednik svih Srba sa obe strane rešetaka im ne želi dobro. Prema prošlogodišnjem izveštaju Saveta Evrope u zatvorima Srbije se zlostavlja, objekti su oronuli, osoblja je malo, a terapijske mogućnosti su uboge. Za Savet je pretrpanost zatvora, koju bi Nikolić, Antić, Ljajić i Vukčević da uvećaju, najveći problem.

Tamo gde Srbi okajavaju grehe, bolje je nego u Srbiji. U norveškim zatvorima čuvari nisu naoružani. Osuđenici nose ključeve svojih ćelija, oblače se kako žele, a dnevno mogu zaraditi desetak dolara ako baštovane, sklapaju prozore ili timare konje. U austrijskim zatvorima osuđenici mogu zaraditi i do nekoliko stotina evra mesečno. Danska za jednog zatvorenika dnevno potroši od 400 do 800 dolara. Zatvorenici u ćelijama gledaju TV koliko hoće, a imaju i klima uređaje. Zatvor u Estoniji ima sobe za goste, za verske obrede i za profesionalno usavršavanje. U Španiji zatvorenici svakodnevno telefoniraju desetorici odabranih, a u “privatnim prostorijama” zatvorenik može da bude sa onim ko mu je drag 45 minuta mesečno.

Osim u zemljama EU, osuđeni u Hagu mogu da odsluže svoje u Ukrajini i Albaniji, ali tamo još nije prebačen nijedan zatvorenik. Zato i srpski zatvorenici požuruju Srbiju da čim pre uđe u EU.

Nikolić će prvi govoriti u Generalnoj skupštini UN o „ulozi međunarodne krivične pravde u procesu pomirenja“. Skup je zakazan za 10. april, dan osnivanja Nezavisne države Hrvatske. Debatu je zakazao Vuk Jeremić, predsednik Generalne skupštine UN sklon asocijacijama, a posle oslobađajuće presude za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača. Izabrani datum konferencije je izazvao sumnju da će Jeremić svetski parlament pretvoriti u vidarnicu rana iz srpske prošlosti. Nikolić ne odustaje – priprema izlaganje o političkim pritiscima na Tribunal.

Tog 10. aprila je takođe „Titanik“ krenuo na prvo, glamurozno i putovanje bez povratka. Kao i Nikolić, preko Atlantika.

Prema savetniku predsednika Antiću, za debatu se „prijavilo mnogo zemalja i očekuju se nastupi ključnih članica Saveta bezbednosti – Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i SAD“. I Jeremić je „ukazao da će u sesiji učestvovati izuzetno ugledan ekspertski sastav“, saznaje Tanjug prošle sedmice.

Refik Hodžić, iz njujorškog Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu saznao je da su učešće na ovoj kreativnoj radionici o Haškom tribunalu potvrdili Savo Štrbac, ministar informisanja u „Republici Srpskoj Krajini“, čiji su šefovi bili osuđenici za ratne zločine, Milani Babić i Martić. Doputovaće još jedan Antić, Čedomir, sa Balkanološkog instituta SANU, najmlađi član Krunskog saveta. Od sedam istorijskih knjiga, Antić je autor nezaboravne: „Četrnaesti vojvoda i devet baba: iz društvene istorije novovekovne Srbije“. U njegovom društvu su Nikolas M. Rajkovic, predavač međunarodnog prava u Kentu i internetu nepoznata Dženin Klark (Jenine Clark). U njihovom širem okruženju su Džon Šindler (John Schindler), stručnak za špijunažu i kontraobaveštajac, borac protiv terorizma. Autor je uradaka: „Bosna, Al Kaida i uspon globalnog džihada“, „Generali su se vratili u Hrvatsku“, „Uprkos hvaljenoj NATO intervenciji na Balkanu, region je u haosu“. Piše knjigu pod naslovom „Terorizam, špijunaža i tajna borba za Jugoslaviju od 1945-1990“. Dvomesečnik „The National Interest“, u kome Šindler objavljuje, naglašava da stavovi Šindlera nisu i stavovi readakcije.

Vuče, Vuče, bubo lenja, šta će reći pokolenja

Uz Nikolića će biti i Ivan iz Zemlje smeška, Džon Lafland (John Laughland), autor “Travestija: Suđenje Slobodanu Miloševiću i potkupljivost međunarodne pravde” i “Istorija političkih suđenja od Charlesa do Sadama Huseina”. Britanski novinar Dejvid Aronovič (David Aaronovitch) je 2004. Laflanda svrstao u „apologete najgorih režima i užasnih diktatora“.

Poziv Nikolića i Jeremića su odbili Dejvid Tolbert (David Tolbert) koji je trebalo da bude moderator radionice o „grehovima haške pravde“. Tolbert je predsednik Međunarodnog centra za međunarodnu pravdu, pre toga je 15 godina radio u UN i bio zamenik glavne haške tužiteljice. Neće doći, iako su pozvani ni predsednik Haškog tribunala Teodor Meron (Theodor); Sang Hiun Song, predsednik Međunarodnog krivičnog suda; predsednica Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda Tina Intelman (Tiina Intelmann); Ken Rot (Ken Roth), izvršni direktor Human Rights Watch-a od 1993; specijalni savetnik generalnog sekretara UN za prevenciju genocida Adama Dieng; podsekretar u UN Patriša O’Brajen (Patricia O’Brien)…

Jeremić je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga naglasio: „Debata će biti održana i nema te sile koja bi me mogla naterati da od nje odustanem“. Posle rasprave, Jeremićevi će sastaviti saopštenje koje će poslati svim članicama UN i međunarodnim organizacijama. Dokument nije obavezujući. Nikolić i Jeremić izveli su političko-finansijsku operaciju „Tante za kukuriku“. Na jezicima UN to znači „Ništa za ništa“.

(Autonomija)