Velika nagradna igra koju organizuje država za državu počela je 13. marta, a srećni dobitnici će se znati kad se slegne đurđevdanski mamurluk. Izbori su prilika da kandidati isisaju iz sebe natčovečansko, pa i kada je to protiv njih samih.

Genetičar Miodrag Stojković je 3. aprila pristao da posle smrti njegove organe dobiju bolesni ljudi. „Velika je lista čekanja ljudi kojima su potrebni jetra, bubrezi, srce, pluća… Nadam se da ću ovako pomoći da se podigne svest ljudi u Srbiji, i da shvate da jedan donator organa može da, u slučaju moždane smrti, spasi i do 12 ljudi“, izjavio je Stojković. Oko 70.000 građana Srbije je do tada ćutke poklonilo sebe nekom nepoznatom. Prostori pred domovima zdravlja su ove izborne sezone besramno služili za razapinjanje partijskih štandova.

Lekarska etika nema granica. Leskovčanin Stojković se darovao u Kragujevcu. Sa njim je donorsku karticu potpisao Dušan Obradović, nosilac kragujevačke liste „Izbor za bolji život Boris Tadić“. Stojković je peti na poslaničkoj listi Tadićeve Demokratske stranke (DS) i kandidat za ministra nauke.

Za taj čin obojice demokratskih kandidata prikladniji bi bio 7. april, Svetski dan zdravlja, a ne dan kada je po sveopštem ubeđenju razapet Isus iz Nazareta. Najprikladnije bi bile Blagovesti, koje su takođe 7. aprila.

Prednji deo stručnosti

Predrag Marković je ministar kulture, informisanja i informacionog društva, društva u kome proizvodnja i ekonomija zavise od informacione tehnologije. Marković informiše biračku pastvu u Nišu „otvarajući“ bilbord sa mapom grada: „Važno je da nađemo način kako upućujemo druge i kako ih zadržavamo. Sada je moguće lakše sa ovog mesta kretati i vraćati se”. Ministar informisanja je želeo, ali nije uspeo da diplomira novinarstvo. U biografiji za potrebe vlade Mirka Cvetkovića je u polje „zanimanje“ upisao „državnik“. Marković je sedmi na izbornoj listi Ujedinjenih regiona Srbije (URS) kojima je prošli put izborni slogan bio „Stručnost ispred politike“. Autor je knjige „Morali bi doći nasmejani lavovi“.

Njegov stranački kolega Branislav Jovanović, izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Niša i kandidat URS-a za gradonačelnika Niša presekao je nasmejan vrpcu iznad betonske ploče između obala rečice kod Niša, upisujući u predizborne aktivnosti „otvaranje mosta“. Brvno nema ni sedam metara, a dopire do vikendice tasta i tašte Miodraga Breškovića, direktora Direkcije za izgradnju grada Niša i funkcionera URS. Na bilbordima URS-a kočoperi se „Stop stranačkom zapošljavanju“.

Pored demokratske i regionalna lekarska etika nema granica. Predsedništvo URS jednoglasno je Zorana Stankovića kandidovalo za predsednika Srbije. U obrazloženju piše da je „patolog“. URS su se u Vranju predstavljali sloganom “Probudimo ŽIVOT”.

Kula, gradova, radova

Obrazlaže URS da je patolog „služio svojoj zemlji na gotovo svim ratištima bivše Jugoslavije“. Služio je uglavnom u RSK i RS jer zna da su vojnici Vojske Republike Srpske od otopljenih uranijumskih metaka pravili pancire. „Siguran glas“ dobiće od Ratka Mladića, koji je u Hagu ubeđen će ga Stanković-predsednik pomilovati. Stanković je kandidat za dve funkcije, pa gde prođe. Kao što Srpska radikalna stranka ima dva kandidata za predsednika Srbije – majku dece Vojislava Šešelja i Aleksandra Martinovića, potpredsednika stranke, tako je Stanković kandidat i za gradonačelnika Beograda, gde mu je maksima: BeogRAD i RED.

Kandidat Srpske napredne stranke (SNS) za gradonačelnika Beograda je Aleksandar Vučić koji se reklamira sa: „Radna mesta za Beograđane“. Ništa za Beograđanke, ništa za frizerke, jer prsate kulise sve odreda imaju duge plave kose.

Njegov poočim Toma Nikolić je u prvom planu provodadžijskog postera „Poštena i uspešna Srbija“. Oko njega koji u ime SNS nudi Srbiju „ko da više“ su neki ljudi sa šlemovima, predstavnici uspešne Srbije. Šlemove nose građevinari, kojima država duguje milijardu evra, metalci koji imaju za trećinu manju platu od republičkog proseka i rudari. U rudarstvu se najveće nade polažu u uljne škriljce, čija su neiscrpna nalazišta u kancelariji ministra Olivera Dulića (DS) i iluzorne „rezerve olova i nikla koje se procenjuju na 105 megatona, od čega se više od 83 odsto nalazi na Kosovu i Metohiji“. Uz Nikolića je i trudnica koja sa gornje i donje strane pridržava poodmakli stomak, kao teglu sa turšijom.

Slogan Demokratske stranke Srbije je „Za Srbiju Znaš zašto“. Unija Roma je 2007. dobila jednog poslanika pravopisno povoljnijim sloganom „Čovečanstvo je najviši vrh čoveka“. Pored bilborda DSS je reklama za sajt www.polacene.rs

„Posao, investicije, sigurnost“. Ovaj naopak redosled potpisuje DS za čije je vladavine nezaposlenost stigla do stope od 24 odsto. Strane investitore mami tako što im plaća do 10.000 evra za svako novo radno mesto. Pored bilborda DS je poziv na koncert „Pink Martinija“, čija je prva pesma ”Ne želim da radim“ bila hit 1997.

Pravi čovek na pravom mestu

Iz kancelarije Dragana Baltovskog, kadra Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) je 5. sprila procurela ekskluzivna vest da je „u toku izgradnja Muzeja na otvorenom na beogradskom Novom groblju… Kraj radova je predviđen je na jesen“. „Tok izgradnje“ je na snazi već dva meseca. PUPS se reklamira i kao „partija časnih namera“ pa je u koaliciji sa dve stranke koje imaju starije članove od predsednika PUPS-a. Dragoljub Mićunović (DS) je rođen one godine kada je Radio BBC prvi i poslednji puta za 85 godina emitovao „Danas se ništa nije desilo“, Haile Selasije se krunisao za cara, a žene u Turskoj dobile pravo glasa. Zaharije Trnavčević stariji (Preokret) rodio se one godine kada je Francisco Franco postao general, Benito Mussolini preživeo atentat, umro seks simbol Rudolph Valentino, a Liga naroda (preteča UN) zabranila ropstvo. Nestori, ratni savetnici starih Grka su u miru Srbije drugi, treći ili četvrti na listama kandidata. Na mlađima svet ostaje, ali Srbija nije svet.

Nije, iako se „Eurocrem“ na uličnoj tabli reklamira kao „najbolje iz Srbije“. „Eurocrem“ je italijanski proizvod. Prekoputa „Eurocrema“ je tabla Preokreta „Istina“.

U predizborni april smestio se Sajam kozmetike, solarijuma, wellness, spa i nege kose „Dodir Pariza“.

Sedam dana iznajmljivanja jednog bilborda košta 180 evra. Predizborna kampanja traje sedam sedmica – kao sedam krava lepih i debelih, ili sedam mršavih godina.

Srbija obiluje vansezonskim plakatima koji su besplatni, trajniji, uporniji. Glasaju na svakim izborima. Kod ovih osmehnutih na plaćenim bilbordima dobili su status zaštićenog podstanara.

Na zidu zidu beogradske pošte 134 od septembra 2011. piše: „Bože oprosti mi, kolju mi se pederi“, a odatle u koncentričnim krugovima: „Pravoslavlje ili smrt“; „Srbija Srbima“; „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti”; „Stop ciganskom teroru”; „Nož, žica, Srebrenica“; „Tadića pored Đinđića“; „Smrt Mađarima“; „Jebem vam mater mađarsku“; „Ako si peder dobrodošao si u AFANS“; „Mlad balija trči poljem, ja ga stignem, pa ga koljem“; „6.000.000? Holokaust je laž“; „Cigani u Indiju, Kinezi u Kinu, ostavite majku Srbiju“; „Smrt ciganima“; „Smrt pederima“; „Cigane pod led“; „Ko hoće u dupe dobiće po pički“; „Cigane u logore“; „Šiptarske pičke“; „Muslimani, marš iz Srbije“; „Srbija Srbima, ostali marš“.

I poslednja, opet u Beogradu, nevidljiva od tišine: „Mesijo, vodi nas“.

(Autonomija)