U novembru je krenula ofanziva na Beograd iz najboljih srpskih zemalja. Počelo je u Republici Srpskoj (RS), nastavilo se čim su zaspale smerne Zadušnice tučama, suzavcem i krhotinama na kosovskim izborima. U RS se rugaju matici Srbiji što hoće u svet u kome ima 383 miliona Arapa, na Kosovu – Srbiji u Evropskoj uniji (EU).
Beogradski Blic objavio je za dan Svih svetih intervju sa Miloradom Dodikom pod invazivnim naslovom „U BiH dolazi 500.000 Arapa“. Predsednik RS je saznao za „ozbiljne projekte da se iz islamskog sveta u BiH naseli između 300.000 i 500.000 ljudi koji bi mogli da promene sliku BiH. Tu bi dolazio najniži sloj iz arapskog sveta. Projekat islamizacije BiH predvodi Bakir Izetbegović. Samo Kuvajt plaća 30.000 stanova u Sarajevu, a to je 100.000 ljudi“, kaže predsednik RS.
Njegove, banjalučke Nezavisne novine, koje su bliže ovom Drang nach Westen mrskih Arapa su isti tekst objavile pod manje avetinjskim naslovom: „Sprema se naseljavanje od 300.000 do 500.000 ljudi iz islamskog svijeta“.
Pionirka Dragica Nikolić
Mlađi Izetbegović je pre rata bio arhitektonski konsultatant, od koga su možda tražili savet ondašnji graditelji socijalističkih stanova, što se Kuvajćani sad neće usuditi, ne samo zato što Bakir znači „rano jutro“. Izetbegović, član Predsjedništva BiH, u čijoj je nadležnosti i RS, sunitski je musliman, a ne filoarab.
Arapi su panetnička grupa uglavnom iz zapadne Azije i severne Afrike, stariji od muslimana. Prvi etnonim „Arap“ je na natpisu iz 853. pre nove ere. Islam je nastao sredinom 7. veka. Arapski muslimani su propagirali arapski jezik i kulturu, arapski je bio lingua franca islamskog sveta. Zlatno doba Arapskog carstva je proglasilo: „Krv mučenika nije toliko sveta kao mastilo naučnika“. Arapsko carstvo, najveća država na istočnoj hemisferi se u 8. stoleću protezalo od južne Francuske do Kine, od Male Azije do Sudana. Sinonim za stanovnike gradova je bio „sinovi Arapa“. Arapska književnost se piše, čita i podvlači više od dva milenijuma.
Između 12 i 15 odsto muslimana u svetu su Arapi. Isto toliko Arapa su hrišćani. Arapski hrišćani uglavnom pripadaju istočnim crkvama, kakva je Grčka pravoslavna crkva koja je 1994. proglasila Radovana Karadžića, rodonačelnika Dodikovog predsedničkog plemena, za „jednog od najistaknutijih Hristovih sinova koji rade za mir“. Arapi pripadaju i Grko-katoličkoj crkvi, pod vlašću pape, a ima ih i protestanata.
Otomanski sultani su vladali Arapima 405 godina, kraće nego Dodikovim i ostalim Srbima.
Srbija je to razumela kasnije od Titove Jugoslavije i ove jeseni se okrenula arapskom svetu. U četvrtak će u beogradskom Dečjem kulturnom centru (DKC) biti predavanje za učenike od V do VIII razreda o Emiratima. DKC je sazidan 1952. da bude Dom pionira.
U Alžiru, gde je zvanični jezik arapski, a maternji jezik oko 80 odsto Alžiraca, Srbija je poslednje oktobarske nedelje zaposlila i diplomatiju na štiklama. Dragicu Nikolić, suprugu, su ugostili predsednik Abdelaziz Buteflika i premijer Abdelmalek Selal. Žena čije je zvanje samo „predsednica Fondacije ’Dragica Nikolić’“ nosila im je pismo muževljevo. Ćaskali su o „unapređenju odnosa u službi dva prijateljska naroda“, ona je obilazila alžirske škole, bolnice i srpsko vojničko groblje. Na beogradski prijem povodom nacionalnog praznika Alžira 1. novembra prispeo je i prebukirani, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Razumljivo, jer Alžir nije priznao Kosovo.
Kosovo i na nebu i na zemlji
Nerazumljivo, još dalje su ove jeseni otišli odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) čiji su gotovo svi državljani Arapi. Lane je trgovina Srbije i UAE vredela samo 28,2 miliona dolara. Sada se priča o gotovo milijardi dolara. UAE su priklještili Srbiju i na nebu i na zemlji – stiglo je 40 miliona dolara za JAT, 800 miliona dolara za poljoprivredu. Podloga nečuvenog saveza Srbije i UAE su i rakete i veštačko đubrivo, i kukuruz i gotovina. Beogradu ne smeta što su UAE prva arapska zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova.
I UAE imaju svoju računicu. Približavanjem Srbiji UAE su odškrinuli vrata bivše Jugoslavije, čije su neke republike sada članice EU. Time se UAE otvaraju i mala vrata velikog evropskog tržišta. Osim toga, UAE žele da budu grosistički prodavac oružja na večito zaraćenom Bliskom istoku, u čemu im ide na ruku ležernost Srbije prema međunarodnim dokumentima koji regulišu prodaju oružja i prinudni odmori kapaciteta za proizvodnju oružja u Srbiji.
U potragu za novim partnerima Srbiju su naterali i ekonomski odnosi sa EU u kojima je postigla maksimum koji ne može da održi. Iako za Moskvu deklarativno nema problema u približavanju Srbije EU, to bi ipak moglo da se odrazi na njene ekononomske veze sa Srbijom. To je posredno priznao i Nikolić kad je u oktobru u Kremlju tužakao svoju vladu u kojoj je drugi čovek njegov prvi čovek – Vučić – za probleme u ekonomskim odnosima sa Rusijom.
Šest dana posle Nikolića u Moskvu je iznebuha stigao Dodik, da ispuni prostor koji je Srbija izgubila. Dodik je već odlikovan ruskim „Ordenom Prvog stepena za zasluge pred otadžbinom i kozaštvom“. Kozaci su najpokretljiviji deo žitelja Rusije.
U novembru 2010. iz američke diplomatske pošte je procurelo da Dodik od 2007. podržava nezavisnost Kosova. Iste 2007. godine ga je Medlin Olbrajt (Madeline Albright) opisala kao „dašak svežeg vazduha“.
Ni sa Kinom Srbija nema sreće. Kad je u avgustu bio u Pekingu Nikolić je domaćine upozorio: „Nisam došao u Kinu da pružim ruku tražeći neki dolar pozajmice. Došao sam kao predsednik države čiji građani traže posao, koji žele da rade i pošteno zarade“. Zvanična valuta u Kini je renminbi, što na kineskom znači „narodna valuta“, a ne dolar. Kina je daleko, skup je put za gastarbajtere iz Srbije. Osim toga, savetnici nisu upozorili predsednika Srbije da je od ove godine Kina najveći kupac robota na svetu. Kupuje one koji plešu, igraju fudbal, hrane bolesnike, čiste, voze se liftovima, ne zanovetaju, ali i one koji rade u teškoj industriji. Lane je u Kini prodato 23 hiljade robota koji zamenjuju najmanje isto toliko prohtevnih radnika.
 Srba više od Arapa
I u Kini je Dodik, poljoprivredni tehničar, bacao klipove pod točkove Nikolićevog „audija A6“, koga je predsednik Srbije dobio od nepoznatog darodavca i „lade nive“ koju je Nikolić poklonio sam sebi, kada je u decembru 2010. povikao kako u Sarajevu ima više Kineza nego Srba i Hrvata. Sveo je Kineze na mernu jedinicu za srbo-patriotizam.
Agencija za statistiku BiH je ovog oktobra u BiH popisala 3.791.662 osobe. U RS ih ima 1.326.991. U guberniji Bogoljubovog sina Milorada, manjem delu BiH, Srbi čine više od milion – 87,8, Bošnjaci 11, a Hrvati 1,09 odsto stanovništva. Pola miliona Dodikovih Arapa je na ovo zanemelo.
U Holandiji ima 400.000, u Australiji 350.000, a u Grčkoj 250.000 Arapa, pa nisu arapske kolonije.
Pred rat je etnička kompozicija RS bila 55,4 odsto Srba, 28,1 odsto Bošnjaka i 9,2 odsto Hrvata. Ustanovitelj Dodikovog zvanja, predsednik RS Karadžić je 90-tih godina prošlog stoleća najavio da će jedna trećina muslimana biti pobijena, jedna pokrštena u pravoslavlje, a trećina svojevoljno otići iz Bosne, a sve po uputstvu Ante Pavelića za Srbe u Hrvatskoj 1941.
Vlastoručno je ispisao svoju hašku optužnicu: „Snage bosanskih Srba su u općinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik pokušale da Bošnjake i Hrvate unište u potpunosti ili djelomično kao etničke grupe“, rekavši da će “muslimani nestati ako bude rata“.
Danas je u čitavoj BiH oko 586.000 ljudi manje nego pre rata, a u Dodikovoj parohiji gotovo 300.000 manje. RS nije „obećana zemlja“ ni za Dodikove Srbe.
(Autonomija)