„Budi dobra, budi dobra do oktobra, poslije ćemo lako“, trgnuo se Seid Memić Vajta kad je čuo da će do 10. oktobra Vojvodina 2011. imati predstavništvo u Briselu. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je obećao stranačkom pobratimu Bojanu Pajtiću, predsedniku Vlade Vojvodine da će to biti početkom godine, ali je u junu lično otvorio predstavništvo NIS-a u Briselu. Kao da Vojvodina staje u tri slova. U Srbiji ne drže ni do pobratimstva ni do kumstva, jer bi inače ostali bez manastira. Za spomenik izuzetne vrednosti proglašen je manastir Pokajnica, koju je stesao knez Vujica pokajavši se zbog ubistva kuma Karađorđa.
Sin Sene Buljubašić i Miška Jeremića imao je više razumevanja za Ponišavlje i priobalje Lepenice nego za Vojvodinu, steciste pet velikih reka čije je pomoćno osoblje sedam rečica i 930 kilometara kanala. Kragujevac je u Briselu od septembra prošle godine, Niš se navikao na evropske klimatske promene, iako oba grada zajedno imaju manje stanovnika od četvrtine Vojvodine. Februarsko pismo 2009. Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve sakuplja prašinu po ladicama troje najfotografisanijih, iako ne najfotogeničnijih u Srbiji. Sinod je u najkraćem mesecu u godini po svakom kalendaru – mesecu sa tri sveta mučenika i jednim bogoprimcem tužio Vojvodinu trojici najbolje plaćenih državnih činovnika jer će njena kancelarija „u Briselu naškoditi suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije“. Iako Sveto pismo zapoveda: „Ne svedoči lažno na bližnjega svoga“.

Ni Švarceneger, ni Kurta ni Murta

Ako se zbude, datum otvaranja vojvođanske kancelarije u Briselu koincidiraće sa prošlogodišnjom beogradskom Paradom ponosa koja je uspešno propala. Vajtin refren glasi: „Oktobarske čarolije sve su dio istorije“.
Još 2009. vlada austrijske pokrajine Štajerske ponudila je bez odlaganja svoje prostorije u Briselu Vojvodini za predstavništvo. Ponudi su svedočili predsednik vojvođanskog parlamenta Šandor Egereši i direktor vojvođanskog Fonda za evropske poslove Predrag Novikov. Ponuda za sustanarstvo nije prihvaćena. Ne samo zato što je od ove austrijske pokrajine ruke digao i Štajerac Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger), pa emigrirao za guvernera Kalifornije, a štajerska kisela juha je ponizna muva u vojvođanskoj supi. Novi Sad se opredelio da jednog lepog dana bude podstanar u briselskoj misiji Srbije sračunato. Jer, ako mu Beograd gazduje, osoblje u vojvođanskom predstavništvu će imati diplomatski status i pripadajući mu imunitet, što se na ćirilici piše „nedodirljivost“.
Izreku „Gde čeljad nisu bijesna, kuća nije tijesna“, potvrđuju Kanton Sarajevo koji od 2007. godine predstavništvo u Briselu deli sa italijanskom regijom Friuli – Venecija Đulija (Friuli – Venezia Giulia), a Istarska županija sa Koruškom iz Austrije. U Briselu su ispostave još četiri hrvatske županije i Hrvatske gospodarske komore. I zato će Hrvatska kao 28. članica odlučivati o prijemu Srbije u EU društvo.
Pokrajinska skupština je 2009. Kancelariju za evropske poslove pretvorila u Fond za evropske poslove. Direktor je bio i ostao Predrag Novikov, pa ne važi izreka „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“, jer je Novikov stalno u sedlu.

Apel za gluvoneme

U Briselu predstavništvo ima tri stotine evropskih gradova i regija. Vojvodina se nada da će sa kancelarijom u Briselu biti bliže novcima iz evropskih fondova i projekata, kad je već beogradski gazda potkrada. U julu je iz Novog Sada saopšteno da je u pokrajinsku kasu za prvih šest meseci od planiranih 10,2 milijardi za investicije stigla samo milijarda iz republičke kase. Da Beograd „zakida“ Vojvodinu priznaju i vojvođanski premijer i njegov zamenik Ištvan Pastor. Nevolja je samo što su se to odvažili da priznaju u jeku godišnjih odmora.
Vojvodina puni 44 odsto budžeta Srbije. Vraća joj se se sedam odsto, jer je bakšiš uračunat. I nadnica za strah. Nadnacionalno „vojvođanstvo“ postaje karakterna osobina stanovnika Banata, Bačke i Srema. Na popisu 2002. regionalno se Izjasnilo 0,15 odsto građana Srbije i 0,5 odsto građana Vojvodine.
U martu 2009. osnovan je Nacionalni savet za decentralizaciju Srbije, kao jedan od pripremača strategije decentralizacije Srbije „u skladu sa evropskim standardima i iskustvima razvijenih evropskih zemalja, kao i potrebom da se u Srbiji kroz decentralizaciju nastavi proces njene demokratizacije“. Predsedavajući Saveta je Vojvođanin Nenad Čanak, poslanik. Član budžetskog saveta po položaju je i Svetozar Čiplić, koji više nije ministar. „Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom mesečno“, zapoveda osnivač. „Savet je imao samo jednu nezavršenu sednicu. Njegovi članovi, ministri i predsednici opština blokiraju rad na strategiji decentralizacije Srbije“, izjavio je krajem juna Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Dahije i nahije

U režimu decentralizacije od 1974. do 1988. rast vojvođanskog BDP-a bio je šest odsto, industrijske proizvodnje osam, a poljoprivrede 2,5 odsto godišnje. Rast BDP-a dvodelne Srbije 2010. godine bio je 1,8 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Prema statistici vojvođanske vlade, od 2001. do 2005. godine industrijska proizvodnja u Vojvodini je rasla po godišnjoj prosečnoj stopi od 3,7 odsto. Rast poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini analiziraju kineski beli luk na štandovima novosadskih samoposluga i italijanski rezanci bez maka u gradu Fidelinke.
Decentralizacija izmiče komadovanju i sili. U SFRJ se decentralizacija prostirala do mesnih zajednica. Decentalizacija u Srbiji prestaje u opštinama, kao u Heladi. Polis, grad-državu su povezivali interesi i zajednički kult. Svaki polis imao je boga zaštitnika. U Jagodini je to Palma. U Kragujevcu Đurđevdanski krst na kružnom ostrvu. U Subotici pravoslavne orgije. I demokratski izabrani markgrofovi. Do kraja avgusta vlasnici dve funkcije moraju da se odreknu jedne. Svi su izabrali da ostanu gradonačelnici, jer je od Julija Cezara “bolje biti prvi u Galiji nego drugi u Rimu“.

Tamara Kaliterna